Gogić: Teško da će izaslanici EU i Kvinte otkočiti dijalog, pritisci ni do sada nisu dali rezultat

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je malo verovatno da će izaslanici EU i zemalja Kvinte koji sutra dolaze u Beograd i Prištinu moći da otkoče dijalog i podstaknu strane da sprovedu preuzete obaveze, ukazujući da i njihove prethodne posete i pritisci nisu dali rezultat.

Gogić za Kosovo onlajn podseća da je "velika petorka" dolazila u region, odnosno u Beograd i Prištinu početkom godine, te da je i tada bilo reči o nekom sporazumu i da se pretilo nekim sankcijama, oštrim merama i protiv Srbije i Kosova ako se taj dokument ne prihvati i ne sprovede.

U Beograd i Prištinu dolaze specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kao i izaslanici lidera Francuske, Nemačke i Italije - Emanuel Bon, Jens Pletner i Frančesko Talo. Gogić kaže da dolazak drugih predstavnika zajedno sa Lajčakom jeste signal da Kvinta stoji iza njegovog rada.

"Međutim, oni su već dolazili sa Lajčakom i to nije donelo rezultate. U ovim globalnim okolnostima, sa izbijanjem rata u Izraelu, postoje mnogo veće pretnje po bezbednost Evrope od situacije na Kosovu tako da ukoliko to njihovo sekundiranje ili to što se pojavljuju kao prateći vokali Lajčaku u januaru nije dalo rezultate, sigurno neće ni u oktobru", zaključuje Gogić.

"Ovo zvuči kao jedna repriza, kao film koji smo već gledali, ali problem je u tome što kao da svi zaboravljamo na to. U međuvremenu, nakon te posete 'velike petorke', došlo je do francusko-nemačkog predloga, koji je kasnije preimenovan u evropski predlog, koji je prihvaćen u nekom obliku, ali se od njega ništa nije realizovao", ukazuje Gogić.

Kako dodaje, nakon njihove posete početkom godine, ne samo da taj sporazum koji su oni tada tražili da se prihvati nije sproveden, već je i urušen prethodni sporazum, a to je Briselski sporazum iz 2013. godine, pa može se reći i prethodni dogovori.

"To pokazuje koji su njihovi realni diplomatski dometi. Da su imali realnu moć i snagu da iznude, prisile ili podstaknu strane da sprovedu preuzete obaveze, oni bi to već uradili. Ovo pokazuje da oni nemaju 'ni šargarepu, ni štap' ni za Beograd, ni za Prištinu. Nova inicijativa pokazuje slabost, odnosno da ne znaju kako da ovom situacijom upravljaju jer rade istu stvar, a očekuju drugačiji ishod", naglašava naš sagovornik.

Gogić smatra da ukoliko bi se zaista došlo do toga da se insistira na nekom novom sporazumu, to bi samo stvorilo veću konfuziju jer, kako kaže, više nikome ne bi bilo jasno šta je merodavno, koji su to sporazumi, šta važi - da li Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselski sporazum ili ovogodišnji sporazumi iz Brisela i Ohrida.

Dodao bi se samo još i novi nivo obaveza, kaže Gogić, ukazujući da više nikome ne bi bilo jasno šta je to što važi i svako bi mogao da bira šta mu odgovara.

"Upravo to insistiranje na sporazumima kada im vreme nije, dovelo je do ove situacije", kazao je Gogić, koji smatra da nije sazreo trenutak za bilo kakve sporazume.

Konkretno, kako navodi, Priština ne želi nikakav dogovor oko Zajednice srpskih opština, Beograd ne želi da uđe ni u kakav sporazum koji bi doveo do toga da nepriznavači iz EU i NATO priznaju nezavisnost Kosova, što je, kaže, bila namera sporazuma iz Ohrida - da se omogući da Kosovo dobije priznanje pet zemalja koje ih ne priznaju iz EU i da možda postane deo NATO, što je za Srbiju neprihvatljivo.

"Strane su krizom odgovorile na insistiranje na sporazumima. To forsiranje sporazuma koji su više potrebni EU, nego stranama, dovodi do radikalizacije situacije na terenu. Najbolje što bi oni mogli da urade jeste da odustanu od insistiranja na bilo kakvim sporazumima i da neko vreme ovu stvar pauziraju", kaže Gogić.

Na pitanje da li se mogu očekivati dodatni pritisci na Srbiju, ali i Kosovo, Gogić kaže da se o pritiscima govori od početka godine, od januara kada je "petorka" dolazila, ali da taj pritisak nije urodio plodom.

"Može se postaviti pitanje da li je taj pritisak bio realan ili možda blef, a da su sada ozbiljni. Mislim da je priča o pritiscima zastarela metoda koja ne daje rezultate i pre dovodi do kontraefekata. Mislim da se od Beograda očekuje da pokaže kooperativnost u kada je reč o otkrivanju činjenica u vezi sa događajem u Banjskoj, da se pre svega postupak protiv Milana Radoičića kao osumnjičenog za razna dela vodi i mislim da dokle god Srbija bude konstruktivna u vezi sa tim, da će biti pošteđena dodatnih pritisaka", navodi.

Dodaje da je ova kriza na Kosovu nastala nakon izbora koji su se održali u aprilu, a koje su Srbi bojkotovali.

"Da su imali mogućnost da pritisnu bilo koga, oni bi predvideli da ti izbori budu deo Ohridskog sporazuma. Meni nikada nije bilo jasno kako je bilo moguće da se prihvati ona mapa puta u Ohridu, a da njena tačka ne budu izbori. I tada su zapravo i Lajčak i Đuzep Borelj priznali da nisu imali način da ih obezbede. To pokazuje da je pritisak retorička figura više nego što je realan, a ako i postoji, daje kontraefekte od onoga što se želelo postići tim pritiscima", ističe Gogić.