Gruda: Kurti iskoristio nedostatak međunarodne pažnje da odloži sprovođenje preuzetih obaveza

Poslanik Demokratske partije Kosova (DPK) Perparim Gruda opisao je političku situaciju na Kosovu kao izlazak vlasti iz ustavnog poretka.

U intervjuu za Nacionale, Gruda je rekao da se Kosovo suočava sa nezabeleženom institucionalnom situacijom.

Prema njegovim rečima, problem više nije alternativno tumačenje Ustava, već direktno nepoštovanje odluke Ustavnog suda.

„Sada imamo slučaj u kojem postoji presuda Ustavnog suda, a oni je ponovo ne poštuju“, navodi on, prenosi Demokracia.

On je stanje ocenio kao „potpuno van ustavnog poretka“, navodeći da je vlast izašla izvan uobičajenog institucionalnog okvira.

„Vlast je izašla iz ustavnih okvira i celokupna državna, politička i društvena infrastruktura je, figurativno rečeno, poplavljena.“

Gruda je odbacio tumačenje Pokreta Samoopredeljenje o dodatnom roku od 30 dana za konstituisanje Skupštine. Pozvao se na stav 148 odluke Ustavnog suda, navodeći da konstituisanje mora biti završeno u predviđenom roku.

„Tumačenje roka koje daje Samoopredeljenje apsurdno je u svakom smislu“, kazao je on.

Prema Grudinim rečima, ustavni rokovi ne mogu zavisiti od političke volje institucije ili pojedinca. On je rekao da nepostojanje izričito propisane sankcije ne znači da je ustavna norma neprimenljiva.

Govoreći o odugovlačenju, poslanik DPK rekao je da Kosovu nisu potrebni novi izbori.

Prema njegovim rečima, politički dijalog mora imati prioritet, ali ne može postati opravdanje za beskonačnu institucionalnu blokadu.

Međutim, Gruda je upozorio da bi, ukoliko dijalog ne uspe, nezadovoljstvo građana moglo da se pretvori u građansku mobilizaciju.

„U suprotnom, jednog dana će trg biti pun građana, pun ljudi. DPK pokušava da izbegne eskalaciju zbog odgovornosti koju imamo prema državi. DPK ponekad neke stvari i ne radi. Ali dođe i trenutak preokreta“, naveo je on.

Aktuelnu vlast opisao je kao populistički i autoritarni režim.

„Ovo je autoritarni režim koji je preokrenuo ustavni poredak i uspostavio svoj poredak. Sada smo u poretku Samoopredeljenja, a ne u poretku Ustava“, rekao je on.

Saopštio je i da je DPK podneo krivičnu prijavu, pozivajući se na sudske odluke u vezi sa obavljanjem funkcija u tehničkom mandatu.

Prema Grudinim rečima, Državno tužilaštvo sada treba da razmotri slučaj, dok će DPK nastaviti i sa drugim postupcima. Ipak, rekao je da DPK strahuje od mogućnosti nasilja i da zbog toga traži mirno rešenje.

Gruda je govorio i o pitanju predsednika, navodeći da Kurti može da obezbedi potrebne glasove za konsenzualnog kandidata. Međutim, prema njegovim rečima, premijer u tehničkom mandatu ima interes da odugovlači proces i nastavi da deluje bez parlamentarnog nadzora.

„Ova abnormalnost je za sve nas, a za Kurtija najnormalnije stanje“, navodi on.

O Briselskom i Ohridskom sporazumu

Drugi deo intervjua bio je posvećen Briselskom sporazumu i Ohridskom aneksu o odnosima Kosova i Srbije.

Gruda je sporazum nazvao „najgorim“ koji je Kosovo prihvatilo u dijalogu sa Srbijom.

„Za mene, kao pravnika, Briselski sporazum i Ohridski aneks su najgori sporazum koji je Kosovo potpisalo sa Srbijom.“

Prema njegovim rečima, Kurtijev politički cilj bio je da se reč „Zajednica“ ne navede direktno u sporazumu.

„Kurti je imao samo jednu brigu: da se u sporazumu sa Srbijom ne pomene reč ‘Zajednica’.“

Gruda je rekao da Ohridski aneks, kroz formulaciju o ranijim sporazumima, vraća obaveze koje se odnose na Zajednicu srpskih opština.

Posebno je izdvojio pojam „samoupravljanja“, koji je protumačio kao oblik autonomije mnogo snažniji nego što se predstavlja u javnosti.

Gruda je tvrdio da bi se, prema nacrtu na koji se pozvao, sporovi oko nadležnosti upućivali na arbitražu izvan Kosova.

„To znači da su Zajednica i Kosovo ravnopravne strane i da su postavljene na horizontalnoj liniji vlasti“, kazao je on.

On je rekao da bi to oslabilo ustavni vertikalni odnos između centralnih institucija i mehanizma opština sa srpskom većinom.

Gruda je otišao korak dalje, tvrdeći da bi takav model stvorio autonomiju snažniju od one koju je Kosovo imalo 1974. godine.

Prema Grudinim rečima, Kurti je iskoristio nedostatak međunarodne pažnje prema Kosovu kako bi odložio sprovođenje obaveza.

„Ali mi ćemo jednog dana morati da odgovaramo za međunarodne obaveze koje je Kurti preuzeo.“

On je rekao da Kosovo danas partneri sa Zapada uglavnom posmatraju kao bezbednosno pitanje, a ne kao visoki diplomatski prioritet.

Na kraju, Gruda je rekao da put za ponovno pregovaranje o obavezama vodi preko obnove strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Ako obnovimo partnerstvo koje smo imali sa Amerikom“, rekao je, Kosovo može da izađe iz „ovih loših obaveza“.

Gruda je priznao da je Kurti dobio bitku za javnu percepciju severa, predstavljajući je kao priču o političkoj pobedi.

„Aljbin Kurti je uspeo da proda priču o severu kao oslobođenju, kao trijumfu. Ta aracija prikriva činjenicu da je Vlada prihvatila samoupravljanje u okviru sporazuma. Ovde nas je Kurti pobedio, opoziciju, propagandom“, kazao je Gruda.

Gruda je zaključio da propaganda ne traje večno i da će javnost shvatiti težinu sporazuma.

„Ona traje neko vreme. Negde ljudi shvate istinu“, zaključuje Gruda.