Hasimja: Kriza na Kosovu posledica sukoba ega Osmani i Kurtija

Politikolog Ermal Hasimja ocenio je da je najnovija kriza na Kosovu posledica sukoba ega između predsednice Vjose Osmani i premijera Aljbina Kurtija, nakon što je predsednica raspustila parlament zbog neuspeha prilikom izbora predsednika, dok je Kurti taj potez nazvao neustavnim.

Hasimja je istakao da Kurti nastoji da ima uticaj i na instituciju predsednika, dok Osmani pokušava da sačuva svoju poziciju i političku podršku, nakon ohrabrenja i nedavnih susreta u SAD, prenosi A2CNN.

„To je nešto što dolazi iz sudara dva cilja, dva ega. Gospodin Kurti želi da na neki način preuzme u svoje ruke i instituciju predsednika. U međuvremenu bi gospođa Osmani želela da nastavi. Tim pre što se u poslednje vreme oseća ohrabreno, možda i zbog podsticaja i političkih poena koje je dobila možda sa sastanka sa Trampom i sekretarom Rubiom. Tako da verujem da obe strane misle da su u pravu“, rekao je Hasimja.

Prema rečima politikologa, pitanje se sada pretvorilo u politički sukob koji mora da se reši u pravnom okviru.

„U ovom konkretnom slučaju pitanje se sada pretvorilo u pravnu raspravu koja će morati da se rešava u pravnim okvirima. Ali zanimljivo je to što mislim da, osim lične ambicije gospođe Osmani, koja je u svom legitimnom pravu, vidimo i deo koji se tiče gospodina Kurtija“, naglasio je Hasimja.

On ističe da bi, u uslovima fragmentisane političke scene na Kosovu, bilo razumnije da predsednik bude konsenzualna ličnost sa širom političkom podrškom.

„Mislim da bi, prema načinu na koji su izgrađeni odnosi političkih snaga na Kosovu, bilo razumnije da predsednik bude konsenzualna ličnost. To nije kao u slučaju Srbije, gde imate dve velike snage i gde su stvari na neki način jednostavnije i ima smisla teorija da pobednik uzima sve, ali u slučaju Kosova nije tako. Na Kosovu postoji veća fragmentacija parlamentarne scene, a tim pre u situaciji u kojoj se Kosovo nalazi i kada mu je potreban dodatni unutrašnji legitimitet, naročito posle onoga što se dogodilo u poslednjih 12 meseci sa ponavljanjem izbora i slično. Mislim da bi i u okviru diskusija, debata i pregovora, u svim oblicima dijaloga, predsednik zapravo trebalo da ima što širu osnovu legitimiteta“, istakao je Hasimja.

Prema njegovim rečima, predsednik izabran konsenzusom, čak i neko van političkih partija, mogao bi da donese veći institucionalni legitimitet.

„Mogao bi da dođe iz redova partija. Možda bi i partije mogle da pronađu neku vrstu formule. Postoje različite formule. Možda bi bilo dobro da to bude i neko van partija, kako bi se dao dodatni legitimitet, naročito ako bi to bila pouzdana osoba, osoba sa vrednostima, na primer iz civilnog društva. To bi bilo nešto veoma pozitivno. Ali to su stavovi. To nisu nezakoniti ili nepošteni stavovi, to su legitimni stavovi. Postoji razlika između onoga što je politički legitimno i zakonito i onoga što je maksimalni interes zemlje“, zaključio je Hasimja.