Haradinaj: Kosovo treba da formira ZSO u zamenu za garancije za ubrzano članstvo u Nato

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj u izjavi za Glas Amerike kaže da nacrt statuta Zajednice srpskih opština treba uputiti na Ustavni sud, ali dodaje da sadašnja situacija nije laka za Kosovo jer Srbija, kako kaže, ne pristaje da potpiše sporazume kao garanciju za njihovo sprovođenje. Haradinaj predlaže da Kosovo od Sjedinjenih Država i Evropske unije za nastavak formiranja ZSO traži garanciju u ubrzanom članstvu u Nato.

Haradinaj dodaje da je mogućnost i ubrzani proces do Natoa jer, kako kaže, niko ne može garantovati u takvom vremenskom periodu do kada će se to desiti zbog nepoznate četvorke.

"Postupio bih u bilateralnom ugovoru sa SAD i postupio bih sa svim obavezama dijaloga da bih došao do Natoa", kazao je.

Haradinaj navodi da je vlast na Kosovu u pravu što traži od Srbije potpisivanje sporazuma kao garanciju za implementaciju ali, kako dodaje, ne bi trebalo da blokiraju proces u potpunosti.

"Logično je da se zahteva potpisivanje sporazuma između strana jer je to naprednija vrsta garancije. Međutim, ako strana, u ovom slučaju Srbija, smatra da ne želi da preuzme odgovornost potpisom, onda kao protivvrednost za potpis za slanje ZSO Ustavnom sudu, tražiti obećanje Sjedinjenih Američkih Država za mogućnost ubrzanog članstva u Nato", navodi.

Komentarišući izjavu američke ambasadorke pri Natou Džulijane Smit da je napredak u pregovaračkom procesu Kosova sa Srbijom od suštinskog značaja za integracione procese Kosova, pa tako i za Partnerstvo za mir, Haradinaj kaže da je saglasan sa njom, ali ne u potpunosti.

"Konsenzus je da - da, dijalog je put napred. Razlika je u sledećem: Partnerstvo za mir je ponuđeno bivšim komunističkim zemljama, neprijateljima Natoa i Amerike, kao neka vrsta transformacije doktrine, strukture, razoružanja, nestanka istočnog ili ruskog naoružanja itd. Kosovu ne treba Partnerstvo za mir jer nema veze sa istokom. To je nova vojska koju su stvorili Nato i Amerika. To je nova država sa evroatlantskim ustavom i zakonima. Kosovo ima vrlo jasnu situaciju za direktno članstvo u Nato, u slučaju političke volje članica Natoa, u ovom slučaju i Španije, Slovačke, Rumunije i Grčke", naveo je Haradinaj.

Kako kaže, on ne traži da bude stavljen u red za članstvo u Partnerstvu za mir.

"Zahtevam direktno članstvo u Natou, kao u slučaju Finske i Švedske. Da, izvršavanje i svih zadataka iz dijaloga. Dakle, svaki zadatak dijaloga, svaka obaveza koja je došla za Kosovo i ZSO. Ali, ne samo to, već obavljanje drugih zadataka koji su standardni uslovi za ulazak u Nato. To sam stalno izražavao. Ne verujem da Kosovo treba da traži Partnerstvo za mir. Prošlo je mnogo godina, odigrali su se mnogi procesi, svet se promenio. Nemamo vremena da stojimo u redu za Partnerstvo za mir. Članstvo u Natou je hitno", naglašava.

Kako je naveo, u razgovorima sa američkim zvaničnicima dobio je reakciju da ako Kosovo ispuni svoje obaveze, prilika i mogućnost direktnog članstva u Natou postoji.

Na pitanje da li je ovo trenutak za to s obzirom na to da su odnosi Kosova sa Srbijom zategnuti, odnosi Kosova sa saveznicima hladni, dok su SAD pred izbore, kao i Kosovo, Haradinaj navodi da odnosi između vojske SAD i vojske Kosova nisu ugroženi onim što se desilo, odnosno političkim dešavanjima i ponašanjem kosovskog premijera.

"Nekoliko drugih suštinskih odnosa nije ugroženo, a procena desetogodišnjeg plana za našu vojsku ipak postoji. Dakle, Kosovo je spremno za ulazak u NATO. Ali ono što Kosovo treba da uradi jeste da promeni svoj politički kurs. Ovaj politički kurs se ne može promeniti bez promene vlasti, bez promene Aljbina Kurtija koji je uzrok gubitka odnosa. Gubimo odnose sa Amerikom, dolazak predsednika Džoa Bajdena se očekivao sa nadom kao stručnjaka za albansko pitanje, kao senatora nekada posvećenog albanskom pitanju, a od predsednika Bajdena nismo imali koristi četiri godine. Krivi smo mi, kriv je Kurti, njegova vlada", kazao je.

Međutim, kako dodaje, Kosovo neće uvek biti u statusu kvo. Haradinaj navodi i da veruje i u političke promene, ali veruje i u okvir i dogovor koji Kosovo treba da postigne sa SAD ne samo kao dijalog, već kao članstvo u Nato.

Odgovarajući na pitanje da li rezultat izbora u Sjedinjenim Američkim Državama može uticati na Kosovo, Haradinaj kaže da Kosovo, narod Kosova i Albanci vole Ameriku, vole američku zastavu i nikada je nisu povezivali sa administracijom.

"Naravno, 1999. za nas su tada bili odlučujući predsednik Klinton, sekretar Olbrajt, general Klark, ali mi volimo Ameriku i kako god Amerika glasa, mi smo za saradnju sa njom. Ima onih koji šire druge agende, ali ja verujem da Albanci, budući da su proamerički nastrojeni, imaju najveće bogatstvo i da treba da ga neguju sa fanatizmom", dodaje.

Govoreći o izborima na Kosovu koji su zakazani za 9. februar sledeće godine, Haradinaj kaže da je Alijansa za budućnost Kosova oko sebe ujedinila još nekoliko političkih snaga, Inicijativu, konzervativce, intelektualce te da nameravaju da pobede na izborima.

"Nameravamo da vodimo vladu zemlje, tako da sam kandidat za šefa vlade. Dnevni red je jasan, dakle, čišćenje u svemu i vraćanje na ugovorni odnos sa Amerikom. Ako ne budem uspeo da vodim vladu, podržaću vladu koju vodi neko od opozicionara i nudim saradnju za većinu sa opozicijom na Kosovu", rekao je Haradinaj.