Kakav bi uticaj na dijalog Beograda i Prištine imao odlazak Lajčaka sa mesta posrednika?

Formiranje nove vlade u Slovačkoj u kojoj bi se, prema pisanju nekih medija, otvorila pozicija za Miroslava Lajčaka, povuklo bi za sobom njegov odlazak sa mesta posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. Takav razvoj događaja, prema oceni analitičara u Beogradu dodatno bi usporio proces ionako puzajućih pregovora, jer bi novom posredniku bilo potrebno vreme da se uhoda. Oni za Lajčaka kažu da je dobar poznavalac ovog terena koji se trudio da dođe do kakvih-takvih pomaka u dijalogu.

Na drugoj strani, Seljatin Klokoći iz Demokracije plus iz Prištine smatra da aktuelni evropski emisar i nije najbolje razumeo odnos Srbije i Kosova, da nije dobro vodio dijalog, zbog čega ocenjuje da bi bilo dobro da na njegovo mesto dođe neko ko će „gurati stvari napred“.

Sam Lajčak se nije oglašavao povodom spekulacija da bi mogao da se vrati na mesto šefa slovačke diplomatije, a situacija po ovom pitanju biće nešto jasnija za desetak dana koliko je ostalo Robertu Ficu, čija je stranka Smer-Slovačka socijaldemokratija osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima, da završi pregovore o formiranju nove vlade. 

Lajčak je, podsetimo, imenovan za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine i druga pitanja Zapadnog Balkana 2. aprila 2020. godine, sa načelnim mandatom od godinu dana. U julu 2022. EU mu je produžila mandat do 31. avgusta 2024. 

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da bi eventualni odlazak Miroslava Lajčaka sa mesta posrednika za dijalog između Beograda i Prištine pre isteka njegovog mandata i pre evropskih izbora, dodatno usporio proces pregovora.

"Odlazak Lajčaka bi značio da nemamo instituciju koja je glavni medijator između Beograda i Prištine. Kada tome dodamo poslednje događaje na Kosovu i Banjsku svakako da je jako važno, pre svega evropskim liderima da imaju osobu koja je zadužena za dijalog. Odlaskom Lajčaka suštinski dijalog dodatno tone i usporava se", kaže Surlić. 

On ukazuje da dijalog svakako nije funkcionisao, što se videlo i na susretima lidera na najvišem nivou u Briselu. 

"Svedočili smo potpunoj blokadi procesa, ali bez formalnog medijatora ta situacija bi bila dodatno usložena", rekao je Surlić. 

O tome kome je Lajčak kao posrednik više odgovarao, Beogradu ili Prištini, Surlić kaže da je on karijerni diplomata i da se trudio da svoje stavove približi dvema vrlo suprotstavljenim stranama u političkom smislu.

"Ali je činjenica da je Priština konstantno, od početka procesa govorila da je Lajčak na strani Beograda, da je pristrasan i da sprečava da dođe do sporazuma", podseća Surlić. 

Dodaje da je, sa druge strane, Beograd imao poverenja u Lajčaka. 

"Postojala je neka vrsta osnovnog dogovora i međusobnog poverenja. Lajčak se koliko, toliko trudio da bude statusno neutralan, a da opet dođe do kakvih-takvih pomaka u dijalogu", navodi Surlić. 

Diplomata Srećko Đukić kaže za Kosovo onlajn da će eventualno napuštanje mesta posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka zavisiti od procene Brisela u vezi sa situacijom u odnosima Beograda i Prištine, a on smatra da bi bilo dragoceno da Lajčak ostane u dijalogu do kraja.

"Mislim da će to zavisiti pre svega od procene Brisela, kakva je situacija u odnosima Beograda i Prištine, da li se taj dijalog može ubrzo oživeti i na kojim osnovama jer bez obzira što postoje određene primedbe sa prištinske strane, mora se odati priznanje da je Miroslav Lajčak podneo najveći teret dosadašnji nezahvalnih pregovora", rekao je Đukić za Kosovo onlajn.

Dodaje da je u okviru dijaloga bilo i drugih izaslanika - i američki i engleski, francuski, nemački, italijanski, ali da je ipak glavni teret, uz šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja, pripao upravo Lajčaku. Za Lajčaka kaže da je izuzetno iskusan i talentovan diplomata "evropskog, čak i svetskog formata". 

Đukić očekuje da bez obzira na to kakvog je usmerenja nova slovačka vlada i njen premijer, ako to bude Robert Fico, da će ipak voditi računa o potrebi širih interesa.

"A širi interes u ovom slučaju cele Evrope jeste kako spasiti dijalog Beograda i Prištine i kako ga oživeti i dovesti ga u neku prihvatljivu, mirnu luku jer je situacija trenutno dosta složena. Moja lična procena jeste da bi za ovaj posao koji je Lajčak do sada nosio, imajući u vidu da on verovatno od svih diplomata najbolje poznaje naš teren ovde, uključujući odnose Beograda i Prištine, bilo dragoceno da ostane, da završi taj posao, bez obzira na zamerke koje su pokušali da mu učine iz Prištine", kaže Đukić.

Na pitanje da li bi stranama u dijalogu više odgovaralo da Lajčak ostane ili da ode, kao i koja bi se strana više radovala njegovom eventualnom odlasku, Đukić kaže da nema razloga za radovanje ni jednoj, ni drugoj strani jer ko god novi da dođe, samo može manje da poznaje i jednu i drugu stranu i biće potrebni dodatni napori da se taj posrednik uhoda.

"Možda nekome izgleda da bi to Prištini više odgovaralo, ali ja apsolutno nisam uveren u to. Posrednici su ljudi posebnog kova jer imaju poseban mandat, oni su tu ne da navijaju za jednu ili drugu stranu, već da deluju striktno u okviru svog mandata, a to je mandat EU, Saveta bezbednosti jer EU posreduje po mandatu UN tako da ta velika diplomatska imena koja se u tom svetu posredništva javljaju su takvi ljudi da njima teško iko može bilo šta da prigovori, a posebno što je Miroslav Lajčak prošao sve faze diplomatskog života - i bilateralno i multilateralno, i kriznu diplomatiju, i posredničku diplomatiju i mislim da takav kao on na njegovom mestu teško da može brzo da se nađe", naveo je Đukić.

Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič smatra da bi eventualni odlazak Lajčaka sa pozicije specijalnog izaslanika Unije za dijalog bio problem, ali da bi se zamena kratkoročno našla.

"Svaka brza promena je problem. Lajčak ima uigran tim. Verujem da kratkoročno može da se nađe zamena da bi se barem zadržao minimum za održavanje dijaloga. Ne znam šta će biti sa Lajčakom, da li će se vratiti u Slovačku ili ostati na poziciji u EU, ali nezavisno od toga EU mora obezbediti da dijalog, ako obe strane to žele, može biti nastavljen", rekao je Petrič za Kosovo onlajn.

Da bi bilo dobro da na Lajčakovo mesto dođe neko drugi smatra Seljatin Klokoći iz Demokracije plus iz Prištine. On ocenjuje da tokom mandata Lajčaka nije bilo napretka u pregovorima, kao i da evropski emisar nije najbolje razumeo situaciju na Balkanu i odnos Srbije i Kosova. Smatra i da je Lajčak ponekad bio pristrasan i da bi bilo dobro da na njegovo mesto dođe neko ko će „imati veću težinu i ko će gurati stvari napred“.

„Ako ode, sigurno će doći neko ko će da ga zameni na toj poziciji koju ima u EU za Balkan. Na kraju krajeva, on ni do sada nije imao neki veliki uspeh, zašto, to ne mogu da sudim, ali dijalog vođen dok je on bio na čelu nije doneo neki napredak“, rekao je Klokoći za Kosovo onlajn.

Iako kaže da je svestan da Lajčak nije sam donosio odluke, Klokoći smatra da bi bilo dobro da ga zameni neko iskusniji.

„Njegov rad nije dao uspeh, pitanje je ko je odgovoran za to, na kraju krajeva on je bio tu između dve strane i trebalo je da postigne nešto. Nije vodio dobro dijalog", ističe Klokoći.

Kako dodaje, pristrasnost je uticala na Lajčakov doprinos u procesu dijaloga.

„Dao je izjave koje nije trebalo i čini mi se kao da je ponekad branio samo jednu stranu. Sve je to doprinelo da nema uspeha“, zaključio je on.

Inače, od 2010. godine, kada je Generalna skupština UN u svojoj rezoluciji "pozdravila spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana", pregovore su vodile najpre visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, a zatim i Federika Mogerini, koju je kao pregovarača nasledio Lajčak.

Ovaj slovački diplomata je u spoljnoj službi Čehoslovačke počeo da radi 1988. godine. Službovao je u ambasadi Čehoslovačke, a zatim i Slovačke u Moskvi i Japanu. Od 1999. do 2001. bio je izvršni pomoćnik Specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan. Ambasador u SRJ bio je od 2001. i 2005, nadgledao je referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine u ime Evropske unije, 2007. je imenovan za visokog predstavnika međunarodne zajednice i Specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini. Od 2009. do jula 2010. bio je ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke. Bio je i glavni pregovarač EU za sporazume o pridruživanju EU sa Ukrajinom i Moldavijom. 2017. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija izabrala ga je za predsednika 72. zasedanja.