Hasani: Vašingtonski sporazum je obavezujući pravni akt

Izvor: Koha ditore

Profesor međunarodnog prava Enver Hasani izjavio je da je sporazum, odnosno dokument koji je 4. septembra u Beloj kući potpisao premijer Kosova Avdulah Hoti, obavezujući pravni akt, prenosi Ljaljmi.

Uprkos neslaganjima ili kritikama političkih partija u Skupštini Kosova zbog sporazuma, prema rečima Hasanija, Kosovo je dužno da ga sprovede.

Međutim, primena tačaka koje proizilaze iz tog dokumenta biće prilično teška, ne samo za sadašnju vladu, već i u slučaju da u budućnosti bude druga vlada, ocenila je analitičarka Donika Emini.

Kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su u prisustvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa 4. septembra u Vašingtonu odvojeno potpisali dokumente za ekonomsku normalizaciju od 16 tačaka, koji se smatraju kao jednostrani sporazumi ili obaveze.

Hasani je istakao za Radio Slobodna Evropa da sporazum u Vašingtonu ima dva aspekta koja pokreću pitanja, prvo, da li je obavezujući i drugo, da li je primenljiv u obliku utvrđenom u Vašingtonu.

Prema njegovim rečima, ne postoji dilema da je sprovođenje tog dokumenta obaveza vlade, jer predstavlja pravno obavezujući akt.

"Što se tiče primene, ta međunarodna obaveza preuzeta od strane Kosova, u svom obliku ne može se sprovesti, jer se njene odredbe ne izvršavaju same od sebe. Odnosno, potrebni su drugi pravni akti za sprovođenje te obaveze, a to mogu biti ustavni amandmani, zakoni, drugi međunarodni ugovori, predsedničke ili uredbe vlade", ocenio je Hasani.

Istakao je da je potrebno doneti dodatne pravne akte za primenu tog sporazuma i dodao da deo tih akata, mora biti ratifikovan u kosovskoj skupštini.

Tokom izveštaja Hotija u Skupštini Kosova, u vezi sa posetom i obavezama preuzetim u Beloj kući, političke stranke, posebno one opozicione, uputile su mnogo kritika na njegovo obraćanje i zbog sporazuma potpisanog u Vašingtonu.

Pokret Samoopredeljenje naglasio je da Kosovo nije izašlo kao pobednik nakon Hotijevog potpisivanja ovog dokumenta i da se tim sporazumom "Kosovo vraća unazad u izgradnji državnosti".

Šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Redžep Selimi rekao je da je u ovom slučaju najveći dobitnik Srbija jer je dobila "pristup Jadranu, suvlasništvo nad Gazivodama, demontiranje državne granice, ostvarenje ideje za 'mini-Šengena'".

Demokratska partija Kosova optužila je Hotija za prihvatanje da se tačka koja je predviđala uzajamno priznanje Kosova i Srbije ukloni iz dokumenta.

Vlada Avdulaha Hotija izglasana je sa 61 glasom u Skupštini Kosova, što je čini krhkom i nemoćnim da podstiče svoje agende u parlamentu, navodi Ljajmi.

Emini je istakla za Radio Slobodna Evropa da će biti teško primeniti tačke proistekle iz sporazuma koji je Hoti potpisao u Vašingtonu, zato što je, prema njenim rečima, vlada i dalje krhka i nema dovoljnu podršku.

"Jedini element koji to može da pogura i to uz velike poteškoće - je samo zato što je potpisan u Vašingtonu i postoji pozitivna klima svih političkih partija prema SAD, osim Pokreta Samoopredeljenje, da se da podrška nečemu što je potpisano u Vašingtonu. U suprotnom, mislim da će biti velikih poteškoća posebno za Hotijevu vladu ceo proces ratifikacije i dobijanja saglasnosti za zakonske promene koje su potrebne", ukazala je Emini.

Prema njenim rečima, ukoliko se na kraju promeni vlada ili predsednik ne podržava ovu političku agendu, mogao bi izbiti još veći problem i da čitav sporazum bude blokiran.

Emini je mišljenja da Kosovo nema političku moć da se odupre vašingtonskom sporazumu, ali prema njenim rečima, ukoliko dođe do eventualnih promena u američkoj administraciji, onda je verovatno da će primena svih elemenata ovog sporazuma biti preneta na Brisel.

Hasani je, međutim, naveo da eventualna promena američke administracije neće uticati na slabljenje vašingtonskog sporazuma.

"Uveren sam da će taj sporazum preživeti sve promene u američkoj administraciji. Ovo je dvostranački sporazum. Ustvari sporazumne odražava partijske stavove Republikanske stranke. Dakle, uveren sam da će sporazum preživeti svaku promenu u američkoj administraciji", ocenio je Hasani.

Emini je dodala da bi stvaranje prilika za sprovođenje tačaka vašingtonskog sporazuma bilo mnogo lakše kada bi Hoti bio transparentniji u vezi sa procesom i, kako je rekla "ne dovodi Kosovo pred svršen čin".

Kako je navela, ako bi proces bio otvoreniji za politički spektar i za javnost, sporazum bi mogao dobiti veću podršku, ali ne toliko da se smatra istorijskim.

"Hoti je monopolizovao proces, ostavivši po strani i partnere u koaliciji. Poznato je da postoje stalni izveštaji o problemima između kosovske strane u nekoliko tačaka sporazuma. To znači da nije bilo transparentnosti. Hoti nije otvorio unutrašnju političku diskusiju u vezi sa sporazumom", poručila je Emini.

Sporazum od 4. septembra u Vašingtonu, za ekonomsku normalizaciju između Kosova i Srbije predviđa sprovođenje niza već postignutih sporazuma, kao što je onaj za auto-put između Kosova i Srbije, i za železnicu i avio-saobraćaj.

Prema sporazumu, jedna od tačaka predviđa izradu studije izvodljivosti radi deljenja jezera Gazivode, kao sigurnog snabdevača vodom i energijom. Tu studiju izvodljivosti trebalo bi da uradi američko Ministarstvo energetike.

U vašingtonskom sporazumu, Kosovo se takođe obavezalo da će postati deo "mini-Šengena", inicijative za regionalnu ekonomsku saradnju, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija priključile u oktobru prošle godine.

Kosovo će takođe, prema sporazumu, uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom.