Gogić: Imovina kao tema u dijalogu nosi rizik zadiranja u statusna pitanja

Politikolog Ognjen Gogić kaže da slučajevi kada centralna vlast na Kosovu traži mehanizme da oduzme putem eksproprijacije zemljište ili nepokretnost koja je imovina opštine sa srpskom većinom potpadaju pod pitanje opšte pravne sigurnosti i da je za njih rešenje da se obezbedi da sudske instance na Kosovu budu te koje će štititi vlasnička imovinska prava, bilo fizičkih lica, bilo institucija.

"To je borba koja treba se vodi kroz institucije Kosova, ma kako da to u ovom momentu delovalo besperspektivno za Srbe na Kosovu. Možda je način i da se kroz dijalog, kao neka vrsta uslovljavanja od strane Evropske unije recimo za napredak Kosova u Planu rasta ili ka Savetu Evrope, postavi pitanje pravne sigurnosti i vladavine prava, a što bi onda trebalo da bude odgovor i na ove situacije koje treba očekivati i u budućnosti", kaže Gogić za Kosovo onlajn.

On tako sagledava poslednja dešavanja u većinski srpskim opštinama Štrpce, Gračanica i Severna Mitrovica u kojima se na udaru našla opštinska imovina.

Otvaranje pitanja imovine kao teme u dijalogu Beograda i Prištine, kaže, sa sobom nosi rizik zadiranja u statusna pitanja.

"Tema imovine datira još kao problem iz vremena Unmika, kada je on preuzeo čitavu društvenu i državnu imovinu, kako se to tada zvalo, i započeo proces njene privatizacije. Danas se imovina koja nije privatizovana smatra javnom imovinom Kosova i generalno Beograd nikada nije tu temu otvarao kroz dijalog jer ne postoji način da se ona formuliše na pravi način zbog rizika da kada se otvore razgovori to može da zvuči kao neka vrsta 'razdruživanja' - šta je kosovsko a šta srpsko, odnosno imovina države Srbije, a što onda može da implicira neku vrstu međudržavnog dogovora između Srbije i Kosova što je Srbija želela da izbegne", navodi Gogić. 

Srbija, kako dodaje, takođe želi da izbegne situaciju u kojoj bi tražila da Kosovo prizna neku imovinu kao imovinu države Srbije jer bi to značilo da se imovina Srbije registruje po kosovskom sistemu, što je za Srbiju neprihvatljivo, budući da to zadire u statusna pitanja i zato je, kaže, pitanje imovine na neki način ostavljeno da 'visi'. 

"Kosovo je, nakon što je jednostrano proglasilo nezavisnost, nastavilo da privatizuje preduzeća koje je moglo i tu je ostalo samo pitanje nepokretnosti koja su u većinski srpskim opštinama, bilo da je reč o preduzećima, čiji status do kraja nije rešen, kao što su Trepča, Gazivode ili Brezovica, bilo da je reč o drugim nepokretnostima koja koriste za svoj rad da li Privremeni organi, da li neke druge ustanove Srbije kao što su škole i bolnice. To pitanje je ostalo nedefinisano. Način da se ono reši bilo je da opštine sa srpskim većinom postanu osnivači i vlasnici tih nepokretnosti, odnosno tih ustanova koje u njima rade i da se one na taj način zaštite, da ostanu makar u rukama kosovskih Srba ako ne u rukama države Srbije. I to jeste u nekoj meri i sprovedeno, više u sredinama južno od Ibra", kaže Gogić. 

Generalna praksa Prištine, objašnjava, bila je da kompletnu imovinu, društvenu i državnu, koja je nekada pripadala Srbiji i Jugoslaviji, pretvori u javnu imovinu Kosova, da je privatizuje ili da je stavi na raspolaganje sopstvenim institucijama.