Gogić: Najveću cenu primene uredbe CBK platili najugroženiji

Najveću cenu primene uredbe CBK platili su najugroženiji građani, kaže za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić, rezimirajući protekla dva meseca od kada je uredba o ukidanju dinara stupila na snagu. On objašnjava da je u pitanju ranije korišćena taktika Prištine "da pravi krize", kako bi se izlaz iz krize tražio u sporazumu Beograda i Prištine koji bi podrazumevao makar defakto priznanje. 

Gogić podseća da je od stupanja na snagu odluke CBK glavni problem to što je fizički bio onemogućen uvoz dinara na teritoriju Kosova, čime je onemogućeno građanima koji imaju primanja iz Srbije da podižu dinare.

"To je zapravo najveća promena koja je nastupila i koja je otežala život ljudima. Naravno, građani su u međuvremenu tražili neke alternativne metode za snalaženje kako bi prebrodili ovu situaciju, pa su počeli da se organizuju da recimo sami odlaze u centralnu Srbiju, da tamo podižu novac. U međuvremenu su postavljeni montažni objekti Poštanske štedionice u blizini administrativnih prelaza i Poštanska štedionica je uspela da jedan deo tih prinadležnosti isplati građanima evrima", podseća Gogić.

Kako navodi, na taj način su donekle amortizovane negativne posledice koje je odluka CBK imala na građane i srpske i drugih zajednica koji primaju novac iz Srbije.

"Ona nije još uvek proizvela posledice u punom jeku, ali jesu najveću cenu platili najugroženiji građani, a to su pre svega osobe sa invaliditetom ili recimo starija lica koja primaju penzije u Pošti i tu još uvek nije pronađeno rešenje. U međuvremenu je Priština zadržala naravno nepomirljiv stav, beskompromisan, ali je napravila izvesna popuštanja. Prvo, to što je prihvatila da se ipak razgovara o ovoj temi, iako je inicijalno odbačena ta mogućnost, zato što se smatralo da je to unutrašnje pitanje Kosova koje Kosovo jednostrano može da uradi", ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, CBK je navodno usvojila određene mere prilagođavanja "za koje niko ne zna da li su uopšte stupile na snagu, da li se uopšte primenjuju, a one sigurno ni na koji način nisu olakšale ovu situaciju".

"Uveden je taj prelazni period od tri meseca, kada se Kosovo obavezalo da se ipak uzdrži da primenjuje represivne mere u cilju sprovođenja ove uredbe. Tako da smo mi na početku meseca imali one akcije Kospvske policije kojima je konfiskovan dinar namenjen za isplatu penzija i socijalne pomoći u Ugljaru, Kosovu Polju i u Goraždevcu u Metohiji. To se posle nije ponavljalo. Dakle, tu je bila vrlo oštra reakcija pre svega SAD i nakon toga se više nije koristila KP da bi se obezbedilo sprovođenje te odluke i generalno su se kosovske insitucije uzdržale da recimo kažnjavaju privredne subjekte – ugostiteljske objekte ili trgovinske radnje koje pre svega na severu Kosova, ali i drugim srpskim sredinama i dalje primaju dinar kao sredstvo gotovinskog plaćanja", obajšnjava Gogić.

Prema njegovim rečima, Priština se za sada opredelila za taktiku da proba da obezbedi poštovanje ove mere tako što će da spreči da dinar dođe na Kosovo i da time lančano-posledično dovede do toga da dinar potpuno i nestane.

"I do sada se primena te mere najviše odrazila na platežnu sposobnost stanovništva i tu se zaista oseća i pad ekonomske aktivnosti kao posledica toga – da ljudi em imaju manje sredstava kojima raspolažu, em su nekako konzervativniji i manje skloni tome da troše novac, upravo u strahu da će bez njega u potpunosti ostati, što se onda odrazilo i na te privredne subjekte koji posluju u srpskim sredinama", navodi Gogić.

On smatra da se Priština zapravo krije iza vladavine prava.

"Pojam koji se koristi kao paravan da bi se reklo da je to bila odluka nezavisne ustanove kao što je CBK Kosova i da vlada, odnosno izvršna vlast ne može da se meša u to, što uopšte nije tačno, zbog toga što je CBK donela tu uredbu kao što je već poznato, mimo zakona. Dakle, CBK nije mogla da uredbom definiše zakonsku materiju, a to je pitanje valute. To je mogao da uradi jedino parlament, kroz zakon", objašnjava naš sagovornik.

Druga taktika koju Priština koristi je što se čitav problem prikazuje kao tehničko pitanje, ali se zapravo, kako kaže, traže tehnička rešenja u okviru nametnutog okvira.

"Dakle, stav Prištine je da je odluka CBK neopoziva i da je stupila na snagu i onda su oni navodno spremni da traže tehnička rešenja u okviru te odluke, u okviru te nove realnosti koju je ona stvorila. To jeste pre svega političko pitanje kojim je Priština želela da izvrši pritisak i na Srbiju i na Srbe na Kosovu u dijalogu", smatra Gogić.

Podseća da je Priština i ranije primenjivala tu taktiku "da pravi krize", uvek u nadi da će na taj način dobiti međunarodnu zajednicu na svoju stranu, da će se onda izlaz iz krize tražiti u nekom sporazumu između Beograda i Prištine koji bi podrazumevao makar defakto priznanje. 

"Tako da je Priština i u ovoj situaciji isto nagovestila da bi izlaz iz ove situacije moglo da bude međusobno priznanje Srbije i Kosova. I to je zapravo taktika i strategija koju je Priština primenjivala i koja je donosila rezultate do sada, zato što je čitav ovaj Briselsko-ohridski sporazum koji je nedavno napunio godinu dana, on je zapravo bio odgovor zemalja Kvinte na krizu koja se na Kosovu odvijala tokom prethodne dve-tri godine i oni su mislili da će tu krizu da reše time što će na neki način da prisile Srbiju da uđe u sporazum sa Kosovom koji bi podrazumevao međusobno priznanje", kaže Gogić.

Taj cilj, dodaje, ipak nije ostvaren zbog toga što niko u međunarodnoj zajednici nije taj sporazum doživeo kao priznanje Kosova od strane Srbije i samim tim nisu usledila nova priznanja od drugih zemalja koje nisu priznale Kosovo.

"To je razlog što je Priština jako nezdovoljna i zašto je Priština uopšte isprovocirala ovu novu krizu - da bi vratila temu priznanja na dnevni red kao način da se ova kriza i sve drugo reši. Ovaj potez nije naišao na razmevanje i odobravanje u međunarodnoj zajednici i o tome svedoči činjenica da je povodom tog pitanja održana sednica SB UN, dakle, to je pitanje prepoznato kao potencijalni rizik po međunarodni mir, bezbednost i poštovanje ljudskih prava i to je zaista naišlo na velike i oštre osude od država koje inače priznaju nezavisnost Kosova", ističe Gogić.

Međutim, kako primećuje, osim neke diplomatske štete i štete u pogledu reputacije koje je Kosovo pretrpelo, opet nedostaju konkretni potezi.

"Kvinta opet odbija da primeni konkretne mere, kojima bi zapravo privolela Prištinu da odustane od takvih poteza. Tu konkretno mislim na mehanizme koje recimo EU ima na raspolaganju, kao što je vizna liberalizacija. Da je ona dovedena u pitanje, Priština bi itekako povukla ovu odluku. To se isto odnosi na proces mogućeg pristupanja Kosova Savetu Evrope", navodi.

Kako kaže, sve vreme se Kosovu šalju toplo-hladne poruke, gde se sa jedne strane ono osuđuje zbog nekih mera kao što je zabrana dinara, a s druge strane se nesmetano promoviše članstvo Kosova u međunarodnim orgnaizacijama kao što je Savet Evrope.

"Da je iz EU došla poruka da Kosovo ne može da računa na članstvo u SE dok se ova situacija ne reši i dok se pre svega ne zaštite te najugroženije grupe stanovništva na Kosovu koje su ovom merom pogođene, Priština bi razmislila o ovoj meri. Ali čini mi se da se radi na tome da se Kosovo po ubrzanoj proceduri primi u SE i samim tim nikome na Kosovu nisu uverljive te pretnje i upozorenja koje dolaze sa Zapada", zaključuje Gogić.