Hasani: Rašić ne može biti predložen za potpredsednika parlamenta u ime srpske zajednice, to je neustavno

Izvor: Gazeta Express

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani izjavio je da je ono što se danas dogodilo u Skupštini Kosova u vezi sa izborom potpredsednika iz nevećinske zajednice potpuno suprotno Ustavu Kosova. Hasani je istakao da se većinska zajednica ne može pitati o ustavnim pravima nevećinskih zajednica, prenosi Gazeta blic.

Hasani je u intervjuu za Nacionale rekao da poslanik Nenad Rašić nema pravo i ne može biti nominovan za potpredsednika Skupštine Kosova u ime srpske zajednice.

Prema njegovim rečima, samo parlamentarna grupa Srba u Skupštini Kosova može dati taj predlog, prenosi Gazeta blic.

„Ono što smo danas videli je potpuno suprotno Ustavu Kosova, i po slovu i po duhu. Ustavne odredbe su jasne, kao što su bile jasne i za predsednika Skupštine Kosova i daju apsolutni prioritet predlogu većine poslanika iz nealbanskih zajednica za izbor kandidata za potpredsednika Skupštine. Oni tamo ne predstavljaju političku ideologiju, već prava i interese svoje zajednice zaštićene Poglavljem III Ustava Kosova i njegovim odredbama o odsustvu diskriminacije po bilo kom osnovu“, kazao je Hasani.

Kako je pojasnio, te odredbe su podeljene u tri dela: prvi deo se odnosi na predsednika Skupštine Kosova i njegove nadležnosti su jasno definisane u Ustavu; drugi deo se odnosi na potpredsednike iz albanske zajednice; i, konačno, treći deo se tiče potpredsednika iz nealbanskih zajednica.

„Upravo ove poslednje odredbe jasno određuju da se glasanje za potpredsednike iz nealbanskih zajednica mora obaviti u paketu, kao što se uvek dešavalo u dosadašnjoj parlamentarnoj praksi, bez ikakvog izuzetka. Žreb se vrši samo kada same nevećinske zajednice ne postignu međusobni dogovor o svom predstavniku. Ova procedura se primenjuje samo na nealbanske i nesrpske zajednice. Žrebanje ne može da vrši predsednik Skupštine samoinicijativno i na proizvoljan način, kao što se danas dogodilo“, naglasio je Hasani.

Kako kaže, Rašić nema pravo da bude predložen, ni prema Ustavu Kosova niti prema Poslovniku Skupštine.

„Glasanje mora da se obavi većinom srpske zajednice, što Ustav i Poslovnik Skupštine jasno određuju. Poslovnik je jedini podzakonski akt koji je u potpunosti regulisan Ustavom Kosova i služi kao merni parametar za procenu ustavnosti akata Skupštine Kosova, ako završe pred Ustavnim sudom“, dodao je.

Hasani podseća da je, što se tiče duha Ustava, ustavna demokratija na Kosovu konsocijativna, izvedena iz Ahtisarijevog paketa.

„Na toj osnovi je proglašena nezavisnost Kosova. Ovaj oblik demokratije znači, ukratko, da većinska zajednica ne može da nadglasa ili diskriminiše nealbanske zajednice koje su u manjini. Ovo se odnosi na sve grane vlasti – zakonodavnu, izvršnu i sudsku – uključujući i Ustavni sud. U svim ovim institucijama mora postojati adekvatna zastupljenost nevećinskih zajednica. Većinska zajednica ne može se pitati i ona ne može odlučivati o ustavnim pravima nevećinskih zajednica“, naveo je.

Prema njegovim rečima, predsednik Skupštine Kosova, koja je još uvek nekonstituisana, nema pravo da tumači presude Ustavnog suda u svrhu njihovog sprovođenja.

On ima ovo pravo samo u vezi sa Poslovnikom Skupštine, dodaje Hasani i precizira da i to pravo ima tek nakon njenog konstituisanja.

„Kao što je poznato, Skupština se smatra konstituisanom tek kada se izaberu zamenici predsednika. Dakle, sa pravno-ustavnog aspekta, situacija se uopšte ne menja u odnosu na situaciju pre izbora gospodina Dimalja Baše za predsednika Skupštine“, naveo je.

Kada je reč o izboru predsednika parlamenta, Hasani kaže da je ponašanje DPK bilo ispravno i u skladu sa njihovim javnim obećanjem da će glasati za kandidata koji nije deo izvršne vlasti Kurtijeve vlade.

„Za građane je ovo dobra vest. Međutim, iz političke perspektive, takav korak DPK, bez političkog dogovora, deluje problematično, jer nema garancije da će se postići konstituisanje Skupštine Kosova i da će se ćorsokak prekinuti, što se jasno vidi iz današnjeg ponašanja nekonstituisanog predsednika Skupštine“, rekao je Hasani.

Kako je dodao, računica DPK i građana da će se glasanjem za predsednika Skupštine automatski nastaviti formiranje izvršne vlasti pokazala se pogrešnom.

Hasani navodi da Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje odugovlače sa konstituisanjem Skupštine jer Kurti ne želi konstituisanje institucija – ili bolje rečeno, želi da to učini deleći krivicu sa opozicijom, a direktno je povezano sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom.

„Kurti je prihvatio stvaranje srpske političko-teritorijalne autonomije, koja se u pravno-tehničkom smislu, u ovim sporazumima iz 2023. koje je odobrio, naziva samoupravljanje. To je stručni termin koji se u zapadnoj kulturi koristi kao zajednički imenilac za sve vrste autonomija. Pored ovih sporazuma, on je prihvatio i nacrt statuta Evropske unije, za koji se očekuje da će odmah nakon formiranja nove vlade ići pred Ustavni sud“, naveo je.

Hasani dodaje, da Briselski i Ohridski sporazum, zajedno sa nacrtom evropskog statuta, čine suštinu materijalnog ustava koji je sam Kurti izgradio.

„I on to zna. U vreme kada ih je prihvatio, nije bio svestan njihovih dimenzija, ali ih je kasnije razumeo. Ove obaveze, na štetu Kosova, moraće bez izuzetka da sprovede sledeća vlada, ko god da bude na vlasti. Stoga, gospodin Kurti, ponašanjem koje sabotira formiranje novih centralnih institucija, pokušava da podeli odgovornost sa opozicijom, kako krivica ne bi ostala isključivo na njemu. Ali ovaj otpor ima granice i jednog dana će biti slomljen, jer nema drugog načina. Tada Kosovo više neće raspravljati o tome da li će autonomija biti sprovedena, već samo o brzini njene implementacije“, rekao je Hasani.

Kao primer je naveo slučaj Saveta Evrope.

„Propustili smo šansu, iako smo sproveli odluku o vraćanju zemlje manastiru Dečani, ali smo to učinili prekasno. Isto će se desiti i sa Briselskim sporazumima i Ohridskim aneksom za srpsku autonomiju na Kosovu. Svaki otpor, svako isključivanje Srba iz institucija i svaka njihova neintegracija na diskriminatorski način samo ubrzava i legitimiše uspostavljanje autonomije. Pitanje uspostavljanja srpske autonomije, prema obavezama koje je gospodin Kurti preuzeo u Briselu i Ohridu 2023. godine, glavni je razlog zašto se zapadnjaci – saveznici i prijatelji Kosova – uopšte ne mešaju u proces formiranja institucija, kao što su to nekada činili“, navodi.

Hasani dodaje da su saveznici zainteresovani samo da pošalju evropski nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu, a zatim da sprovedu srpsku autonomiju.

„Nije im bitno ko je na vlasti, jer znaju da će ko god dođe na vlast biti primoran da sprovede ovu međunarodnu obavezu Kosova. Tu je Aljbin Kurti u nevolji – nigde drugde“, zaključio je Hasani.