Gogić: Zakonom o državljanstvu izlazi se u susret Albancima u dijaspori koji su postali stranci na Kosovu

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da najavu donošenja novog Zakona o državljanstvu na Kosovu treba posmatrati u kontekstu Zakona o strancima koji je nedavno počeo da se primenjuje jer on i etničke Albance, ukoliko nemaju kosovska dokumenta, tretira kao strance. Njegovo uvođenje u proceduru, kako dodaje, svakako je i nastavak podilaženja dijaspori za koju se veruje da je naklonjena Samoopredeljenju.

Gogić objašnjava da su Albanci poreklom sa Kosova, koji su su se odselili u neku zemlju, najčešće Zapadne Evrope, morali da se odreknu državljanstva Kosova da bi dobili državljanstvo zemlje u koju su otišli. 

„Ti Albanci kada dođu na Kosovo nisu državljani Kosova i na njih se primenjuje Zakon o strancima i oni takođe moraju da prijave svoj boravak posle tri dana, odnosno da traže boravišnu dozvolu za period boravka ako je duži od zakonski propisanog. Tako da se ovim zakonom pre svega njima izlazi u susret, kao što je i najavljeno. Javno je saopšteno da donošenje tog novog zakona treba da pojednostavi proceduru za ponovno sticanje državljanstva Kosova i da je on prvenstveno namenjen tim Albancima i generalno građanima Kosova koji su se odrekli državljanstva“, navodi Gogić. 

Izmene zakona, kako ističe, bile su najavljene još u decembru, pred parlamentarne izbore, ali tada Skupština Kosova nije mogla da ga usvoji budući da je bila raspuštena, dok je vlada koja je htela da predloži taj zakon bila tehnička.
Za donošenje zakona, dodaje, sada se koristi period u aprilu u kom je izvesno da Skupština Kosova može da radi.

„To je naravno apsolutno povezano i sa izborima koji se očekuju i to je generalno i dodvoravanje dijaspori koja jeste vrlo značajna baza Samopredeljenja i Kurtija. Na taj način će potencijano neki Albanci koji žive u dijaspori moći da po jednostavnijoj i bržoj proceduri ponovo dobiju državljanstvo Kosova, time će steći biračko pravo i pretpostavlja se da će onda glasati za Samoopredeljenje na nekim predstojećim izborima. Ali ne samo oni, sigurno će cela porodica biti zadovoljna zbog toga, tako da ona može da nagradi to na nekim predstojećim izborima. To jeste nastavak podilaženja albanskoj dijaspori koje Samoopredeljenje čini, zato što je albanska dijaspora, veruje se, naklonjena Samoopredeljenju i uostalom pripisuje joj se i zasluga za istorijsku pobedu te stranke u decembru prošle godine“, ističe naš sagovornik.

Novi Zakon o državljanstvu, prema njegovoj oceni dovešće do povećanja udela Albanaca, etnički posmatrano, u ukupnoj bazi državljana Kosova, ali se neće nužno promeniti demografska struktura na samom Kosovu.

„Zato što su to ljudi koji žive van Kosova i verovatno se neće ni vraćati na Kosovo. U knjizi državljana biće povećan broj prvenstveno Albanaca, jer nisu samo Albanaci u pitanju, u toj situaciji su i Goranci, Bošnjaci, zajednice koje u velikoj meri odlaze sa Kosova i stiču državljanstva nekih drugih zemalja, pa se onda odriču državljanstva Kosova i možda će neko od njih želeti da ponovo stekne državljanstvo Kosova“, ukazuje Gogić. 

On ističe i da se konkretne izmene zakona, barem u aspektima koji su poznati javnosti, ne tiču direktno srpske zajednice i da su Srbi koji su napustili Kosovo, ako su odlazili u zemlje Zapadne Evrope, odlazili na osnovu srpskih dokumenata i samim tim nisu bili prinuđeni da se odriču kosovskog državljanstva ukoliko su ga uopšte i imali. 

U teoriji, dodaje, Zakon bi potencijalno mogao da omogući nekim Srbima da ponovo steknu papire Kosova, ako su ih se odricali. 

Prema njegovom uverenju, Srbi neće se velikom pažnjom da gledaju ka ovom zakonu.

„Ne tiče ih se direktno, osim što će naravno biti svesni toga da se na ovaj način možda potencijalno  povećava udeo albanskog stanovništva u populaciji Kosova. Promena demografske strukture Kosova, međutim, generalno ne utiče na ustavne i zakonske garancije koje postoje za nevećinske zajednice. One su date Ustavom i zakonima nevezano za procente stanovništva. Tako da ukoliko i padne broj Srba u populaciji Kosova, to neće dovesti u pitanje njihova garantovana prava, ali svakako da položaj svih tih zajednica koje nisu u većini, srpske i ostalih, postaje manje povoljan time što oni postaju dodatno marginalizovane grupe i što su malobrojniji u ukupnoj populaciji“, zaključuje Gogić.