Grubješić: Veće šanse da Lajčak ostane u Briselu do kraja mandata

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da su veće šanse da specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak ostane u Briselu do kraja mandata, nego da se vrati u Slovačku.

"Lajčakov mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine traje do aprila 2024, te pre možemo da očekujemo da završi mandat, nego da uskoro podnese ostavku i da se vrati u Slovačku",  ocenila je Grubješić za Blic.

Ipak, navodi da, ukoliko Robert Fico uspe da formira vladu, verovatno će ponuditi Lajčaku njegovo staro mesto ministra spoljnih poslova.

"I to će biti dobar znak prema onim evropskim partnerima koji nisu oduševljeni pobedom Fica i njegove levo-populističke partije SMER", smatra Grubješić, koja je i nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije.

Istraživač Centra savremene politike Aleksandar Ivković ukazao je da bi Lajčakov odlazak sa mesta specijalnog predstavnika za dijalog značio da bi EU imala dodatan posao, ali da bi malo šta u pregovorima bilo drugačije.

"Evropska unija bi morala da nađe nekoga ko bi jednako dobro poznavao region i odnose Srbije i Kosova kako bi na tehničkom i diplomatskom nivou mogao da bude uspešan posrednik u dijalogu. Takvih diplomata nema previše, ali verovatno bi mogao da se pronađe naslednik. Na političkom nivou, međutim, ne bi se mnogo šta promenilo“, smatra Ivković.

Mediji širom regiona prenose da bi se takav scenario mogao desiti ukoliko bivši slovački premijer pridobije saveznike za formiranje nove vlade. To ne bi bio prvi put, jer je Lajčak već bio šef slovačke diplomatije od 2009. do 2010. godine, kao i od 2012. do 2020. godine, podseća "Blic".

Ivković kaže i da su specijalnom predstavniku ruke vezane kada je u pitanju tok dijaloga.

"Kosovska strana je često optuživala Lajčaka za neuspehe dijaloga i navodnu pristrasnost prema Srbiji (za koju ja nisam video ubedljive dokaze), ali sam Lajčak ne može mnogo da pomeri dijalog u bilo kom smeru, ukoliko za to ne postoje snažni podsticaji političkih lidera EU i SAD. Specijalni predstavnik za dijalog služi da pomogne da dođe do dogovora na mikro-planu, na primer oko detalja implementacije, dok je za makro - plan neophodan pritisak ili podsticaj spolja", ocenjuje Ivković.

Podseća i da Đuzep Borelj najverovatnije odlazi sa mesta visokog predstavnika po isteku mandata ove Evropske komisije naredne godine, i da treba videti da li će institut specijalnog predstavnika za dijalog uopšte opstati.

"To će zavisiti od pristupa sledećeg visokog predstavnika, ali i pristupa EU i SAD, koji će odlučivati o daljem formatu pregovora“, napominje Ivković.