Gudžić: Među albanskim strankama postoji ozbiljno neslaganje sa Kurtijevom politikom

Albanska politička scena na Kosovu je poprilično razuđena iako tako ne izgleda kada se gleda sa strane, ali među najvećim albanskim strankama postoji ozbiljno neslaganje sa politikom Aljbina Kurtija, kaže za Sputnjik politički analitičar i istoričar Aleksandar Gudžić.

Aljbin Kurti i njegov pokret Samoopredeljenje na predizbornom skupu u Srbici, inače rodnom mestu Hašima Tačija, dočekani su uz petarde, topovske udare i uvrede, tokom skupa nekoliko puta je nestajala struja, a na kraju je reagovala i policija.

Gudžić kaže da nije iznenađen ovakvim prijemom Kurtija u tom delu Kosova.

„To je mesto gde stranka Hašima Tačija redovno dobija na izborima, jer je to i njegovo mesto rođenja i mesto gde je osnovana OVK, čiji je on bio jedan od komandanata. Tako da to nije neobično što se desilo, ali jeste pokazatelj i toga da ne misle svi Albanci kao Kurti“ kaže Gudžić.

Po njegovom viđenju, albanska politička scena na Kosovu je poprilično razuđena.

„Gledano sa strane to ne deluje tako, ali mnogo je političkih struktura koji se ne slažu sa politikom Aljbina Kurtija. Tačno je da on ima najveću podršku u biračkom telu, ali to ne znači da će dobiti ove izbore i da će moći samostalno da formira vlast. Dakle, biće mu potreban koalicioni potencijal, a toga je bar prema sadašnjoj situaciji malo“, objašnjava Gudžić.

Nekoliko stranaka u Prištini je najavilo da nema postizbornog dogovora ni razgovora sa Samoopredeljenjem i Kurtijem.

„Među njima je i druga po snazi albanska stranka na KiM Demokratska stranka Kosova (DSK), koja je već istakla da nema nikakvih koalicija sa Kurtijem jer je razlika između njihovih politika velika i to ne samo vezano za prošlost, već i za budućnost“, kaže Gudžić.

Najveće razlike koje postoje među albanskim strankama, kako dodaje, tiču se potpisanih sporazuma sa Beogradom i osnivanja ZSO.

„Naravno, sve albanske stranke su za ’međusobno priznanje’ Beograda i Prištine, ali se po pitanju osnivanja ZSO i preuzetih obaveza Prištine posebno iz Ohridskog sporazuma razlikuju od Kurtijevog stava. Tako bar govore u predizbornoj kampanji“, napominje Gudžić.

Tako Demokratski savez Kosova (DSK) tvrdi da će ukoliko pobedi na izborima i preuzme vlast uložiti napore da razmotri nacrt statuta ZSO, kako ne bi bio u suprotnosti sa Ustavom Kosova. U DPK-u smatraju da je njeno formiranje obaveza i zbog toga što je Kurti to prihvatio kroz Osnovni sporazum iz Brisela iz 2023. godine. U Alijansi za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja kažu da će Nacrt statuta ZSO da pošalju na ocenu Ustavnom sudu.

Ali, kako Gudžić zaključuje, sve će se znati tek posle završenih izbora zakazanih za 9. februar ove godine.