Gazeta: Zašto je rešavanje pitanja nestalih uslovljeno postizanjem konačnog sporazuma?

Predstavnici Fonda za humanitarno pravo i Udruženja „Glas roditelja“ sa Kosova izrazili su sumnju da će sudbina nestalih biti rešena ukoliko se ne postigne konačni sporazum između Srbije i Kosova, prenosi Gazeta Ekspres.

Prema izjavama strana u dijalogu u Briselu, pitanje nestalih je jedna od tačaka na kojima je postignuto usaglašavanje stavova.

Međutim, bez konačnog sporazuma ne može se primeniti nijedna tačka, odvojeno, oko koje se strane slažu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Kuštrim Gara, šef u vladinoj komisiji za nestale osobe.

„Uprkos dogovorima, rečeno je da neće biti sporazuma o određenim temama bez postizanja sporazuma u ​​potpunosti“, rekao je Gara.

Isto je rekao i kosovski premijer Avdulah Hoti, 12. oktobra, u Skupštini Kosova, u svom izveštaju o procesu dijaloga sa Srbijom, uz posredovanje Evropske unije.

Pre nego što je pitanje nestalih osoba postalo tema briselskog dijaloga, Radna grupa, koju čine dve delegacije, Srbije i Kosova, radila je na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba.

Šef kosovske delegacije za razgovore o pitanju nestalih osoba u radnoj grupi Ibrahim Makolli naglasio je da je u briselskom dijalogu postignut dogovor o mehanizmima po pitanju nestalih.

 „U pitanju je stvaranje zajedničke komisije, koju predvodi specijalni predstavnik Evropske unije, mehanizam koji će biti odgovoran za nadgledanje i podršku procesu razjašnjavanja sudbine nestalih osoba.  Ostali mehanizmi na terenu će biti isti kao i do sada. Drugi je neograničen pristup svim lokalnim i međunarodnim arhivima, uključujući one srpske vojske, policije i drugih snaga, koje su učestvovale u činjenju zločina na Kosovu i skrivanju tela ubijenih, i masakriranih “, rekao je Makoli na sastanku vladine komisije za nestale osobe na Kosovu.

Dodao je da se očekuje da će realizacija ovog procesa biti završena u roku od 18 meseci, od stupanja na snagu konačnog sporazuma.

On je ukazao da će sporazum o ovim principima stupiti  na snagu samo ako se postigne konačni sporazum između Srbije i Kosova.

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo kaže da u Briselu nije bilo transparentnosti u procesu dijaloga, uključujući pitanje nestalih osoba u ovom procesu.

Međutim, prema njegovim rečima, uslovljenost ostvarivanja usaglašenih stavova dveju strana po pitanju nestalih sa konačnim sporazumom, postavlja dileme.

„ Bila bi velika šteta ako se ne postigne konačni dogovor. To znači da se ni tačke u tom sporazumu (za nestale) neće primeniti. To je pomalo čudna situacija, jer sugeriše da stranke mogu više da doprinesu rasvetljavanju sudbine nestalih, ali ako se ne postigne konačni dogovor, one neće ispuniti te obaveze “, naglasio je Bljakaj.

Šef udruženja "Glas roditelja", centra za porodice nestalih na Kosovu, Bajram Ćerkini kaže da su nedostajale informacije o tome šta su se stranke dogovorile u Briselu u vezi sa pitanjem nestalih osoba.

Međutim, on ne veruje da će pitanje nestalih osoba biti rešeno ako ostane talac sveobuhvatnog konačnog sporazuma između Srbije i Kosova.

„Ne verujem ni da moraju da potpišu sporazum ili da moraju da ga primene. Kao i ranije, pronalaze još jedan problem koji stagnira još godinu dana, pa još godinu dana...“, rekao je Ćerkini.

Pitanje nestalih takođe je deo dokumenata koje su kosovski premijer Abdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali 4. septembra u Vašingtonu, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa.

Obe strane obećale su da će ubrzati napore za pronalaženje i identifikovanje ostataka nestalih osoba.

Ali zašto čekati konačni i sveobuhvatni sporazum u Briselu, kako bi se krenulo ka razjašnjavanju sudbine još uvek nestalih osoba, ako stranke imaju informacije? Ovo pitanje postavlja i Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo.

„To znači da nešto znate i ne želite da radite posao dok se ne postigne dogovor. Ako je ovo bilo humanitarno pitanje, ove informacije trebalo je dati na vreme“, rekao je Bljakaj.

Dodao je da do sada nije postojala politička volja sa srpske strane da se razjasni sudbina nestalih.

Prema njegovim rečima, srpske institucije su znale za postojanje masovne grobnice u Rudnici i trebalo im je najmanje 13 godina da daju informacije o toj lokaciji.

Bljakaj je naveo da možda postoje informacije o drugim mogućim grobljima u Srbiji, ali i informacije sa kosovske strane o takvim grobljima na Kosovu, ali su te informacije zaključane u raznim arhivama.

Kuštrim Gara procenjuje da je najteže rešiti nerešene slučajeve nestalih i da se od srpske strane traži više informacija.

„U ovom slučaju aludiram na arhive bivše jugoslovenske vojske i arhive bivšeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Potrebna nam je veća podrška međunarodne zajednice, jer je iskustvo pokazalo da samo uz podršku međunarodne zajednice može biti više rezultata u tom procesu “, naglasio je Gara.

Predsednik Komisije za nestala lica u Vladi Srbije Velko Odallović ocenio je kao veoma važnu činjenicu da je pitanje nestalih uključeno u sporazum potpisan u Vašingtonu.

Naglasio je da će srpska strana nastaviti da pretražuje svoje arhive, ali da je od Prištine takođe zatraženo da pruži odgovore iz arhiva bivše OVK, koja bi, prema njegovim rečima, sada mogla biti u vlasništvu institucija na Kosovu.

U vladinoj komisiji za nestala lica na Kosovu kažu da je poslednjih meseci povećana dinamika terenskog rada, kao i za adresiranje mogućih informacija o mestu boravka nestalih.

Poslednjih meseci, prema njihovim rečima, pregledano je pet lokacija, što je rezultiralo pronalaskom posmrtnih ostataka najmanje četiri osobe.

Na teritoriji Srbije su, kako su istakli, pregledane dve lokacije za koje se sumnjalo da su u pitanju masovne grobnice, u Kozarevu i Sjenici.

Tokom rata na Kosovu život je izgubilo oko 13.500 ljudi, dok se oko 1.600 i dalje smatra nestalima.