Gogić: Teško do dogovora za srpske institucije dok Priština vodi populističku politiku

Politikolog Ognjen Gogić ocenio je da je zatvaranje srpskih institucija na Kosovu deo populističke politike Prištine zbog čega je u ovom trenutku jako teško postići dogovor o njihovom opstanku, a da je šansa u tome da budu „prepoznate“ za kosovski sistem.

„Sve je to sada jako teško jer Priština insistira na njihovom zatvaranju. Ali, to bi zapravo mogao da bude i način da se one zaštite u kosovskom sistemu, da se na neki način prepoznaju kao legalne, kao što je prepoznat Univerzitet u Mitrovici, pa čak i škole i zdravstvene ustanove. One su na neki način suptilno prepoznate od nekih struktura vlasti na Kosovu i to ih onda štiti. Sada, u ovoj situaciji kada Kosovo vodi populističku politiku zatvaranja srpskih institucija na teatralan način, sa policijom koja nije ni potrebna, jako teško je postići dogovor oko toga“, izjavio je Gogić za Kosovo onlajn.

Mogućnost vidi u licenciranju, ali smatra da se sa tim procesom zakasnilo.

„Kada je reč o institucijama Srbije na Kosovu, tu su u velikoj meri propuštene šanse da se možda u neka mirnija vremena licenciraju neka javna preduzeća, da se generalno kroz kosovski pravni poredak prepoznaju neke ustanove Srbije koje deluju. To se moglo uraditi i u nekim situacijama se i činilo. Recimo Pošta u Gračanici je imala licencu. To je moglo da se uradi kada su Srbi bili u institucijama na severu Kosova i generalno kada je centralna vlast u Prištini bila otvorenija za neke takve inicijative“, ističe Gogić.

Smatra da će ključno pitanje biti oko kojih institucija je moguće postići dogovor.

„Kada je reč o svim institucijama Srbije koje još uvek deluju na Kosovu ili su nedavno zatvorene, one koje su u najboljoj poziciji su verovatno javna preduzeća komunalnog tipa jer su jedina u tim sredinama“, smatra ovaj politikolog.

Kao primer daje Javno komunalno preduzeće u Štrpcu koje je opstalo zato što je i Albancima to bilo u interesu.

„Kada je bio dijalog o dinaru, o platnom prometu, jedan od predloga je bio da se licencira Poštanska štedionica. To je srpska strana predložila kao rešenje, ali kosovska strana nije imala sluha, iako su i Albanci bili time pogođeni. Tako da je kompromis moguć, ali vrlo selektivno. Tamo gde Kosovo bude imalo interes da se tim ustanovama omogući da nastave da rade, daće neku vrstu ustupka, bilo tako što će izdati licence ili tako što će da ih preuzme u kosovski pravni okvir. Tamo gde nema njihovog interesa - neće dozvoliti njihov rad“, uveren je Gogić.

Objašnjava da bi u praksi to značilo da bi ove institucije zakonski bile prepoznate ili kao institucionalni deo kosovskog sistema ili kao privatna preduzeća koja rade uz licencu.

„Zavisno od statusa verovatno bi se razlikovalo od preduzeća do preduzeća, ali značilo bi da njegovo poslovanje legalno prema kosovskom pravnom okviru“, kazao je Gogić.

Navodi dve mogućnosti kako bi neke od službi nastavile svoj rad.

Na primeru Vodovoda radnici bi mogli da se zaposle ili u okviru kosovskog sistema ili, u drugoj opciji, u privatnoj firmi koja bi sa dobijanjem licence stekla status pružaoca usluga.

„Srpski sistem je generalno za Kosovo nevidljiv. Srpske institucije za Kosovo ne postoje, kosovski pravni poredak ih ne prepoznaje. Ono što se dešava u praksi jeste da neka od tih preduzeća, čak i Trepča, ima i srpske upravne strukture“, objašnjava Gogić.