Hasaj: Institucije i preduzeća snose deo odgovornosti za situaciju oko slobodnog energetskog tržišta

Bljendi Hasaj iz instituta GAP ističe da javne institucije, privredne komore, ali i sama preduzeća snose deo odgovornosti za situaciju koja je nastala sa liberalizacijom energetskog tržišta.

Hasaj je putem Fejsbuka naveo da način na koji su preduzeća uspela da uđu na slobodno tržište električne energije ima mnogo mana, ističući da su svi tome doprineli na mali način - uključujući javne institucije, privredne komore i sama preduzeća. 

„Neke institucije i privredne komore nisu dovoljno i blagovremeno podržale preduzeća u uspostavljanju kontakata sa dobavljačima električne energije. Vlada je dozvolila javnim preduzećima da prodaju električnu energiju preduzećima sa visokim maržama profita od ove faze i nije ponudila ozbiljne podsticaje za ulaganja u efikasnost i sopstvenu potrošnju. Neke druge su podstakle nade preduzeća da će sudovi poništiti odluku RUE, a sama preduzeća se nisu pripremila na vreme, zaključujući ugovore sa dobavljačima (čak i godinama) unapred i ulažući u kapacitete za sopstvenu potrošnju“, naveo je Hasaj.

On je istakao da bi, uprkos tome, iznenadno isključenje mnogih preduzeća sa električne mreže trebalo da bude zabrinjavajuća činjenica za Vladu i bilo bi prikladno da ona stvori tim ili radnu grupu koja bi pratila situaciju i pomagala (preduzećima) u ovom procesu. 

Hasaj navodi da Vlada zna da je motor ekonomije Kosova privatni sektor, pa se ne usuđuje da se pozicionira kao strana van ovog procesa, posmatrajući dešavanja iz daljine.

On pojašnjava da jedan od vlasnika koji navodi da će zatvoriti preduzeće zbog cene električne energije, od tri velika preduzeća koja poseduje, a prema javno dostupnim podacima, ostvaruje neto dobit od oko 15 miliona evra godišnje, gde ukupni troškovi komunalnih usluga (struja, voda itd.) do 2024. godine nisu dostigli 150.000 evra godišnje.

„Još jedan vlasnik preduzeća, koji je zajedno sa svojim osobljem u prvim redovima televizijskih debata na ovu temu, u svojim finansijskim izveštajima prikazuje godišnji trošak struje oko 10 hiljada evra, dok kada razgovara sa medijima kaže da taj trošak iznosi oko pola miliona evra godišnje. I još jedan vlasnik preduzeća, koji se takođe nekoliko puta javno žali da će mu račun za struju dostići milion evra godišnje, imao je godišnji promet od oko 81 milion evra i neto dobit od 18 miliona evra godišnje“, primetio je Hasaj.