Gogić: Fon der Lajen će i u drugom mandatu podržavati integraciju Zapadnog Balkana u EU

Ursula fon der Lajen i u drugom mandatu kao predsednica Evropske komisije nastaviće da podržava integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, mada po tom pitanju ključnu reč imaju države članice koje određuju tempo integracije regiona, ako će se ona uopšte i odvijati. Ali, Fon der Lajen je svakako saveznik ovog regiona unutar Evropske komisije u smislu procesa proširenja, kaže za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić.

On dodaje da u prvom mandatu Fon der Lajen pitanje dijaloga Beograda i Prištine nije bilo na vrhu njene agende i da je ona imala druge prioritete, ali da se bavila i tim pitanjem, između ostalog zbog toga što je to povezano sa politikom proširenja EU, za koju je ona bila veoma zainteresovana. 

Imajući u vidu da je Fon der Lajen prošle jeseni pozvala Srbiju da defakto prizna Kosovo, Gogić kaže da je to učinila tek pošto su države članice EU definisale evropski plan za Srbiju i Kosovo o putu ka normalizaciji. Takođe ističe da pristup Evropske unije prema dijalogu ne definiše Evropska komisija i komesari, ni predsednik Komisije, niti visoki predstavnik, već da su oni sprovodioci odluka koje donose države članice. 

"Taj plan su pre svega definisali Šolc i Makron, a onda im se priključila i premijerka Italije Đorđa Meloni. Njih troje su prvo u pismu u oktobru prošle godine pozvali Srbiju i Kosovo da primene obaveze iz tog sporazuma, što kako su sami pojasnili, za Srbiju zapravo znači defakto priznanje Kosova. Oni su prvi rekli da sprovođenje sporazuma iz Brisela i Ohrida znači defakto priznanje, a onda je to Ursula fon der Lajen ponovila. Dakle, nije ona iznela neki novu ideju, koncepciju ili novi zahtev, već je ponovila ono što su šefovi država i vlada sami definisali", navodi Gogić. 

On ukazuje i da od nje neće zavistiti kakav će biti dalji pristup Evropske unije i zahtevi, već će ona da sprovodi ono što bude politika najmoćnijih država članica. 

"Kako sada stvari stoje, to je ono što je i Borelj rekao, menjaju se personalno ljudi, ali politika ostaje ista. Dakle, do daljnjeg, politika Evropske unije prema dijalogu zapravo znači dalje sprovođenje obaveza iz Brisela i Ohrida, što zapravo znači, po njihovom tumačenju, defakto priznanje Kosova. Uloga Fon der Lajen i Kaje Kalas biće da sprovode tu politiku, dok se ona ne bude promenila, ali ipak treba imati u vidu da je taj sporazum doživeo neuspeh, da je to krah te politike i da će vrlo verovatno EU morati, kada se izabere nova Evropska komisija, da nekako redefiniše čitav pristup, jer je ovaj došao do ćorsokaka i nije za očekivati da mogu da nastanu neki novi napreci u sprovođenju tih obaveza", smatra Gogić. 

Naš sagovornik, međutim, ukazuje da čak i kada bi Srbija čak priznala Kosovo de jure da se ona vrlo verovatno ne bi pomerila značajno ka Evropskoj uniji zbog toga što EU u ovom momentu nije spremna da primi nove čanice. 

"Zastoj u politici proširenja postoji pre svega zbog unutrašnjih razloga u samoj Evropskoj uniji zbog kojih ona nije spremna da pravi značajne korake ka prijemu novih članica. To je ono što otežava prijem svih članica regiona, čak i onih koje prednjače, kao što je Crna Gora, i put Srbije i Kosova ka EU je dug i težak, ne zbog njihovih unutrašnjih stvari ili međusobnih odnosa, već i zbog odnosa unutar same EU. U tom smislu je rukovodstvo Srbije jasno da čak i kada bi se isporučile sve te obaveze koje se očekuju, da to ne bi značajno pomerilo Srbiju ka EU i samim tim nema ni podsticaja da se na tome radi", kaže Gogić. 

Slikovito navodi da se sve vrti u krug, jer da bi se išlo dalje u sprovođenju obaveza Srbija očekuje da se prvo formira Zajednica srpskih opština kao obaveza koja nije ispunjena već i 11 godina dok s druge strane Kosovo očekuje defakto priznanje od Srbije kao prvi korak pre nego što bi počelo da radi na formiranju Zajednice.

"Razlog zašto Kosovo stvari gleda na taj način je što je ono svesno da, dok god Srbija ne priznaje Kosovo, makar i defakto, to neće učiniti ni pet država nepriznavača u EU. Dakle promena odnosa prema Kosovu je nužna da bi te države prispitale svoj stav. Dokle god Srbija odlučno odbija priznanje Kosova i članstvo Kosova u EU, samim tim njihovih pet nepriznavača neće promeniti svoju poziciju, a samim tim je blokiran put Kosova ka EU. To takođe dobro znaju druge evropske države. I to je razlog zašto se Srbija poziva da defakto prizna Kosovo, da bi onda to učinile i ove druge države, Španija, Grčka i ostale. Tu smo u jednom začaranom krugu", zaključuje Gogić.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je dobra vest za Srbiju ako Ursula fon der Lajen dobije i drugi mandat na čelu Evropske komisije, Gogić kaže da je predsednik Vučić između ostalog pozdravio njeno reimenovanje budući da je ona tokom mandata napravila značajne korake ka proširenju EU.

"Tokom njenog mandata pokrenute su dve vrlo značajne inicijative za ovaj naš prostor, jedna je formiranje zajedničkog regionalnog tržišta, a druga je nedavno otpočet Plan rasta za Zapadni Balkan. To su sve rezultati njenog rada i ona će kao predsednik Evropske komisije da nastavi da podržava integraciju Zapadnog Balkana u EU. Ono što povezuje Fon der Lajen i predsednika Vučića je politička afilijacija, jer predsednik Vučić dolazi iz Srpske napredne stranke koja je deo porodice Evropske narodne partije, čiji je deo takođe i Hrišćansko-demokratska unija Ursule fon der Lajen i tu između vlasti u Srbiji postoje mnogo bolji odnosi sa demohrišćanima i konzervativcima iz Evrope nego sa socijaldemokratama, zelenima i drugima. Tako da tu postoji neka vrsta političke bliskosti između njih", navodi Gogić.