Gogić: Najcelishodnije bi bilo da Kosovo prvo izabere predsednika koji će dati mandat za sastav vlade

Politikolog Ognjen Gogić kaže da bi zarad korektnosti u pravnom pogledu, najcelishodnije bilo da Kosovo po konstituisanju Skupštine, prvo izabere predsednika i da onda predsednik koji će biti u punom mandatu da mandat za sastav vlade.

Ipak, budući da je malo verovatno da će biti saglasnosti za izbor predsednika, kako dodaje Gogić, onda je bolje da Kosovo dobije vladu, makar u privremenom periodu, a ne da u dva izborna ciklusa nema ni vladu, ni predsednika. 

„Ako Kosovo ide na nove izbore, onda bi bilo bolje da ima makar jednu od te dve institucije u punom kapacitetu, vladu ili predsednika. Ali moguće je pomiriti tu situaciju, da se pokuša sa izborom predsednika, pa onda, ukoliko nema većine, da se pređe na izbor vlade“, navodi Gogić za Kosovo onlajn.  

Prema ustavnim normama i tumačenjima Ustavnog suda do sada, kako objašnjava, onog momenta kada se konstituiše Skupština Kosova, počinje da teče rok za izbor i vlade i Skupštine, koji traje 60 dana. 

On ukazuje da se otvorilo pitanje da li vršilac dužnosti predsednika Kosova može da da mandat za sastav vlade i da oko toga postoje različita mišljenja. Onog momenta kada se izabere novi predsednik Skupštine Kosova, prema njagovim rečima, Aljbuljeni Hadžiju koja je aktuelni vršilac dužnosti predsednika prestaje mandat. 

„Njeno mesto predsednika Kosova je povezano sa mestom predsednika parlamenta koje pripada prethodnom sazivu. Tako da onog momenta kada se izabere novi predsednik parlamenta, ako za to bude postojala većina, ta osoba postaje automatski i vršilac dužnosti predsednika Kosova. To nije Hadžiju, osim ako ne bude reizabrana na čelo Skupštine. I onda je pitanje da li ta osoba koja bude novi vršlac dužnosti predsednika Kosova može da da mandat za sastav vlade ili ne. Ili prvo mora se izabere predsednik Kosova koji ima pun mandat, pa tek onda on može da da mandat za sastav vlade“, navodi Gogić.

Ipak, kako napominje, ova situacija nije nova.

„I 2021. godine je bilo isto. Nakon parlamentarnih izbora Kosovo je imalo i v.d. predsednika i tehničkog premijera. Tada je Gljauk Konjufca bio izabran za predsednika parlamenta i automatski je postao vršilac dužnosti predsednika Kosova. Na tom mestu je bio nekih 15 dana i u tom svojstvu je dao mandat Aljbinu Kurtiju za sastav vlade. Tako da ukoliko je to praksa bila 2021. godine, postavlja se pitanje zašto da tako ne bude i 2026. godine?“, kaže on. 

Nova ustavno-pravna kriza, kako ocenjuje, mogla bi da nastane ukoliko novoizabrani predsednik Skupštine, koji postaje v.d. predsednika Kosova, da mandat nekome za sastav vlade, a to neka druga strana bude osporavala i uložila žalbu Ustavnom sudu. 

„Prema modelu iz 2021, prvo se bira predsednik Skupštine, koji automatski postaje v.d. predsednika Kosova i onda je na parlamentarnoj većini da li će prvo da pokuša da se izabere vlada ili predsednik. Ali, budući da svi spekulišu o tome da će Kosovo, vrlo verovatno ići na nove parlamentarne izbore već na jesen ili zimu, onda bi radi funkcionalnosti institucija i poretka bilo dobro da se izabere vlada, makar ona pala posle dva meseca i makar se išlo na nove izbore, jer će u suprotnom premijer Kurti biti tehnički premijer sve vreme, a njegovu vladu je izabrala Skupština kojoj je još ranije istekao mandat“, ukazuje Gogić.

On navodi da Aljbin Kurti može da formira vladu uz podršku manjina, kao i da isto tako i druge albanske partije koje su aktuelna opozicija, mogu da formiraju vladu, s tim što će njima biti potrebno da prave koaliciju, ne samo sa drugim partijama manjina, već i sa Srpskom listom. 

„Dva scenarija su moguća za formiranje vlade, ali zarad stabilnosti Kosova ipak bi bilo bolje da jedan ili drugi blok formira vladu, makar ona bila i katkotrajna, nego da se s aktuelnom tehničkom vladom čekaju novi izbori“, mišljenja je naš sagovornik.

 
Test - da li postoji koalicija ili ne, prema njegovim rečima, biće izbor predsednika Skupštine.

„Ako Aljbin Kurti može da izdejstvuje da se njegov kandidat izabere za predsednika Skupštine uz podršku manjina, onda znači da već postoje dogovori za vladu“, konstatuje Gogić.