Graovac: Zapad podržava sve akcije Kurtija na severu, cilj Prištine da isprovocira Beograd

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da zemlje Zapada podržavaju akcije Prištine uključujući i preuzimanje privremenih institucija na severu bez obzira što je cilj Prištine da isprovocira reakciju Srbije i uvuče je u sukob sa Natoom. Poručuje i da će se situacija u četiri opštine promeniti čim dođe do izbora na kojima će učestvovati srpska zajednica.

Graovac ističe da akcijama koje su počele 30. avgusta premijer Aljbin Kurti šalje troslojnu, ali jasnu poruku Srbima i Beogradu.

„Ne treba imati tu dilemu. Poruku koju šalje Beogradu je pre svega da, što se njega tiče, za Srbe nema mesta na Kosovu. To je jedna poruka koju šalje. Druga poruka je da uticaj Beograda na Kosovo mora apsolutno da se eliminiše“, izjavio je Graovac za Kosovo onlajn.

Ističe da je treća poruka i najvažnija zato što je, kako ističe, u službi terora nad srpskim stanovništvom i pokušaja da se ponizi i izazove reakciju Srbije.

„Kada kažem reakcija, tu mislim pre svega neka oružana akcija koja bi negde isprovocirala reakciju Natoa. I to je negde suština. Aljbin Kurti pre svega želi rat. Želi rat sa Beogradom jer smatra da je ovo možda i poslednji trenutak kada on taj rat može da dobije. Ne zato što smatra da će Albanci  ikada moći bilo kakav rat da dobije protiv Srba, već zato što u ovom trenutku on može da mobiliše Nato protiv Srbije, i to mu je negde prioritet“, naglašava Graovac.

Dodaje da kosovski premijer Aljbin Kurti želi da iskoristi aktuelnu geopolitičku situaciju zbog čega na svaki način Beograd pokušava da prikaže kao „produženu ruku Rusije“.

„Sa druge strane, on itekako insistira na tome da hapsi Srbe, da ih premlaćuje, da hapsi decu ili mladiće. Na taj način on šalje i poruku upada u institucije. To nasilje je uvek svedeno na to da se pošalje poruku Beogradu da mora da reaguje, da mora nešto da preduzme. I da se pošalje poruka srpskoj javnosti da je Srbija nemoćna. Faktički želi da se podstakne ta reakcija na sve moguće načine ne bi li do tog rata došlo. Za njega je ovo, po njegovom mišljenju, možda i poslednji moment da se Srbiji zada jedan strateški poraz, jer ukoliko bi naravno došlo do tog rata, on zna da bi to bi rat Natoa i Srbije, a ne kosovskih Albanaca i Srbije“, ističe Graovac.

S druge strane, naglašava, treba razumeti da zemlje političkog zapada koje su priznale nezavisnost Kosova smatraju da su akcije Kurtija legitimne.

„Oni smatraju da ne samo Aljbin Kurti, već ko god da je na vlasti u Prištini treba da uspostavi potpunu vlast, na punoj teritoriji Kosova i Metohije. To je za njih nezavisna država“, precizira on.

Dodaje da je sukob Zapada i premijera Aljbina Kurtija jedino oko načina na koji to treba da se sprovede.

„Barem deo međunarodne zajednice, insistira da to bude kroz pregovore, kroz taj briselski dijalog, da to ne bude nasilno, da ne izazove posledice po bezbednost celog regiona, eskalaciju eventualno nekog sukoba. Ali u svakom slučaju nema dileme oko toga da on treba da to sprovodi u delo. I da ima pravo to da sprovodi u delo. Zato imate i te blage reakcije. Neće oni njega i ne možemo očekivati da će oni njega napadati ili oštro kažnjavati zbog toga što on sprovodi nešto što i oni smatraju da treba da sprovodi“, kaže Graovac.

Dodaje da Kurti istovremeno jednostranim akcijama zemljama političkog Zapada šalje jasnu poruku da „zna kome polaže račune“.

„Taj kome polaže račune očigledno je u Vašington. To su određeni centri moći, da li bezbednosni, da li u okviru određenih službi i struktura, to nije sada ni važno. Ali ono što jeste činjenica da su oni itekako uticajni, uticajniji od evropskih zemalja koje čak i kada bi želeli nešto da nametnu, očigledno ne mogu da nametnu“, ističe Graovac.

Ocenjuje da bez obzira što se neki potezi Kurtija mogu oceniti kao neprimereni, ipak „zna dokle može da ide“.

„Zna gde mu je granica i zna kome polaže račune. A ti koji kojima polaže račune su upravo u Vašingtonu. Zato on negde osluškuje njihov stav, njihovo mišljenje i on će naravno reagovati i ponašati se u skladu sa tim osećajem koji ima, a na osnovu poruka koje je dobio iz Vašingtona“, smatra Graovac.

Nema dilemu da će situacija na severu Kosova popraviti onog trenutka kada se većinskoj zajednici na severu vrati vlast u opštinama.

„Onog momenta kada se ove okolnosti koje su neprirodne isprave, a tu pre svega mislim na to da Albanci koji ne žive na severu Kosova, kojih ima tek neki procenat ili na nivou statističke greške u nekim opštinama, ne budu ti koji vrše vlast u tim opštinama. Kada Srbi budu ponovo bili ti koji će vršiti vlast u tim opštinama, kada se vrate u institucije, kada bude sproveden taj izborni proces, onda će se situacija naravno ponovno promeniti. Jer te institucije na severu Kosova i Metohije suštinski su srpske. Srbi čine tamo dominantnu većinu i naravno da onog momenta kada se povrati to prirodno, normalno - redovno stanje u kome neće na osnovu nekih nelegalnih i nelegitimnih izbora sa nekih manje od 1 odsto glasova neko vršiti vlast, onda će te institucije biti ono što su uvek i bile, a to su srpske institucije“, zaključuje Graovac.