General Romano: Nato visoko ceni Srbiju, već duže od od dve decenije prioritet su nam mir i stabilnost na Kosovu

Nato visoko ceni i poštuje Srbiju, kazao je za Demostat brigadni general Đampjero Romano, šef Nato vojne kancelarije za vezu u Beogradu dodajući da je ta misija uvek spremna da sa srpskom javnošću komunicira o zajedničkim aktivnostima, transparentno i uz pomoć činjenica i ističući da su već duže od dve decenije, mir i stabilnost na Kosovu prioritet za Nato, prenosi Danas.

Upitan kako gleda na dijalog Beograda i Prištine nakon nedavnih tenzija i događaja u Banjskoj, sagovornik Demostata je ukazao:

"NATO nastavlja da čvrsto podržava dijalog pod okriljem Evropske unije i druge napore sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao jedini put ka dostizanju trajnog političkog rešenja i stabilnosti u regionu."

"Tokom svoje skorašnje posete Srbiji, generalni sekretar Natoa pozvao je Beograd i Prištinu da aktivno učestvuju u dijalogu, da smanjuju tenzije i suzdrže se od mera koje mogu voditi ka eskalaciji. Takođe je pozdravio najnoviji predlog Evropske unije za osnivanje zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, kao ključni korak ka normalizaciji odnosa. Misija Natoa Kfor je u potpunosti usredsređena na svakodnevno izvršavanje svog mandata zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti iz 1999, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu. Kfor pomno prati situaciju i ima okretan i fleksibilan stav i vidljivo prisustvo na terenu. Ovog maja je došlo do nasilja protiv mirovnih snaga Kfora, u kom je povređeno 93 vojnika Natoa, od kojih su neki pretrpeli teške povrede. U septembru je došlo do novih nasilnih događaja. Ovo je neprihvatljivo. Činjenice se moraju utvrditi, a počinioci privesti pravdi. Kao odgovor na nasilje, Nato je na Kosovo rasporedio oko 1.000 dodatnih pripadnika mirovnih snaga, kao i oklopne jedinice. Ovo predstavlja najveće povećanje našeg kontingenta na Kosovu u proteklih deset godina, koje pokazuje da je Nato spreman da čuva mir", naveo je general Romano.

Dodaje da je komandant Kfora general-major Ulutaš u kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Mojsilovićem, kao i sa predstavnicima institucija i bezbednosnih organizacija na Kosovu - Euleksom, Oebsom i međunarodne zajednice.

"Stabilno Kosovo je od suštinskog značaja za stabilnost u regionu i za našu bezbednost. Već duže od dve decenije, mir i stabilnost na Kosovu su prioritet za Nato. Mandat Ujedinjenih nacija za našu mirovnu misiju Kfor, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti iz 1999, ostaje nepromenjen. Nastavljamo da pružamo podršku sigurnom i bezbednom okruženju na Kosovu”, kaže.

"Ovo je naročito važno u trenutku kad su dezinformacije i lažne vesti postale sastavni deo našeg svakodnevnog života. Mislim da građani Srbije nisu u potpunosti svesni toga koliko toga mi radimo i postižemo zajedno kroz naše partnerstvo. Smatramo da je to pravi izazov, pošto su NATO i Srbija partneri", dodao je Romano.

Istakao je da je Srbija poštovan, važan i cenjen partner Natoa, kao i da je partnerstvo Natoa i Srbije na obostranu korist.

"To su stvari koje želimo da približimo običnim građanima. Mi Srbiju danas vidimo kao modernu zemlju koja je ključni faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Realnost je ta da je naša saradnja pouzdana i da dajemo sve od sebe da bolje saopštavamo šta to radimo, kroz iznošenje činjenica o tome šta je Nato i šta naše partnerstvo sa Srbijom znači", naglasio.

Upitan smatra li da je javnost u Srbiji dovoljno informisana o stepenu odnosa Srbije i NATO-a, kao i o konkretnim rezultatima tih odnosa, istakao je da se trude da budu proaktivni.

Navodi da sa Srbijom imaju dugu istoriju partnerstva, još od 2006. godine kad se Srbija pridružila programu Partnerstvo za mir i Savetu evroatlantskog partnerstva.

Pored toga, kako dodaje, postoji i mnogo tekućih aktivnosti, a u poslednjih 17 godina izvršeno je više od hiljadu zajedničkih aktivnosti, u vojnom i drugim domenima.

Govoreći o saradnji Alijanse i Srbije, Romano je ukazao na to da Nato ceni dugotrajno partnerstvo koje gradi sa Srbijom još od 2006. godine, kad se Srbija pridružila programu Natoa Partnerstvo za mir.

"Od samog početka se trudimo da kreiramo partnerstvo koje je krojeno tako da najbolje odgovara potrebama i željama Srbije, uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije. Kao što sam već rekao, Srbija sarađuje s Atlantskim savezom na više različitih nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu. Imamo dobro uspostavljenu komunikaciju, između ostalog i na najvišem političkom nivou, gde postoji redovni kontakt između predsednika Srbije i generalnog sekretara Natoaa. Program Partnerstvo za mir omogućava obostrano korisnu saradnju. Kad je u pitanju vojna saradnja, stvari koje radimo zajedno pomažu Srbiji da efikasno daje doprinos operacijama pod okriljem UN ili EU. Stvari koje radimo zajedno ne samo da unapređuju saradnju između Natoa i Srbije, već i pomažu Srbiji da sarađuje sa drugima, u međunarodnim operacijama i mirovnim misijama širom sveta, što je samim tim korisno i za Nato, pošto podstiče stabilnost", istakao je.

General Romano je precizirao da, na primer, vojnici iz Srbije rade zajedno sa italijanskim vojnicima u Libanu.

U tom kontekstu, navodi:

"Moje italijanske kolege su me uverile da je saradnja izvrsna i veoma su zadovoljni. Mnogo puta su istakli profesionalnost i spremnost srpskih vojnika."

Kada je u pitanju praktična saradnja, kako kaže, Srbija može birati od više od 1.600 različitih aktivnosti u partnerskom meniju, koje podržavaju reforme bezbednosnih institucija i struktura Srbije, jačaju njene kapacitete za sprečavanje i upravljanje prirodnim nepogodama i uključuju naučnu saradnju i zajedničke vežbe, između ostalog.

"Što se naučne saradnje tiče, Srbija je aktivna u okviru Nato programa Nauka za mir i bezbednost od 2006. godine. Srpski naučnici i instituti predvode nekim od aktivnosti u okviru ovog programa, uključujući i one koje se odnose na energetsku i ekološku bezbednost, odbranu od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog naoružanja, borbu protiv terorizma, sajber odbranu i bezbednost ljudi", rekao je.

Sagovornik Demostata je naglasio da su "tokom godina, mnogi projekti u okviru ovog programa spajali, i nastavljaju da spajaju naučnike iz Natoa i Srbije, omogućavaju im da dele iskustva i pomeraju granice kroz postizanje tehnoloških i naučnih ciljeva, čime nam približavaju bolju i sigurniju budućnost, što je naravno za dobrobit svih.

Upitan gde vidi dodatne prilike za saradnju, general Romano je kazao: "Mislim da je naš nivo saradnje na visokom nivou, ali ga možemo još više unaprediti."

"Početna tačka je vrlo jednostavna. Partnerstvo je proces zasnovan na obostranom poverenju i razumevanju, koji usmerava svu našu saradnju. Verujem da iza sebe imamo značajna postignuća, i da je potrebno da nastavimo istom stazom, da radimo zajedno zarad bolje i sigurnije budućnosti. Tokom skorašnje posete generalnog sekretara Jensa Stoltenberga Beogradu, između ostalog, na sastanku sa predsednikom Vučićem spomenuta je mogućnost da se ponovo pokrene organizovanje zajedničke vojne vežbe između Natoa i Srbije, prve vežbe te vrste, koja je planirana još pre epidemije kovida. Verujem da bi tako značajna vežba mogla biti odlična prilika da unapredimo našu saradnju", poručio je.

Kako je naglasio razlog zašto je ovde i zašto je NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu osnovana, jeste da bi se davao doprinos bezbednosnim potrebama Srbije, da se unapređuje saradnja i pospešuje dugoročno partnerstvo.

"Naš Plan partnerstva pruža okvir za dalji razvoj naše saradnje, tako da ona bolje služi očekivanjima i Srbije i Natoa. Ponavljam, pošto je svako partnerstvo Natoa krojeno tako da ispuni zahteve i potrebe partnera, pre svega je na samoj Srbiji da odluči u kom smeru i na koji način želi da ga razvija. To je izbor koji Srbija kao suverena zemlja treba da donese. Od Srbije zavisi koji put želi da izabere, shodno tome kako vidi svoju budućnost. Koju god odluku Srbija donese, naravno, Nato će je poštovati. Verujem da je obostrano poštovanje početna tačka svakog odnosa. Mi smo spremni da dalje jačamo našu saradnju, što bi bilo od koristi za Srbiju, za Nato, kao i za stabilnost u celom regionu Zapadnog Balkana. Jedna od oblasti gde bismo mogli da jačamo saradnju je odgovor na hibridne pretnje. Za to je potrebno da ulažemo više napora u javnu diplomatiju i zajednički se suočavamo sa kampanjama dezinformacija koje podrivaju poverenje i, uopšteno gledano, negativno utiču na naša demokratska društva", istakao je general Romano.

Odgovarajući na pitanje kako vidi percepciju javnosti u Srbiji prema Natou, imajući u vidu činjenicu da Alijansa nije popularna u Srbiji, prvenstvenog zbog bombardovanja 1999, sagovornik Demostata je naglasio:

"To je jedna veoma važna stvar. Svestan sam da je Nato i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na 1999. godinu su i dalje bolna za mnoge, pogotovo za one koji su izgubili svoje bližnje. Svaki izgubljeni život je tragedija, zbog koje ja duboko žalim", kazao je izjavljujući saučešće svima koji su izgubili voljene na obe strane.

Kako kaže, treba biti svestan realnosti saradnje sa Srbijom danas, ali i toga da prošlost i dalje ima uticaj na sliku Natoa u Srbiji.

"Ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da radimo zajedno i idemo dalje. To je ono što Nato i Srbija čine kroz ovo partnerstvo, idemo ka boljoj budućnosti. Ponavljam, verujem da ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići unapred, kao što se desilo u Italiji, na primer, nakon Drugog svetskog rata. Mi smo tad pretrpeli mnoge gubitke, ne samo u životima, već u smislu spomenika, kulture, infrastrukture i tako dalje. Ali onda smo odlučili da gledamo ka budućnosti, da idemo napred, i sad smo tu gde jesmo. Nadam se da će Srbija u budućnosti biti još uspešnija od Italije", rekao je.

Upitan da li će biti uloženi napori da se promeni takva percepcija o Natoa u Srbiji, general Romano napominje da i dalje "postoji značajan raskorak između onoga što mi radimo i informisanosti javnosti u Srbiji o tome. To je jedan od mojih prioriteta, da približim pravu priču o partnerstvu Natoa i Srbije običnim građanima".

"Nastavićemo da dajemo sve od sebe da objašnjavamo šta je Nato i za koje se principe i vrednosti zalaže. Takođe smo spremni da istražujemo nove načine za komunikaciju sa srpskom javnošću, koju visoko vrednujemo. Samim tim, verujemo da je javna diplomatija jedno od polja gde bi Srbija i Nato mogli da rade mnogo više, za dobrobit svih. Takođe pozdravljamo buduće angažovanje našeg dugoročnog partnera Srbije u tom smislu, pošto verujemo da je svaka prilika za promovisanje rezultata naše saradnje od ključnog značaja za naše napore da građanima približimo činjenice. Nešto što nije svima poznato je da je Nato savez koji čini 31 demokratska država. Nato je Italija, moja domovina, jedna od njegovih 12 osnivača. Nato je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. Nato su Grčka i Turska, gde većina vaših građana vodi decu na letovanje. Nato su Mađarska, Slovačka i mnoge druge zemlje. Na bilateralnom nivou, postoje mnoge aktivnosti između Srbije i 31 zemlje članice Natoa, od kojih su neke i članice EU. Ove zemlje doniraju i ulažu mnogo sredstava u Srbiju kroz Nato poverilačke fondove ili fondove EU, ili na bilateralnoj osnovi. To su stvari koje želimo više da promovišemo, želimo da obaveštavamo srpsku javnost o tome šta Nato radi ovde, šta 31 zemlja članica Natoa radi sa Srbijom", pojasnio je general Romano.

Upitan da li bi Srbija u budućnosti mogla da promeni svoju politiku vojne neutralnosti i pridruži se Natou, sagovornik Demostata je rekao:

”Želim još jednom da istaknem da Nato u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije, kao i njenu odluku da ostane na nivou partnera. Činjenica da Srbija ne želi da se pridruži Natou nas nije sprečila u postizanju odličnih dosadašnjih rezultata kroz naše partnerstvo zasnovano na bliskom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji.”

Dodaje da kada se priča o Natou i njegovom stavu o vojnoj neutralnosti, primeri poput Austrije i Švajcarske pokazuju da je moguće u isto vreme biti neutralan i partner sa Natoom.

"Ali, baš kao što poštujemo odluku nekih zemalja da se ne učlane u Nato, isto tako poštujemo i odluke nekih drugih zemalja da se učlane. Na primer, Finska je kao 31. članica odlučila da napusti svoju politiku vojne neutralnosti kako bi se učlanila u Nato; isto važi i za Švedsku, za koju očekujemo da će uskoro postati članica, iako je dugo bila neutralna zemlja. Želim da jasno naglasim da Nato ne traži nove članice, niti prisiljava bilo koga na članstvo. Bez obzira na to, imamo politiku otvorenih vrata za one koji žele da postanu deo našeg saveza", kazao je.

Ocenjujući bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu u izmenjenim geopolitičkim okolnostima, izazvanim ruskom invazijom na Ukrajinu, general Romano je istakao: “Ovo je ozbiljna stvar. Kad pričamo o ratu, uvek imamo na umu da je rat sačinjen od više etapa. I nažalost, u ratu se bore ljudi. Ja sam vojnik. Mislim da mi kao vojnici najviše podržavamo mir. Jer ako dođe do rata, mi smo prvi koji idu tamo. To nije prijatno, ne samo zato što učestvujete u nekom sukobu, već i zbog toga što su umešani ljudi I infrastruktura, i to su tužne stvari."

Kaže i da je Nato više od 30 godina pokušavao da izgradi partnerstvo s Rusijom i razvije dijalog i praktičnu saradnju u oblastima od opšteg interesa.

Uprkos tome, kako dodaje, Rusija iznova krši norme i načela koji doprinose stabilnom i predvidivom bezbednosnom poretku u Evropi, a naročito tokom poslednje decenije.

Navodi da brige oko uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu su postale intenzivnije otkako je počela opšta invazija Rusije na Ukrajinu.

U tom smislu, kako kaže, poslednjih meseci su bili sajber napadi, dezinformacije, ekonomski pritisak i politička prinuda.

"Iz tog razloga, Nato će nastaviti da dalje razvija saradnju sa svojim partnerima u regionu, kako bi pružao podršku reformama, regionalnom miru i bezbednosti, kao i da bi se borio protiv štetnog uticaja koji proizlazi iz dezinformacija, hibridnih i sajber pretnji koje potiču od državnih i nedržavnih aktera. Mi pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali nažalost redovno vidimo da ona radi suprotno. Zapadni Balkan je region od strateškog značaja za Nato, što su lideri Natoa jasno i glasno potvrdili na samitu u Vilnjusu ovog jula. Posvećeni smo miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu", ukazao je sagovornik Demostata.

Govoreći o utiscima o Srbiji i Beogradu, general Romano kaže da ga je otvorenost s kojom je dočekan u Beogradu takođe motivisala i da počne da uči srpski jezik i istoriju.

"Imate veoma interesantnu istoriju, u kojoj je i Italija učestvovala u nekoj meri, naročito u Prvom svetskom ratu. Kroz učenje o vašoj zemlji, mogao sam još više da se približim svim divnim ljudima koje sam upoznao. Neki od njih se iznenade kad im kažem čime se bavim, ali kad me upoznaju, i kad im objasnim šta ovde radim za Nato, šta pokušavamo da postignemo kroz ovo parnterstvo, čini mi se da se otvore za ideju da saradnja Srbije i Natoa zapravo može biti vrlo pozitivna stvar. Kad sam došao ovde pre godinu dana, to je bila ljubav na prvi pogled. Moram priznati da se osećam kao kod svoje kuće. Beograd je fantastičan grad, koji ima mnogo toga da ponudi u kulturnom, kao i svakom drugom smislu. Ljudi koji u njemu žive su vrlo ljubazni i prijateljski nastrojeni. Svakog dana, na svakom ćošku, vidim gostoprimstvo i ljubaznost. Pošto dolazim iz Italije, koja je poznata po svojoj odličnoj kuhinji, moram da kažem da me je zadivilo koliko u Beogradu ima sjajnih restorana koji spremaju savršenu hranu. Otkako sam došao ovde, probao sam mnogo srpskih domaćinskih jela. Vaša hrana se mnogo razlikuje od italijanske, ali je veoma ukusna", ispričao je.

Na kraju je poručio da nije usmeren samo na srpsku hranu, već i na bogatu istoriju, koja mu je vrlo zanimljiva i pomaže mu da bolje razume srpsku kulturu i nasleđe.

"Na kraju, želim da ovaj intervju završim mojom omiljenom rečju iz srpskog jezika. To je jedna od prvih reči koje sam naučio na vašem jeziku, koju sam iskoristio i prilikom stupanja na dužnost, a to je – živeli. Živeli nije samo reč, već sadrži i čitav svet značenja, koja se prema mom mišljenju cene širom sveta. Živeli, uz moje najlepše želje ovoj prelepoj zemlji i njenom divnom narodu", poručio je.