Hasani: Da je Sud izrekao sankciju za nepoštovanje njegove odluke, situacija bi bila drugačija

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani izjavio je za Gazetu ekspres da se presuda Ustavnog suda ne poštuje jer ne postoji jasna sankcija za njeno nesprovođenje, te da bi situacija bila drugačija da je Sud izrekao bilo kakvu sankciju, poput oduzimanja mandata poslanicima.

Povodom ocena iz Samoopredeljenja, u kojem se pozivaju na presudu iz 2014, da je sud „dozvolio“ tajno glasanje godine, kaže da je takvo pozivanje - zloupotreba.

Na konstataciju da je sednica skupštine danas nastavljena „kao da se ništa nije dogodilo“, Hasani je rekao da je to nepoštovanje (odluke Ustavnog suda) pristuno od prvog dana konstitutivne sednice, jer ne postoji adekvatna sankcija.

„Bilo koja odluka Ustavnog suda, ako ne postoji dobra i iskrena volja za sprovođenje Ustava i zakona, može se ignorisati, jer ne postoji jasna sankcija za nesprovođenje, niti institucionalna garancija za sprovođenje odluka Ustavnog suda, kao što je slučaj u nekim evropskim zemljama“, ukazao je Hasani.

Iako je Ustavni sud utvrdio da predlog za obrazovanje Komisiju za tajno glasanje nema osnova ni u Ustavu ni u Poslovniku, Samoopredeljenje se poziva na paragraf odluke iz 2014. godine, kada je Sud odlučio da tajno glasanje dozvoljeno. Hasani kaže da je to „potpuno uvredljivo“, ali da je to ponašanje Samoopredeljenja od početka „nedovršene konstitutivne sednice“.

„Sud, ni 2014. niti sada, nije rekao da glasanje na konstitutivnoj sednici treba da bude tajno. Naprotiv, Sud je naglasio da su oblici i modaliteti glasanja u Skupštini Kosova određeni Poslovnikom o radu Skupštine – tada, pa čak i danas. Ustav i Poslovnik jasno određuju kada i zašto se glasa tajno. Tako nešto nije predviđeno za konstitutivnu sednicu. To je jasno kao dan“, rekao je Hasani.

Upitan da li postoji osnova da se „stvar“ vrati pred Ustavni sud, odgovorio je da to jeste moguće, ali da on ne vidi potrebu za tim, jer je stavljeno do znanja da se zastoj može rešiti samo iskrenom voljom i političkim sporazumom.

„Nije sporno da Ustavni sud, u principu, može ponovo odlučiti. Ali, pošto je proglasio prvi zahtev prihvatljivim, bilo je neophodno da odredba bude jasna i precizna – da tačno definiše šta su ustavne povrede i kako ih treba popraviti. To nije učinio. Ovo je prvi put da presuda ne sadrži odredbu pogodnu za sprovođenje, jer ne definiše ni ustavne povrede ni ponašanja koja se na njih odnose. Shodno tome, svaka druga odluka o istom pitanju sramoti Ustavni sud, jer bi morao da se ispravi u kratkom roku“, rekao je Hasani.

Na pitanje šta je rešenje, Hasani ističe da postoje dva načina – politički dogovor ili odluka Ustavnog suda.

„U ovom drugom slučaju, bojim se da bi, sudeći po načinu na koji je doneta prva presuda, to moglo dovesti do institucionalne paralize. Veoma je malo verovatno da Ustavni sud može da zameni političku volju, koja trenutno potpuno nedostaje“, kazao je Hasani.

Ipak, konstatuje i da bi se stvari drugačije odvijale da je Sud bio potpuno jasan kada je u pitanju rok za konstituisanje parlamenta.

„Odredio je rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine, što je samo po sebi apsurdno, jer nije praćeno posledicama za nepoštovanje tog roka. Ovo je prvi put da je ustavni rok određen bez utvrđivanja ustavno-pravnih posledica za njegovo nepoštovanje – i to će se pamtiti. Presuda bi trebalo da bude razumljiva političarima i običnim građanima, ne samo pravnicima. Mi, pravnici, od početka smo bili jasni kako treba sprovoditi Ustav. Da je bila utvrđena sankcija – na primer, oduzimanje ovlašćenja poslanicima koji se ne pridržavaju presude – situacija bi bila drugačija“, rekao je Hasani.