Gulić: Politika Crne Gore prema regionu doživela neuspeh

Istoričar Milan Gulić ocenio je za Kosovo onlajn da je politika regionalne bliskosti koju je Crna Gora pokušavala da održava sa susedima doživela neuspeh jer odnosi nisu najbolji, a obeležavanje 20 godina nezavisnosti u Podgorici on vidi kao porazno.

Prema Gulićevom mišljenju, pitanje je da li se i koliko menjao odnos Crne Gore prema regionu u poslednje dve decenije od kada je izašla iz Državne zajednice sa Srbijom. 

„Crna Gora je od obnove svoje nezavisnosti vodila politiku regionalne bliskosti sa svim državama koje je okružuju, osim, naravno, Republike Srbije. Tu su se zaista stvari menjale s vremenom, ali uglavnom na gore, pa su svoju najgoru moguću fazu dosegle u završnim godinama vladavine režima Mila Đukanovića. Iako je promena režima u Crnoj Gori izmenila atmosferu u toj državi, odnos distance prema Srbiji je zadržan i nakon toga pod režimom, odnosno pod vladom Zdravka Krivokapića i danas u vreme kada Crnu Goru vodi dvojac Jakov Milatović-Milojko Spajić“, rekao je Gulić.

On ocenjuje da je pokušaj Crne Gore da sa svima u regionu bude dobra, neretko išao i na njenu štetu i kao udar na njeno dostojanstvo i ono što Crna Gora istorijski gledano jeste.

„Čini se da su se, bez obzira na to, odnosi sa Hrvatskom prilično zaoštrili, sa Kosovom koje Crna Gora priznaje kao nezavisnu državu nikada nisu bili uspostavljeni ili održavani na pravi način. U tom smislu, izgleda da je politika crnogorskog odnosa prema zemljama regiona uglavnom doživela neuspeh, što se sada i vidi. Crna Gora ima loše odnose sa Hrvatskom, loše odnose sa Srbijom, nedovoljno dobre sa Kosovom, odnos prema Bosni i Hercegovini se uglavnom zasniva na podržavanju onoga što one najsnažnije sarajevske političke struje pokušavaju da proture. To nije odnos obostranog poštovanja, to nije ravnopravan komšijski i prijateljski odnos. To je ipak nešto potpuno drugo“, kazao je Gulić. 

Otvorena pitanja između Crne Gore i Kosova, kako ukazuje naš sagovornik, nisu rešena.

„Čini se da je tu jedino bilo važno da Crna Gora prizna nezavisnost Kosova, da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom i da je to jedino što je zanimalo Prištinu i one koji su Crnu Goru podsticali da to učini. Sve ono drugo što je život crnogorske manjine na Kosovu, razgraničenje između Kosova i Crne Gore, sporadični, čak, incidenti na toj graničnoj liniji, to je ono što nije rešeno i pitanje je kako će da bude rešeno, jer teško je rešiti odnos sa nečim što je bio deo vaše teritorije. Podsetiću da je državna teritorija Crne Gore uoči ujedinjenja obuhvatala značajne delove Metohije. Odnos Crne Gore prema Kosovu zbog toga ne može biti jednostavan i tako lagan kao što neko u Briselu, Vašingtonu ili sada u Podgorici zamišlja“, istakao je Gulić.

Prema njegovom mišljenju, obeležavanje 20 godina nezavisnosti je porazno.

„Slavite obnovu državnosti na referendumu koji je, najblaže rečeno, bio neregularan, narod bi rekao pokraden. Nisam siguran da tu ima nešto da se slavi. Kada je u pitanju odnos naroda u Crnoj Gori prema problemu Kosova i Metohije, onda to ima veze sa onim što sam već pomenuo, a to je da se ipak radilo o nečemu što je u određenom istorijskom periodu bilo i sastavni deo državne teritorije Crne Gore, čiju istoriju baštini današnja Crna Gora, barem deklarativno“, navodi naš sagovornik. 

Kad je u pitanju nedavna odluka Opštine Zeta o tome da ne prihvata crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova, za Gulića to nema značaj.

„To nije nadležnost opština, ne može nijedna opština da vodi spoljnu politiku jedne države. Ipak, to govori samo po sebi da jedan značajan deo Crne Gore, značajan deo naroda Crne Gore, još uvek u istorijskom smislu dobro zna šta je i bez obzira na to da li se ti ljudi izjašnjavaju kao Srbi ili se izjašnjavaju kao Crnogorci, znaju šta je Kosovo i za Crnu Goru. Znaju šta je Kosovo za istorijsku svest naroda koji je živeo u Crnoj Gori. Na Cetinju je Obilića poljana, Kosovski mit je nešto što je bilo zastupljeno i u Crnoj Gori, a i mitropolit crnogorsko-primorski je čuvar Pećkog trona. Te veze između Kosova u kulturološkom smislu, Kosova u istorijskom smislu koje čuva jedan deo Crne Gore nije mogla ipak tako lako da pokida neka odluka režima Mila Đukanovića ili odluke koje su povlačili njegovi naslednici Zdravko Krivokapić, Jakov Milatović i Milojko Spajić“, zaključuje Gulić.