Gogić: Pitanje je u čije ime je Fon der Lajen pozvala Srbiju da defakto prizna Kosovo

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da je upitno u čije ime je istupila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kada je iznela zahtev Srbiji da defakto prizna Kosovo, ako se zna da pet zemalja članica Evropske unije ne priznaju nezavisnost Kosova.

"Ursula fon der Lajen je predsednica Evropske komisije, ali je i političar iz Nemačke, a Nemačka ima svoju politiku po pitanju Kosova. Takođe, ona dolazi iz partije CDU, Hrišćansko-demokratske unije, koja je zapravo formulisala tu ideju o defakto priznanju i sporazumu o normalizaciji koji zapravo znači defakto priznanje. Tako da jeste pitanje u kom je svojstvu ona govorila i da li je ona možda prekoračila ovlašćenja koja ima kao predsednica Evropske komisije", kaže Gogić.  

On smatra da Srbija ima pravo da postavi ovo pitanje.  

"Srbija može da postavi to pitanje: da li je ona izašla iz nekih okvira koji su joj dati. Ali, treba imati u vidu da je u februaru evropski Savet prihvatio francusko-nemački predlog kao evropski predlog. Dakle, evropski Savet u kome su sve zemlje EU i one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo jeste prihvatio taj francusko-nemački plan kao evropski predlog za rešavanje ovog pitanja", navodi Gogić. 

Naš sagovornik objašnjava da to treba tumačiti na dva načina. 

"S jedne strane ipak je činjenica da se zemlje EU koje ne priznaju Kosovo ne bi bunile ukoliko Srbija odluči da promeni svoju politiku. Španija, Grčka ili Rumunija ne bi sprečavale Srbiju ukoliko odluči da promeni pristup prema Kosovu i prizna nezavisnost defakto. Ali pitanje je ipak da li bi i oni prihvatili da to bude uslov za Srbiju. Oni jesu prihvatili taj predlog kao model, kao mogućnost, ali nisam siguran da bi te zemlje stale iza tog predloga ukoliko bi se on postavio kao uslov pred Srbiju za nastavak integracija i to ne samo te zemlje nepriznavači, nego i Mađarska, čak i druge zemlje ako bi priznanje postalo uslov, zato što se u međunarodnim odnosima jedna država ne može uslovljavati da prizna drugu državu. To je suvereno pravo svake države i to bi bilo veoma kontroverzno i mislim da bi izazvalo podele unutar EU i među onima koji priznaju Kosovo ako bi to zaista bio uslov", kaže Gogić. 

On smatra da je francusko-nemački predlog više prihvaćen kao više mogućnost, možda i apel pre nego kao oficijelni uslov. 

"On se ne može tako formulisati. Tačno je da se u dokumentima EU i dalje Kosovo navodi sa zvezdicom zato što se ne prejudicira njegov status, jer EU ne može da prizna status Kosova, niti da se izjašnjava da li je Kosovo država ili ne. Međutim, ako bi Srbija defakto priznala Kosovo, onda bi to možda učinile i druge države nepriznavači i onda bi samim tim i EU mogla da promeni tu poziciju ako bi došlo do jedinstvenog stava po tom pitanju. Zato je bilo važno da predsednik Srbije pošalje poruku da ništa što je dogovoreno ne podrazumeva da Srbija defakto priznaje Kosovo. To je razlog zašto i ove zemlje do sada nisu promenile svoju poziciju. Dakle, vrlo je jasna pozicija da ne postioji defakto priznanje Kosova od Srbije i zbog toga i ove druge države nepriznavači nisu promenile svoju poziciju", smatra Gogić.  

Kako dodaje, originalna ideja koja stoji iza francusko-nemačkog predloga, odnosno briselsko-ohridskog sporazuma, bila je da se on iskoristi kao mehanizam za lobiranje kod nepriznavača da i oni priznaju Kosovo, a ukoliko bi Srbija prihvatila taj sporazum da oni promene svoju poziciju, priznaju Kosovo i da Kosovo onda eventualno uđe u NATO.

"Mislim da je ta opasnost otklonjena, da je do toga moglo da dođe, došlo bi već u martu. Sada je čitav evropski predlog izgubio poentu, tako da se ne očekuju nova priznanja", zaključuje Gogić.