Godina od uvođenja taksi na robu iz Srbije i BiH

bg-pr.jpg
Izvor: RTS

Prošlo je tačno godinu dana od kako je Vlada Kosova, 6. novembra 2018. godine, uvela takse od 10 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao odgovor na to što Kosovo nije primljeno u članstvo u Interpol, ali i na proces povlačenja priznanja nezavisnosti od strane nekoliko država, što je Priština ocenila kao „destruktivno ponašanje“ Srbije, ali i pravdala „razvojem domaćeg tržišta“.

Inače uvoz iz Srbije iznosio je oko 400 miliona evra godišnje, iz BiH oko 80 miliona evra, a ubrzo, dve sedmice nakon odluke o taksama od 10 odsto, Priština je 21. novembra, tu meru podigla na čitavih 100 odsto na svu robu iz Srbije i BiH.

Kosovska vlada usvojila je odluku o uvođenju zaštitnih mera za uvoz proizvoda iz Srbije i BiH, a ministar trgovine i industrije Endrit Šalja je tada kazao da se mera od 10 posto predlaže na sve proizvode koji se proizvode ili su poreklom iz Srbije ili BiH, a obuhvatala je mleko i mlečne proizvode, jabuke, higijenske proizvode, tekstil, brašno, građevinski materijal, slatki keks, sokove, lekove, alkohol, duvan…

Sa 10 odsto na 100

Premijer u to vreme, Ramuš Haradinaj, je nakon sednice vlade, naveo da Kosovo neće beskonačno da sedi bez kontra-reakcije.

„Našim parama preduzimaju mere koje preduzimaju. Kosovo do danas nije koristilo tu kartu. Ovo su ekonomske sankcije. Nismo skroz prekinuli uvoz, ali smo uveli meru od 10 posto na svu robu. Ako hoće da nastave ovako, neka nastave“, poručio je Haradinaj, dok je njegov zamenik Enver Hodžaj dodao da Srbija troši veliki novac za podrivanje suvereniteta Kosova i pri tom taj novac zarađuje upravo od trgovine sa Kosovom.

„Odluka o ekonomskim merama štiti interese Kosova, unutrašnji i spoljni integritet i suverenitet, to je najbolji odgovor na destruktivno i antievropsko ponašanje Srbije, a pored toga ova odluka brani i interese kosovskih proizvođača i omogućava razvoj domaćeg tržišta. Pozivam građane da od danas što više kupuju domaće proizvode a nadam se da će kofer Ivice Dačića od danas biti manji i tanji u njegovom radu protiv Kosova“, kazao je Hodžaj.

U Beogradu je istog dana, 6. novembra prošle godine, usledila reakcija, a direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je ocenio da je reč o štetočinskoj, protivpravnoj meri koja je suprotna svim važećim domaćim i međunarodnim propisima, protivna svim važećim međunarodnim sporazumima i onom o slobodi kretanja i CEFTA sporazumu…

„Trgovinski ratovi, koje pokreće Priština stanuju samo u bolesnim glavama koje misle da mogu da urade nešto, a nanose štetu i srpskom i albanskom narodu. Niko ne može zaustaviti ni protok robe, ni protok kapitala,“ kazao je Đurić  i poručio:

Blokiran dijalog na svim nivoima

„Želim da vas obavestima da je ovom odlukom Priština blokirala briselski dijalog na svim nivoima i da Srbija smatra da je nužan preduslov za nastavak briselskog dijaloga momentalno ukidanje ove štetočinske i protivpravne odluke“.

Takvo ponašanje Prištine izazvalo je revolt među Srbima koji su širom Kosova organizovali proteste kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo jednom takvom, kako su je nazvali "necivilizacijskom i diskriminatorskom merom".

Posledice poteza Prištine su bile momentalni prekid dijaloga, smanjenje trgovine, delom i nestašice proizvoda na tržištu Kosova, posebno u severnom delu, kao i povećanje cena proizvoda.

Politikolog iz Prištine Ramuš Tahiri ocenio je da je to bila „neprimerena politička odluka“ koja nije doprinela dobrosusedskim odnosima.

“Ta odluka nije u skladu sa sporazumom CEFTA, a nije doprinela ni ekonomskom razvoju Kosova” istakao je Tahiri u izjavi za Kosovo Onlajn.

Prema Tahirijevim rečima, takse na uvoz robe iz Srbije su donele negativne političke posledice, poput blokade dijaloga sa Srbijom, jer zvanični Beograd nastavak dijaloga uslovljava ukidanjem taksi i  podseća i da je Međunarodna zajednica u nekoliko navrata pozivala Kosovo da takse ukine, što je Vlada Kosova odbijala da uradi „i dovela zemlju u izolaciju“.

“Na Kosovu nema međunarodnih delegacija, negativno je uticalo i na liberalizaciju viza, a takva politika izgleda kao neotesani princip jer se ne shvata značaj međunarodne podrške”, kazao je Tahiri koji očekuje da će nova vlada ukinuti tu meru, a samim tim se i nastaviti dijalog.

“U prvih mesec dana rada nove vlade na dnevnom redu će se naći takse. Ja, kao politikolog, mislim da bi ukidanje taksi bila ispravna odluka bez obzira na kritike”, kategoričan je Tahiri.

Političke i geopolitičke posledice

Njegov kolega, politički analitičar Dragomir Anđelković, slaže se da su mere koje je Priština uvela Srbiji imale značajne političke i geopolitičke posledice, ali ih posmatra iz drugog ugla te smatra da se pokazalo da „Zapad ništa ne radi od onoga što kaže u vezi onoga što kaže u vezi sa Kosovom i Metohijom“, jer da je principijelan u nastojanju da dve strane dođu do kompromisa, izvršio bi pritisak na Prištinu koja bi odmah te takse ukinula.

Činjenica da Zapad to nije uradio pokazuje da je na neki način odobrio politiku Prištine, koja je usmerena protiv ekonomskih interesa Srbije, ukazao je Anđelković za Kosovo Onlajn.

„Srbija je pod jedan ponižena, jer se pokazalo da Priština može da nam radi svašta, a da niko ne reaguje. Srbija nije reagovala kontramerama, da bi pokazala dobru volju, ali mislim da smo propustili priliku da odgovorimo, to je trebalo, da bi ipak pokazali da ne može da se bezrezervno trpi bezobrazluk“ smatra Anđelković.

Druga stvar, dodao je, Zapad je demonstrirao da je potpuno na liniji maksimalističkih albanskih interesa i da jedan ekstremni političar kakav je Haradinaj, u plejadi onih koji su isto ekstremi, ali ne toliko, dobije njihovu potporu za mere koje preuzima.

Naravno da je sve to rezultiralo prekidom dijaloga, ali je i pre uvođenja mera Kosovo reklo da će prekinuti dijalog, kaže Anđelković.

„Mi smo zauzeli stav da Briselski sporazum nije realizovan i dok se ne ostvari ono što je dogovoreno ne možemo da idemo dalje“ ukazao je, ali i ocenio da prekid dijaloga nije posledica uvođenja taksi, već posledica nerealizovanja svega što su Albanci preuzeli na sebe Briselskim sporazumima i ne može se to smatrati ključnom političkom posledicom.

„Ključna politička posledica je da Zapad više nema nikakav kredibilitet kada je posrednik u čitavom procesu, a to što se sada Amerika uključuje, to je samo nastavak starog po novom“ kazao je uz ocenu da je reč o nastavku „jedne prljave igre kojom Albanci i Zapad zajedno varaju Srbiju“.

 

pero
06. Novembar 2019.
to oni namerno rade da ne bi ruska ambilife tehnologija za preciscivac vazduha stigla do nasih ljudi