Garić: Zapad i Priština nervozni, zaglavio se proces afirmacije Kosova kao nezavisne države

Urednik portala Kosovo onlajn Miloš Garić rekao je za RTS da su se Aljbin Kurti i kosovska diplomatija našli na meti kritika u Prištini jer su u potpunosti podbacili kada je reč o novim priznanjima kojih nije bilo od septembra 2020. godine, dok je, s druge strane, 28 država u poslednjih nekoliko godina povuklo odluke o priznanju posle akcije srpske diplomatije.

Kako ističe, opozicija Kurtija optužuje i da je narušio imidž Kosova kod najvećih saveznika na Zapadu.

"Među albanskim strankama u Prištini krenulo je optuživanje na račun vlasti Aljbina Kurtija da u mandatu u kojem je on na čelu prištinskih organa nije bilo napretka u afirmaciji samoproglašene kosovske nezavisnosti. Albanci su nezadovoljni činjenicom da u poslednjih sedam, osam do deset godina nije bilo novih priznanja osim onog od strane Izraela 2020. Da se zapravo najveći broj zemalja odlučio da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova između 2008. i 2012. godine i to nakon samog proglašenja u februaru 2008. Poslednjih nekoliko godina kosovska diplomatija doživela je više poraza u pokušajima učlanjenja u međunarodne institucije, što je defakto tačno. U nekim slučajevima su u Prištini odustali kao što je na primer propao pokušaj da se uđe u Unesko 2015. odlučnom i pravovremenom reakcijom srpske diplomatije. Onda su probali ponovo 2017. ali nisu uspeli. Najveći uspesi u tom smislu bilo je učlanjenje u Uefu i Fifu, fudbalske organizacije", rekao je Garić. 

On je dodao da se u poslednjih nekoliko meseci govori o pokušaju da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, ali da se prethodnih dana pojavio izveštaj pravnog tima SE koji govori o brojnim nedostacima u funkcionisanju vladavine prava na prostoru Kosova i Metohije.

"To su vrlo jasni znaci i signali da Kosovo ne može biti primljeno. Kosovo nije međunarodno priznata država i time bi se kršili sami principi Saveta Evrope i međunarodnog poretka. Samo političkim putem može da bude pogurano od strane onih država koje stoje na strani kosovske nezavisnosti. Sve u svemu, prisutna je među Albancima klima nezadovoljstva onim što je urađeno na tom planu u prethodnom periodu. Sa druge strane, država Srbija je u poslednjih četiri i pet godina, od 2018. uspela da u intenzivnim kontaktima sa brojnim državama napravi veliki broj uspelih odluka o povlačenju priznanja Kosova. Čak 28 država povuklo je priznanje, pa umesto onog broja od 117 država koje su ranije priznavale Kosovo, sada govorimo o 89 zemalja. Od 193 članice UN, to je značajno ispod polovine tog tela, pa je Kosovo daleko da uopšte pomisli da bude član UN. Iako vidimo da su pokušaji na tu temu intenzivni, a zapadna politika i ključne zapadne države pokušavaju sve moguće pritiske na Beograd da prihvati učlanjenje Kosova u međunarodne institucije. Njima je to jako bitno, a predsednik Vučić je mnogo puta naglašavao da je to nemoguće. Zato postoji nervoza i u Prištini i na Zapadu među onima koji podržavaju prištinsku nezavisnost", kazao je Garić. 

Kako naglašava, proces afirmacije Kosova kao nezavisne države se zaglavio. 

"U međuvremenu su mnoge države shvatile da je to jako loš put, da je mnogo posledica nastalo u međunarodnom poretku od 1999. a posebno od 2008. Mnoge države koje su razmišljale u tom smeru sada su se predomislile pa gledaju na koji način će funkcionisati globalni poredak. Da li ćemo se, sa jedne strane, vratiti na neke principe međunarodnog prava i povelje UN koji su držali ovaj svet u nekakvom redu, miru i poretku. Ili ćemo ući u haos, koji imamo priliku da gledamo na prostoru Kosova, kada se na silu i mimo međunarodnog prava kršenjem svih međunarodnih dokumenata pokušava na silu da se izgura nekakav projekat koji nema ni pravnu niti bilo kakvu drugu logiku da može da bude uspešan", istakao je Garić.

On je ukazao i na Vašingtonski sporazum, ali naglašava da se ništa ključno iz tog sporazuma nije desilo. 

"Trebalo je da se reši status Gazivoda, da se dođe do ozbiljnih ulaganja preko američkog fonda, ali je Albancima jedino bilo važno priznanje, pa i etničko čišćenje Srba i projekat Velike Albanije. Kada imate takav podtekst, onda nijedan sporazum ne može da važi. Imate maksimalističke zahteve Albanaca, a međunarodne okolnosti su takve da ne idu na ruku ovoj strani koja zagovara nezavisnost Kosova jer u današnjem globalnom svetu vidite kako su opasni ti projekti. Zato je toliko zemalja odustalo od priznanja, a mnoge se dvoume. Zapad, ipak, neće odustati od kosovske nezavisnosti da bi tako opravdao ono što je učinio na prostoru Balkana bombardujući Srbiju bez ikakvih pravnih i objektivnih opravdanja. Pokušavaju da operu svoju savest i da to legalizuju tako što će od Beograda izdejstvovati prihvatanje da je Kosovo nezavisno i da može da se učlanjuje u međunarodne organizacije. To od Beograda ne mogu da očekuju. To im je mnogo puta saopšteno. Sada hoće da se tako nešto ugura u poglavlje 35 na putu ka EU, što bi onda trajno zaustavilo proces priključenja Srbije", naglasio je Garić.

Kada su u pitanju izbori, on je istakao da je Kurti pokušao da zloupotrebi predstojeće glasanje da podvali Srbiji priznanje nezavisnosti.

"Jasno je šta je ideja. Pokušali su jeftin trik. Priština insistira na državnosti i pokušali su da izdejstvuju nekakvo faktičko priznanje od strane Beograda, da Beograd zatraži od Prištine da se izbori održe na Kosovu. Onda bi Kurti to predstavio kao priznanje, ali naravno da mu to nije uspelo. Strani zvaničnici mu dozvoljavaju to ponašanje. Oni govore da Priština ima pravo da odluči kako želi. Ti dvostruki standardi, licemerje, nekorektan i neiskren odnos doveli su do toga da Albanci zloupotrebljavaju institucije koje imaju u rukama i utiču na život Srba godinama unazad. To je jako opasno. Teško možete u takvim okolnostima da poverujete u iskrene namere sa Zapada u kojima se govori o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. Zbog toga je jako važan kontinuitet ozbiljne državne politike koja je u prethodnom periodu napravile vidljive rezultate", zaključio je Garić.