Hasani: Pristup Samoopredeljenja tumačenju Ustavu ubrzava srpsku autonomiju

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani izjavio je da je odluka Ustavnog suda o procesu izbora potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice potvrda brutalnog kršenja odredbi Ustava koje štite ravnopravnost zajednica i političku zastupljenost.

Hasani je, u intervjuu za Gazeta ekspres, rekao da je odluka koju je doneo Ustavni sud podsetnik Pokretu Samoopredeljenje da se većina u demokratiji ne može koristiti za tiraniju protiv bilo koga, a kamoli protiv manjinskih zajednica.

Prema njegovim rečima, srpsku zajednicu na Kosovu predstavlja stranka koja ima većinu mesta u Skupštini, a ne Nenad Rašić.

Bivši predsednik Ustavnog suda kaže i da se „država Kosovo jača samo strogim poštovanjem Ustava, Ahtisarijevog plana i obaveza koje proizilaze iz zaštite manjina u zemlji“.

Prema njegovim rečima, kroz tu logiku moći, sprovođenje srpske autonomije na Kosovu će se samo ubrzati i doći će do intervencije međunarodnog faktora, sa ponudama koje, kako kaže, utiču i na „temelje nezavisnosti od 17. februara“.

Hasani je ocenio da je jučerašnja odluka Ustavnog suda da je Rašićev izbor brutalno i neoprostivo kršenje odredbi Ustava koje štite ravnopravnost svih zajednica u njihovom političkom predstavljanju i podsetio je da je Poslovnik o radu Skupštine Kosova usvojen 2022. godine od strane Samoopredeljenja i sadrži ustavne odredbe u celosti i mora se sprovoditi.

Ustavni sud je, ističe Hasani, u ranijoj presudi jasno stavio do znanja da pod njegovu nadležnost spada i ustavna kontrola Poslovnika o radu Skupštine, jer je to jedini podzakonski akt koji je definisan i uokviren Ustavom.

Prema njegovim rečima, Ustavni sud je podsetio stranku koja je odnela pobedu na izborima da većina u demokratiji ne može biti tiranija ni nad kim, a posebno nad manjinskim zajednicama.

„Takve tiranije nije bilo 2021. godine, kada je Pokret Samoopredeljenje glasao za zamenika predsednika srpske manjinske zajednice. Ova praksa iz 2021. godine mora se nastaviti, jer, kako je Sud rekao, to zahteva stav 7 člana 58 Ustava, koji glasi: 'Republika Kosovo će osigurati, na nediskriminatornoj osnovi, da sve zajednice i njihovi članovi mogu da ostvare svoja prava, navedena u ovom Ustavu'. Rašić, kao što sam više puta rekao, ne predstavlja srpsku zajednicu, nju predstavljaju oni koji imaju više poslaničkih mesta u Skupštini Kosova“, rekao je Hasani.

Na pitanje da li bi ovo ovo moglo dovesti do nove blokade u parlamentu kada počnu koraci za njeno konstituisanje nakon potvrđivanja rezultata izbora, Hasani je rekao da o tome može samo da nagađa.

„Ono što mogu da kažem jeste da će država Kosovo biti ojačana i integrisana u evroatlantsku porodicu samo strogim sprovođenjem Ustava Kosova i međunarodnih obaveza preuzetih Ahtisarijevim planom za zaštitu i garantovanje ustavnih prava svih zajednica. Na kraju krajeva, ova obaveza je i civilizacijska: zaštita i garantovanje ustavnih prava svih zajednica na Kosovu pokazuje civilizacijski nivo Republike Kosovo i njenih lidera“, rekao je bivši predsednik Ustavnog suda Kosova.

Povodom izjave predsednika Skupštine Kosova da je proces izbora zamenika predsednika iz redova srpske manjine u nadležnosti predsedavajućeg sednici i da Ustavni sud ne može da tumači Poslovnik o radu Skupštine, Hasani je rekao da na Kosovu poslanici i njihove izjave o pitanjima sistemskog političkog karaktera nisu njihova slobodna mišljenja i ocene, već stavovi partijskog lidera.

„To je oduvek bilo poznato i u drugim partijama, a u konkretnom slučaju je još izraženije. Način na koji se Baša izražava, i dalje se nazivajući predsednikom Skupštine Kosova, predstavlja znak da će partija na vlasti nastaviti sa praksom urušavanja ustavnog poretka, ucena i pretnji sudijama i svima onima koji ne smatraju da srpsku manjinu treba izbaciti iz ustavnog sistema. Ovakva logika vlasti, kroz politike koje krše Ustav, uzurpaciju javnih funkcija, pretnje i uvrede građanima zemlje, samo ubrzava sprovođenje srpske autonomije na Kosovu. Ako se sa takvim politikama nastavi, sigurno je da će se povećati uloga i pozicija međunarodnog faktora na Kosovu, sa ponudama koje zadiru u same temelje kosovske državnosti, proglašene 17. februara 2008. godine“, rekao je Hasani.

Prema njegovim mišljenju, odluka bi bila ista čak i da su sudije Ustavnog suda bili poput Dimalja Baše ili bilo kog od „najvatrenijih militanata“ partije koja je pobedila na izborima.

„Da je bilo drugačije, bila bi izgubljena misija Ustavnog suda i urušen njegov moralni i profesionalni autoritet. Jednog dana ćemo biti članovi Saveta Evrope i, shodno tome, članovi Evropskog suda za ljudska prava, gde će se vršiti ocena odluka Ustavnog suda kao poslednje instance pravde na Kosovu. Tada će se videti dramatične razmere diskriminacije građana Kosova, u slučaju diskriminatornih i arbitrarnih odluka ovog suda i drugih javnih institucija na Kosovu“, rekao je Hasani.