Gogić: Iako na Kosovu rastu tenzije, nema izgleda da će doći do eskalacije

Politikolog Ognjen Gogić ukazao je da na Kosovu postoji veliki rizik od dodatnog povećanja tenzija i nastavka narušavanja ljudskih prava i poretka, ali da nema izgleda da će doći do eskalacije.

Gogić ističe da je na osnovu izveštaja generalnog sekretara UN Antonia Gutereša, u kome se navodi da su tenzije na Kosovu velike, te da postoji mogućnost eskalacije, jasno da je za tenzije na Kosovu odgovorna Priština, ali da nije precizirano koja strana bi potencijalno mogla da dovede do eskalacije.

"U izveštaju Gutereša su upotrebljena dva termina - tenzije i eskalacija. Tenzije znače to da postoje problemi koji dovode do narušavanja odnosa između zajednica ili između zajednica i centralne vlasti u Prištini i da se stvara animozitet. Eskalacija bi značila da bi jedna od strana preduzela neke radikalnije ili nasilnije mere. Tenzije su uvek polazna osnova za buduću eskalaciju. Međutim, da bi do eskalacije došlo neko bi morao da bude akter te radikalizacije, odnosno preduzimanja nasilnih koraka. Tu Gutereš nije bio jasan na koga misli. Jasno je da kada se govori o tenzijama da su njihov uzrok jednostrane mere vlade u Prištini, oko toga je bio nedvosmislen, ali oko eskalacije i oko toga ko bi mogao da preduzme neku nasilu akciju, tu nije bio dorečen. Tako da možemo da nagađamo na koga je on tu mislio", rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da rizik od eskalacije nije veliki i da nema aktera ni sa jedne strane koji bi preduzeli "akciju masovnog nasilja".

Napominje da je moguće da je Gutereš kada je govorio o eskalaciji imao na umu događaje iz Zvečana i Banjske od prošle godine.

"Dakle, rizik od tenzija je velik, rizik od narušavanja ljudskih prava, rizik od narušavanja poretka je velik, ali rizik od eskalacije nije velik zato što ja ne vidim aktera koji bi mogao da preduzme neku akciju masovnog nasilja. Dakle, Gutereš kada je o tome pisao nije nužno mislio na Prištinu, često se zapravo govori o događajima od prošle godine, pri čemu se zapravo misli na sukob između Srba i Kfora u Zvečanu u maju i oružani napad u Banjskoj", ukazuje politikolog.

Gogić naglašava da situacija na Kosovu ipak nije dobra.

"Kada kažemo da eskalacija možda nije verovatna ne znači da je situacija dobra, daleko od toga. Sada smo u situaciji da se zapravo položaj i prava Srba urušavaju, ali da nema otpora. Da zapravo oni nemaju potencijal da se protiv toga na pravi način pobune. Zaključio bih da su tenzije velike, urušavanje ljudskih prava srpske zajednice su značajna, ali rizik od eskalacije nije veliki zato što jednostavno ne deluje kao da postoji akter koji bi mogao da preduzme neku nasilnu akciju širih razmera", kaže on.

Na pitanje da li su povećanje tenzija posledica predizborne kampanje ili su svakodnevni incidenti podigli atmosferu do ključanja, Gogić podseća da aktuelna vlast na Kosovu na čelu sa Pokretom Samoopredeljenje, od kako je došla na tu poziciju, preduzima jednostrane akcije.

Dodaje da je sve započelo u septembru 2021. godine kada je bio zabranjen ulaz za vozila sa tablicama iz centralne Srbije.

"Sve vreme zapravo, tri pune godine, imamo razne jednostrane akcije. Ne mogu se jednostrane akcije objasniti izbornom kampanjom, one su bile i pre, ali ukoliko se Samoopredeljenje bude vratilo na vlast, kao što po svoj prilici hoće, onda će ono nastaviti da preduzima jednostrane akcije. To je nekako modus po kome ova aktuelna vlast u Prištini radi, tako da u tom smislu to je više od retorike, to su vrlo konkretni potezi koji su doveli do tenzija, do urušavanja prava Srba na Kosovu, do toga da Srbi na Kosovu postaju nezadovoljni, da se urušilo poverenje koje i minimalno postojalo prema Prištini, dovele su u jednom momentu do eskalacije, ali u ovom momentu sada možemo da vidimo da te akcije imaju funkciju i u predizbornoj kampanji i verovatno se ništa neće promeniti do izbora", naveo je Gogić.

Naglašava da međunarodne misije koje su i dalje prisutne na Kosovu imaju sekundarnu ulogu u smanjivanju tenzija, pojašnjavajući da one očekuju od institucija Kosova da budu te koje će da garantuju poredak i poštovanje prava i pravnu sigurnost.

Međunarodna zajednica je, ukazuje Gogić, uložila puno resursa, vremena i novca, da bi institucije Kosova izgradila do te tačke da one mogu samostalno da štite ljudska prava. 

"To se u praksi nije desilo i srpska zajednica je sa pravom nezadovoljna radom misija, naročito Euleksom, zato što oni i dalje ne mogu da se pouzdaju u to da će kosovske institucije same da štite njihova prava na kraju", rekao je politikolog.

Kako napominje Euleks i Kfor sebe vide da treba da reaguju tek kada stvar postane dramatična i kada se do te mere pogoršaju stvari na terenu.

"Ovo zapravo pokazuje da je vreme za preventivno delovanje. Oni imaju pre svega ulogu da u većoj meri kontrolišu institucije na Kosovu, da nadziru njihov rad, ali takođe da rade na izgradnji poverenja između Srba i institucija, ali oni ne rade ništa od toga. Sveli su svoju ulogu na neko praćenje i pravljenje izveštaja, a od toga Srbi na Kosovu nemaju ništa", zaključio je Gogić.