Grenelova blic diplomatija smeta Briselu

Posle inicijative Trampovog izaslanika i EU želi da povrati ulogu ključnog medijatora, pišu Večernje novosti.

Na brzopoteznu akciju Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika za kosovski dijalog, nastavljenu juče razgovorima u Berlinu o obnovi železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, nadovezaće se novi šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj koji će u svoju prvu posetu Kosovu i centralnoj Srbiji doći 30. odnosno 31. januara.

Time će se posle duže vremena, i pauze zbog izbora unutar EU, i Brisel, kao zvanični posrednik u dijalogu vratiti na scenu. Borelj je juče o dijalogu o dijalogu i situaciji na Zapadnom Balkanu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Hajkom Masom, poručivši mu da se „ništa ne može uraditi bez Nemačke“, kao i da zna da će njegov posao biti uspešan samo ukoliko ima podršku Berlina.

„Uradićemo najbolje što znamo kako bi se olakšao dijalog Srbije i Kosova", izjavio je on posle sastanka sa Masom, upozoravajući da širom sveta postoji sve veći broj izazova a da EU često „ostavi vakuum koji drugi igrači popune“.

Šef evropske diplomatije dolazi ove nedelje u Beograd i Prištinu  

Ukazuju li ovakve ocene, kao i „buđenje“ evropske administracije kada je reč o kosovskom pitanju, na to da im smeta inicijativa koju je poveo Vašington? Nezvanični izvori u Briselu, kako je preneo Tanjug, navode da Borelj želi da stavi do znanja da je on glavni pregovarač u dijalogu i da je ovaj region u zoni utacaja EU, dok je portparol EU Petar Stano rekao da Borelj „namerava da bude jak posrednik i da je predstojeće poseta prvi korak u tom pravcu“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže za „Novosti“ da se aktuelna administracija SAD sa izaslanikom Grenelom pojavila sa još ne razjašnjenim ciljem i da nije poznato da li takva misija smeta EU.

„Amerikanci u odnosima Beograda i Prištine trenutno stavljaju naglasak na ekonomiju i ne ističu kao ranije beskompromisnu nezavisnost Kosova. Da li to otvara vrata nekim maštovitijim rešenjima, tek ćemo da vidimo, jer niko od igrača u ovoj igri nije otvorio karte do kraja. Ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri rekao je preksinoć da „mora da se promeni kontekst u kom se odvija razgovor“ i da se oni ne trude da stiču poene niti da prekoračuju ničije crvene linije već da su skoncentrisani na to da se popravi život ljudi, da se omogući rast ekonomije, pokretanje poslova…

Ovako obrazložen pristup asocira na nekadašnji princip „standardi pre statusa“ iz 2003. godine, kada je rešenje statusa Kosova ostavljeno „za posle“ da bi se pre toga na KiM rešila pitanja vladavine prava, demokratije, ekonomije…

To posle je međutim, stiglo vrlo brzo, a prethodno određeni standardi nisu ni danas ispunjeni.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže nam da misli da u EU nemaju ništa protiv pojačane inicijative SAD i da je prirodno da kada neko nije aktivan na nekom polju da drugi u njega uleti. Što se tiče opredeljenja Vašingtona da politiku u ovom momentu drži po strani, da da forsira ekonomska pitanja Grubješićeva kaže da je to pragmatičan pristup jer je ekonomska sfera „zahvalnija“ za postizanje rezultata od političke.

„U Americi se bliže izbori i oni žele pozitivan skor na spoljnopolitičkom planu. A, kako će se do toga teško doći na bliskom istoku. Zapadni Balkan im je dobrodošao“, zaključuje Grubješićeva.

Tri sata o liniji Beograd – Priština  

„Sa ambasadorom Grenelom imali smo sastanak o obnavljanju železničkog saobraćaja između centralne Srbije i KiM i nadam se da ćemo u predstojećem periodu doći do konkretnih rešenja koja će olakšati kretanje ljudi i robe, a privredi i građanima doneti korist“, rekao je juče direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je predvodio delegaciju Srbije na sastanku u Berlinu o obnovi železničkog, putničkog i kargo saobraćaja između Beograda i Prištine. Razgovor je trajao duže od tri sata, ali Đurić nije izneo detalje. Grenel je poručio da je postignut napredak u definisanju detalja i najavio da će rad na završetku Pisma o namerama o uspostavljanju linije biti nastavljeno mejlovima naredne nedelje.

Železnička veza između Beograda i Prištine može da se ostvari preko dva pravca: preko Kraljeva ili preko Merdara. Pruga od Merdara do administrativne linije je neprohodna jer je tunel na samo granici urušen 1999. godine u bombardovanju.