Haradinaj: Ispunićemo obaveze koje je Kosovo preuzelo u dijalogu sa Srbijom

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji boravi u Vašingtonu, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike da će, ukoliko pobedi na izborima 9. februara, ispuniti sve obaveze koje je Kosovo preuzelo u okviru dijaloga sa Srbijom, dodajući da bi u prvoj nedelji poslao Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice srpskih opština. Govoreći o promeni administracije u SAD, Haradinaj je poručio da američke trupe treba da nastave da budu na Kosovu.

„Ispunićemo obaveze iz dijaloga. U dijalogu sa Srbijom smo više od 20 godina i ima mnogo dogovora, ugovora, francusko-nemački plan, Ohridski sporazum. Moj plan je da obaveze koje su proistekle iz dijaloga, uključujući i ZSO, ispunimo tako što ćemo to u prvoj nedelji uputiti Ustavnom sudu. Nećemo više nastaviti dijalog sa Srbijom“, kazao je Haradinaj.

Razlog tome je, kako kaže, što su tokom 20 godina, identifikovana sva pitanja, koja su rešena i postoje samo u ugovorima. 

„Sada moramo preći na bilateralni plan. Dakle, da podignemo nivo odnosa sa Srbijom na bilateralni nivo, kao zemljom koja ne priznaje Kosovo. Imamo odnose i sa drugim zemljama koje nas ne priznaju, radimo sa Grčkom, Rumunijom, Slovačkom. Prvo, nastavićemo da radimo sa njima, pošto su i one članice Natoa. Istovremeno, nastavićemo da radimo sa Srbijom. Na bilateralnom planu podrazumeva se da Srbija nastavlja i održava neprijateljsku poziciju i da je, da tako kažem, produžena ruka Rusije – tako se ocenjuje. Ako preduzmu različite akcije, onda će ih svi dočekati i podržati. Dakle, preći ćemo na bilateralna pitanja“, ponovio je Haradinaj.

Ističe da dijalog više nije ono što je bio, ali da to ne znači da više neće sarađivati, komunicirati, imati sastanke. 

„Ali, ne kao dijalog za rešavanje problematičnih pitanja na Kosovu, jer sva ona postoje u ugovoru i mi ćemo svoj posao obavljati, bez obzira i bez njihovog uticaja, već samo sa Amerikom i EU, kako bismo dobili pravo na brzo članstvo u Natou“, rekao je.

Istakao je da američke trupe treba da nastave da budu na Kosovu. 

„Kfor mora i dalje da bude na Kosovu, a tek kada budemo članica Natoa i kada postignemo potpunu bezbednost preći ćemo na bilateralni plan. Zauvek smo nudili Americi lokacije da se transformišu u eksteritorijalne lokacije za vojnu i civilnu upotrebu, kao što je Bondstil, poput Filmskog grada, gde je danas komanda Kfora. Ali, u isto vreme, otvoreni smo za aerodrom u Đakovici“, dodao je.

Haradinaj je rekao da je primetno da postoji promena u uverenju birača, kao i da se na Kosovu očekuje promena vlasti i ljudi u vladi za koju se nada da će je predvoditi.

Na pitanje o zaoštravanju retorike političkih partija, Haradinaj kaže da su suočeni sa Vladom koja je bila neoprezna prema mnogim procesima u zemlji. Zato je, kaže, razumljivo nezadovoljstvo Vladom. 

Kada je reč o programu Alijanse za budućnost Kosova, Haradinaj navodi da je prošlo šest godina otkako je radio na planu za članstvo u Natou. 

„Želimo potpunu, trajnu ili večnu bezbednost i mislimo da samo tako možemo rešiti sve unutrašnje i regionalne probleme. A moja prva tačka je članstvo u Natou. Zato sam u Vašingtonu i mogu da kažem da tema ide napred, dobro napreduje. Imao sam priliku da upoznam mnoge autoritete, uključujući i one nove administracije koja je tek počela. U stvari, dolazim pravo iz Pentagona, gde sam bio pre nego što sam došao ovde. Bezbednost nam je veoma važna. Zatim postoji energetska sigurnost. Kupujemo energiju u vreme krize, po visokim cenama. Moramo da proizvodimo. Imali smo američki gasovod na Kosovu. Želimo da povratimo energetsku sigurnost i proizvodnju. Tražimo da se obnovi gasovod“, kazao je. 

Dodaje da žele i ekonomsku sigurnost, da zajedno sa domaćim investitorima izdržavaju sami sebe, ali i da unose investicije i sredstva. 

Na pitanje kakvo zalaganje očekuje od nove administracije po pitanju Kosova, Haradinaj navodi da treba shvatiti da je to velika promena. 

„Drugačija dinamika. Još jedan koncept kretanja napred. I ne usuđujemo se gubiti vreme. Čvrsto verujem da bi to bila loša vest, da ne promenimo Kurtijevu vladu, jer ova Vlada nije uspela da sarađuje sa Bajdenovom administracijom. Ali, više nećemo imati tolerancije za bilo kakvo dalje kretanje osim ako ne promenimo Vladu i vratimo se na bilateralne, ugovorne odnose sa Trampovom administracijom. Mislim da smo i u ovoj poseti održali kontinuitet. Kada sam stvorio vojsku 2018. bila je Trampova administracija, dakle za zakone o vojsci i za samu vojsku. Uštedeli smo mnogo“, dodao je.

Uveren je da od 9. februara dolazi do promene vlasti na Kosovu i da će pojačati tempo, ritam.