Gogić: Kalas će imati bolje odnose sa Prištinom od Borelja, vođenje dijaloga prepustiće posredniku

Predsednica Vlade Estonije Kaja Kalas kandidovana je za novu visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku, a politikolog Ognjen Gogić veruje da će ona, kao i Đuzep Borelj koga će naslediti na ovoj poziciji, vođenje dijaloga između Beograda i Prištine prepustiti posredniku koji će tu palicu preuzeti od Miroslava Lajčaka verovatno od januara.

“Ako poredim nju sa Ketrin Ešton i Federikom Mogerini, koje su takođe bile prethodnice na ovom mestu, u to vreme nije bilo drugih značajnih spoljnopolitičkih tema, a Kaja Kalas će ipak imati druge prioritete, pre svega ratove u Ukrajini i Gazi kojima će morati da se bavi veći deo svog radnog vremena. Kalas neće doneti neke velike novine osim što će imati bolje odnose sa predstavnicima Prištine. Ona je kao premijer Estonije imala sastanke sa Kurtijem i Osmani i generalno su razmenjivane tople poruke što je velika razlika u odnosu na Borelja koga su iz Prištine odmah dočekali sa podozrenjem, budući da on, kao i Lajčak, takođe dolazi iz države koja Kosovo nije priznala kao nezavisnu državu”, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Gogić, ipak, ukazuje, da pristup dijalogu koji ima Evropska unija ne zavisi od visokog predstavnika i da nije visoki predstavnik taj koji definiše očekivanja EU od dijaloga već da to pre svega radi Savet EU koji vodi spoljnu politiku EU. U tom smislu, navodi da i ova personalna promena ne govori nužno puno o promeni politike EU.

“Kada su pregovore vodile visoke predstavnice Mogerini i Ešton iza toga je zapravo svojim političkim autoritetom stajala Angela Merkel. Tako da su visoki predstavnci izvršioci ili operativci koji sprovode u delo politiku koju definišu države članice pojedinačno. One su te koje i dalje imaju ključnu ulogu u definisanju spoljne politike Evropske unije. Kada je Borelj preuzeo to mesto, u prvo vreme nije imao jasne instrukcije od država EU u kom pravcu treba da ide dijalog, dok Makron i Šolc nisu definisali svoj francusko-nemački plan koji je postao evropski predlog i koji je kasnije usvojen u obliku sporazuma iz Brisela i Ohrida. I tu ponovo nije Borelj bio taj koji je definisao okvire već je sprovodio u delo ono što mu je dato”, navodi Gogić.

Kako dodaje, Ešton i Mogerini su imale više uspeha u svemu ovome od Borelja iz više razloga, a prvi je taj što je iza njih stajala Angela Merkel, ali i zbog toga što su tada, čini se, pitanja bila jednostavnija, više tehnička nego politička.

“Takođe, tada je perspektiva članstva ovog regiona u EU bila jasnija, pa su onda i Beograd i Priština bili zainteresovaniji da ispunjavaju obaveze. Borelj nije imao tu vrstu podsticaja koju je mogao da ponudi stranama i samim tim je dijalog došao u zastoj. To nije prvenstavno zavisilo od njega, kao što neće ni od Kalas”, navodi Gogić.