Gazeta Ekspres: Svi protiv ZSO, Samoopredeljenje upozorava Hotija

Najavljeno je da će 28. septembra u Briselu kosovska i srpska strana razgovarati o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, međutim kosovski premijer Avdulah Hoti kaže da će o tom pitanju razgovarati, ali o njemu ne može biti sporazuma bez sporazuma o priznanju nezavisnosti Kosova od Srbije, piše Gazeta Ekspres.

Analitičari kažu da Kosovu nije potrebno čak ni priznanje Beograda, ako Zajednica bude prihvaćena.

Iz Pokreta Samoopredeljenje Aljbuljena Hadžiju rekla je za Gazeta Ekpres da će se njena stranka snažno suprotstaviti formiranju.

Premijer Avdulah Hoti je u petak nakon posete Evropskom parlamentu izjavio da će Zajednica biti uspostavljena nakon potpisivanja konačnog sporazuma sa Srbijom, što će značiti uzajamno priznanje. „Udruženje će se osnovati u budućnosti nakon potpisivanja konačnog sporazuma, pošto je princip dijaloga da se ne slažemo ni oko čega dok se ne složimo o svemu. U okviru liste pitanja o kojima se prvo trebamo slažiti je uzajamno priznanje, tako da nema sporazuma bez uzajamnog priznanja dve zemlje i tada ćemo se pozabaviti ovim pitanjem, ali uvek i u potpunosti sa Ustavom i odlukom koju je doneo Ustavni sud u vezi sa sporazumom iz 2015. godine“, rekao je Hoti u Briselu u petak.

Pokret Samoopredeljenje upozorava da će se usprotiviti formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Bivša ministarka pravde Aljbulena Hadžiu rekla je za Ekpres da će se projektu Zajednice suprotstaviti kao i pre 7 godina.

"Mi pažljivo pratimo trenutnu političku situaciju i ona je vrlo ozbiljna. Imamo nedostatak transparentnosti u vezi sa ovim procesom. Kako smo se ovom projektu suprotstavljali sedam godina, nastavićemo isto tako ako vidimo tendencije za sprovođenje tog opasnog projekta", rekla je Hadžiju.

Bivša poslanica Samoopredeljenja rekla je da se premijer Hoti u potpunosti predao Srbiji i da nam ne treba priznanje srpske države ako dođe do bosnizacije Kosova.

"Sada je Hoti potpuno potčinjen Srbiji. Do sada je radio suprotno od onoga što je govorio. Bilo o reciprocitetu ili ’mini-Šengenu’. Otišli su u Vašington navodno radi priznanja, kako su rekli, ali umesto priznanja iz Srbije odustali su od Republike Kosovo. Zajednica ne treba da zaživi ni pre ni posle priznanja. Teritorijalni integritet i suverenitet zemlje su nepovredivi i nedodirljivi i to ne smelo ni da bude tema. Zajednica bosnizuje Kosovo i predstavlja vrlo opasan projekat. Šta će nam priznanje Srbije ako je zemlja podeljena i bosnizovana", rekla je Hadžiju.

Na pitanje  da li će poslanici glasati za još jedan sporazum vezan za Zajednicu koji bi potencijalno mogao da se donese skupštini na ratifikaciju, Hadžiju je rekla da ne može da prejudicira glasanje poslanika, ali što bude više protivljenja štetnim sporazumima to je bolje za Kosovo.

"Ne mogu da prejudiciram glasanje poslanika. Na nesreću, na tom mestu su nakon vršenja pritiska često izglasavani veoma štetni sporazumi. Što bude više protivljenja takvim štetnim sporazumima, to će biti bolje za zemlju i njene građane", rekla je Hadžiju.

Dodala je da će PS uputiti Ustavnom sudu bilo koji dokument proizišao u pregovorima koji predviđa osnivanje zajednice.

"Svaki sporni dokument poslaćemo Ustavnom sudu. Nije isti slučaj sa obavezama iz Vašingtonu. SAD ne može osporiti obaveze kao takve, ali ako žele da ožive problematične delove toga, bilo koji dokument koji bude proizišao i iz toga može se osporiti i mi ćemo to i učiniti", rekla je Hadžiu.

Analitičar Imer Muškoljaj kaže da bi premijer Avdulah Hoti treba jasno da kaže građanima kakva će Zajednica biti osnovana, kao što je izjavio nakon posete Evropskom parlamentu.

"Ne znamo o čemu govori premijer Hoti kada priča o Zajednici, ako je premijer dao obećanje Evropskom parlamentu da će se formirati Zajednica, dužan je da svojim građanima objasni o čemu se radi u tom pitanju. S druge strane, kada je sporazum o Zajednici potpisan 2015. godine u njemu je bio deo koji je morao da se preda Ustavnom sudu kako bi ocenio njegovu ustavnost. Ustavni sud je, kao što svi znamo, ocenio da su 23 člana u suprotnosti sa ustavom, pa mi se čini da je ta verzija Zajednice neprihvatljiva, da zapravo ne postoji i da je kao takva protiv Ustava Kosova. Po ovoj logici, ako govorimo o uređivanju prava Srba i unapređivanju njihovih prava, trebalo bi da se zna o čemu govorimo. Ja lično verujem da niko od građana nema pojma o čemu govori Avdulah Hoti. Trebalo bi da razjasni da li sada govori  Zajednici kao temi koja treba da krene ispočetka ili da treba naći sredinu između navedene odluke Ustavnog suda i Zajednice sa izvršnim ovlašćenjima koju je 2015. godine potpisao Isa Mustafa", rekao je Muškoljaj za Gazeta Ekpres.

Dodao je da Kosovu nije potrebno priznanje Srbije ako Zajednica kao telo ima izvršnu vlast.

"Pristup premijera je za mene problematičan, jer ako Zajednica ima izvršna ovlašćenja koja bi na neki način mogla destabilizovati funkcionisanje države Kosovo, kakva je logika dobiti od Srbije priznanje kada u državi imamo Zajednicu koja predstavlja prepreku. Dakle, ne treba nam priznanje Srbije ako imamo nefunkcionalnu državu u okviru koje postoji Zajednica ili bilo šta drugo što ima izvršnu vlast", rekao je Muškoljaj.

Istakao je da ni Srbima ni bilo kome na Kosovu ne treba dozvoliti treći nivo moći.

"Logično, Srbima ne bi trebalo omogućiti da na Kosovu imaju treći nivo vlasti, jer je svako udruženje ili na bilo šta drugo koje se uspostavi kao treći nivo vlasti biće izuzetno štetno, znači teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu, oni to mogu nazvati zajednicom, udruženjem, organizacijom, ali su nadležnosti koje to udruženje ima važne, pa kosovska delegacija, u ovom slučaju premijer Hoti, mora biti izuzetno oprezna sa nadležnostima organizacije koja bi mogla da se stvori u budućnosti i o čemu će se razgovarati sutra i 28. septembra u Briselu", rekao je Muškoljaj.

S druge strane, direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj rekao je za Gazeta Ekpres da je formiranje Zajednice međunarodna obaveza Kosova, ali da bi ovo udruženje trebalo da bude u skladu sa presudom Ustavnog suda.

"Dok su 2013. godine Kosovo i Srbija potpisale sporazum o principima, gde je između ostalog Kosovo izrazilo volju da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom u skladu sa Ustavom Kosova. Kao rezultat ovog načelnog sporazuma, delegacije Kosova i Srbije pod posredovanjem Visokog predstavnika EU, nakon niza sastanaka, izradile su Statut Zajednice opština sa srpskom većinom, koje je Ustavni sud u mnogim svojim odredbama proglasio neustavnim. Iako je formiranje ove zajednice  međunarodna obaveza Republike Kosovo i ona bi trebalo da se formira u dijalogu između Kosova i Srbije, trebalo bi da bude u skladu sa presudom Ustavnog suda, odnosno da bude u skladu sa duhom Ustava i duhom ustavnog poretka i kosovskih zakona", rekao je Miftaraj.

Prema njegovim rečima, svako odstupanje od presude Ustavnog suda znači kršenje ustavnog poretka.

"Svako odstupanje od presude Ustavnog suda značilo bi kršenje Ustava i kršenje ustavnog poretka na Kosovu. Odnosno, njeno osnivanje treba da promoviše prava srpske zajednice na Kosovu onoliko koliko Ustav Kosova dozvoljava tako da ne utiče na narušavanje ravnoteže ili izgradnju novih struktura koje mogu destabilizovati političko i pravno funkcionisanje Republike Kosovo", rekao je Miftaraj.

Temelji formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom postavljeni su u prvom Sporazumu o principima za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji je sadržao 15 tačaka. Ovaj sporazum potpisali su 19. aprila 2013. godine bivši premijer Hašim Tači i njegov tadašnji srpski kolega Ivica Dačić.