Gogić: Osmani unela razdor u DSK, stranci neophodne reforme

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je da je nekoliko izbornih ciklusa pokazalo da Ljumir Abdidžiku nije lider koji može da vrati Demokratski savez Kosova na put uspeha i da su toj stranci neophodne reforme. On smatra da je bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani povratkom u DSK unela dodatni razdor, što se odrazilo i na izborni rezultat.

Gogić je za Kosovo onlajn rekao da su junski izbori pokazali da DSK nije uspeo značajnije da se oporavi u odnosu na decembarske izbore i da se može reći da je samo zadržao poziciju i ublažio dalji pad.

„Procentualno su prošli bolje, ali su u apsolutnom broju glasova ponovo zabeležili pad. DSK ne može da bude zadovoljan ovim rezultatima. Pokazalo se da Vjosa Osmani nije u dovoljnoj meri doprinela rastu njihovog rejtinga. Reč je o nizu pogrešnih odluka koje donosi rukovodstvo stranke, bez ozbiljnog pokušaja da preispita sopstveni rad i pronađe način da konsoliduje DSK“, rekao je Gogić.

Govoreći o raskolu u stranci, podseća da je pitanje odgovornosti bilo otvoreno i posle decembarskih izbora, kada je Abdidžiku ponudio ostavku, ali ona nije prihvaćena na skupštini stranke u januaru.

„Sada deluje kao da je rukovodstvo stranke potpuno pod njegovom kontrolom i da ga štiti od političke odgovornosti“, ocenio je Gogić.

Istovremeno, ukazuje da su sve glasniji zahtevi za Abdidžikuovu ostavku, podsećajući da su to javno zatražili i gradonačelnici Peći i Lipljana.

„Oni su otvoreno pozvali Abdidžikua da podnese ostavku, što je on odbio. Deluje, međutim, da su dvojica gradonačelnika glasnogovornici jedne struje unutar DSK koja kao novog lidera vidi Perparima Ramu, gradonačelnika Prištine. Formira se blok koji pokušava da izbori promene u stranci“, rekao je Gogić, podsećajući da je ostavku zatražio i bivši kosovski premijer Abdulah Hoti.

Kako navodi, najistaknutiji funkcioneri DSK zalažu se za promene, ali Abdidžiku i ljudi iz njegovog okruženja i dalje kontrolišu ključne mehanizme odlučivanja.

„Postoji raskorak između volje rukovodstva i raspoloženja baze, što dodatno slabi stranku. Ako ne bude snage za promene, DSK neće imati ozbiljnu perspektivu na političkoj sceni Kosova. Reč je o stranci koja već duže vreme beleži pad rejtinga. U tom kontekstu, pozivi da Vjosa Osmani ponovo bude kandidat za predsednika su bespredmetni, jer ni njeni izborni rezultati ni raspoloženje u stranci ne ukazuju da za to postoji podrška, a kamoli među drugim političkim partijama“, objašnjava Gogić.

Govoreći o odnosu premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija prema opoziciji, Gogić kaže da se on ne meša direktno u unutrašnje odnose stranaka, ali koristi njihovo nejedinstvo.

„Njegovoj politici odgovara to što opozicione stranke ne mogu da postignu dogovor ni unutar sebe, ni međusobno i da formiraju jedinstven blok protiv njega. To je njegova najveća prednost. Kurti nije političar koji se bavi trgovinom i nudi ustupke zarad podrške. On očekuje bezrezervnu podršku, a da zauzvrat ništa ne ponudi“, rekao je Gogić.

Dodaje da Kurti ne pokušava da utiče na odnose unutar DSK, već prepušta stranci da sama produbljuje unutrašnje probleme.

„To njemu odgovara jer birači vide neslogu kako unutar opozicionih stranaka, tako i među njima, pa se okreću Kurtiju kao jedinoj politički konsolidovanoj opciji“, istakao je Gogić.

Gogić smatra da nije slučajno što upravo gradonačelnici koji su ostvarili izborne pobede traže promene u vrhu DSK.

„Zato je paradoksalno što članstvo DSK u ovom trenutku ne pruža veću podršku gradonačelniku Prištine Perparimu Rami, koji se pokazao kao harizmatičan lider sposoban da parira Kurtiju i predstavlja osveženje na političkoj sceni“, ocenio je Gogić.

Prema njegovim rečima, učestali izborni ciklusi pokazali su da Abdidžiku nije lider koji može da vrati DSK na pobednički put.

„Stranci su reforme neophodne, ali ona pokazuje da nije sposobna da ih sprovede. Deluje da postoji svojevrsna oligarhija unutar DSK koja to sprečava. Jedan od mogućih ishoda jeste raskol, odnosno da gradonačelnici koji traže promene, ukoliko ih ne izbore unutar stranke, potraže političku alternativu van nje“, rekao je Gogić.

Govoreći o ulozi Vjose Osmani, ističe da ona nije odgovorna za raskol u DSK, ali da je doprinela produbljivanju podela.

„Osmani je napustila DSK pre gotovo šest godina i ne može biti jedini krivac za stanje u stranci. Jeste joj zadala ozbiljan politički udarac kada je otišla, ali se postavlja pitanje zašto stranački kadar za šest godina nije uspeo da konsoliduje DSK. Za to odgovornost moraju da preuzmu oni koji su vodili stranku“, rekao je Gogić.

Dodaje da je njen povratak izazvao nove podele, umesto da donese novu energiju.

„Nije donela sinergiju niti obnovila podršku. Mnogi su joj zamerili političke zaokrete i povratak u DSK nakon što je saradnja sa Kurtijem propala, očekujući da joj ta stranka produži političku karijeru“, naveo je on.

Ipak, smatra da veću odgovornost od Osmani snosi aktuelno rukovodstvo DSK.

„Veća odgovornost je na Abdidžikuu, koji je, uprkos tome što je bio svestan podela i kontroverzi koje Osmani izaziva, otvorio prostor za njen povratak u stranku. Odgovornost je, pre svega, na onima koji sve vreme vode DSK, a ne na Osmani“, zaključio je Gogić.