Grubješić: Glasovi se toliko dugo prebrojavaju da se možda nekom trećem da šansa da preskoči cenzus

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da izjave Aljbina Kurtija o preispitivanju svih sporazuma sa Beogradom predstavljaju pripremu terena za to ko će biti kosovski premijer, javlja Radio Televizija Srbije (RTS).

Grubješićeva je ocenila  da se kandidat za kosovskog premijera Aljbin Kurti ponaša kao da je još uvek u kampanji te da odatle i njegove izjave o preispitivanju svih sporazuma sa Srbijom.

“Ukoliko postane premijer sigurno će drugačije pričati, zna i on da bez dijaloga sa Beogradom neće moći ni Kosovo da krene dalje, tako da je sve ovo još uvek priprema terena za to ko će biti premijer – da li će to biti Aljbin Kurti ili Vljosa Osmani ili neko treći, zato se i prebrojavaju glasovi, da se možda nekom trećem da šansa da preskoči cenzus", objašnjava Grubješićeva.

Ona je dodala da iz Brisela treba da stigne jasna poruka da neće biti nikakvog  preispitivanja prethodnih sporazuma, već da treba sprovesti ono što je ostalo nesprovedeno iz Briselskog sporazuma.

“To je upravo Zajednica srpskih opština koju maltene sada niko i ne spominje", objašnjava Grubješićeva.

Ocenjuje da se odlazeća visoka predstavnica za spoljnu politiku Federika Mogerini u pet godina mandata "nije proslavila" jer se, kako kaže, na kraju mere samo rezultati.

"Rezultat njenih pet godina trebalo je da bude da je dijalog Beograda i Prištine možda u nekoj finalnoj fazi, međutim, dijalog je u poslednjoj godini nepostojeći. Uskoro, 20. novembra će se navršiti godišnjica od kada je Prištna uvela takse na robu z Srbije i BiH i samim tim potezom zakucale dijalog", ocenjuje Grubješićeva.

Osvrnuvši se na najave da će specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer 31. oktobra boraviti u Prištini, navodi da su Sjedinjene Američke Države tu da zavše ono što Evropska unija nije rešila.

"Još uvek nisu konstituisani svi organi EU, pre svega Evropska komisija, zatim visoki predstavnik za spoljnu politiku Đuzep Borelj, koji nasleđuje Federiku Mogerin, i trebalo bi da imenuje i specijelnog izaslanika za dijaloga Beograda i Prištine, jer SAD ima dva specijalna izaslanika – jedan od strane Stejt departmenta, a drugi iz Bele kuće. Sve to govori da bi dijalog mogao da počne", objašnjava Grubješićeva.

Dodaje da krajnji cilj ne treba da bude neki dan ili datum kada će se postići sporazum, već da cilj treba da bude početak dijaloga.

"Mislim da o rokovima završetka ne treba govoriti jer je toliko rokova bilo postavljeno, a nisu ispunjeni. Ne treba da bude cilj neki dan ili datum kada će se postići sporazum, cilj treba da bude početak dijaloga", objašnjava Grubješićeva.