Haziri: DSK za saradnju sa Samoopredeljenjem, ali uz određene uslove

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri izjavio je da je na sednici skupštine stranke pre dva dana postignut unutarstranački dogovor o saradnji sa Samoopredeljenjem, ali uz određene uslove.

„Načelno smo se dogovorili. To je potvrdila i skupština, da će DSK sarađivati u procesu izgradnje institucija, kako bi se otklonila mogućnost izlaska na nove izbore“, rekao je Haziri za Radio Slobodna Evropa.

Haziri je naglasio da su principi koje je DSK postavio kao preduslove za eventualni dogovor sa Samoopredeljenjem „dogovor o svim institucijama - parlamentu, vladi i predsedniku, ili ni o čemu, kao i agenda Kosova, sektorske politike, program, interes Kosova i podela odgovornosti“.

„Ovi principi nas ujedinjuju kao poslaničku grupu. Skupština DSK je zatražila da se ovi principi ostvare. Na koji način će ovo biti ostvareno, sada je stvar pregovora sa Samoopredeljenjem“, rekao je Haziri.

On dodaje da je Samoopredeljenje još od prvog formalnog razgovora Aljbina Kurtija, Ljumira Abdidžikua i Vjose Osmani, održanog 10. jula, upoznato sa principima na kojima DSK vidi mogući dogovor.

Prema njegovim rečima, sada je na Samoopredeljenju da u razgovorima pokaže da li poštuje i prihvata ove principe.

Tvrdi da se, ukoliko dođe do dogovora, jedinstvo poslaničke grupe DSK može obezbediti.

„Ovo nisu jednostavna pitanja, ali ako postoji politička volja i spremnost Samoopredeljenja, DSK će sva pitanja zaključiti u roku od 24 sata“, kazao je Haziri.

On je izrazio uverenje u političku zrelost poslaničke grupe DSK i njenu spremnost na jedinstvo oko odluka stranačkog rukovodstva.

Stručnjaci za politička dešavanja ocenjuju da nedavni događaji u DSK, ali i pozicioniranje političkih partija uopšte, ne šalju obećavajuće i sigurne signale za formiranje novih institucija.

Prema njihovim ocenama, tesan rezultat glasanja za i protiv poverenja Abdidžikuu potvrđuje da unutar DSK postoje duboke podele između dva tabora koje otežavaju ili onemogućavaju normalno funkcionisanje stranke i svaku strategiju koju bi Abdidžiku mogao da pripremi za pregovore sa Samoopredeljenjem.

Analitičar Rahman Pačarizi rekao je za Radio Slobodna Evropa da Hazirijeva izjava da će DSK krenuti ka dogovoru sa Samoopredeljenjem ukoliko ono poštuje njegove principe ne razjašnjava situaciju.

„To je više u funkciji izgradnje narativa da se DSK ne može i ne sme smatrati odgovornim za blokiranje formiranja institucija“, kaže Pačarizi.

On dodaje da potez DSK-a deluje uslovno, jer političke partije na Kosovu, uključujući i Samoopredeljenje, i dalje grade narative o odgovornosti za neuspeh u formiranju institucija. Pačarizi smatra da se ni DSK ni druge stranke neće izjasniti protiv formiranja institucija. Ipak, on vidi male šanse da lider DSK, ali i tabor nezadovoljan njegovim vođenjem stranke, pronađu zajednički stav svih 18 poslanika prema eventualnom dogovoru sa Samoopredeljenjem.

Pačarizi naglašava da mogućnosti za dogovor još nisu u potpunosti iscrpljene, ali da će dogovor zavisiti i od volje i ozbiljnosti lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i načina na koji će pristupiti formiranju institucija.

Međutim, Paçarizi je skeptičan da će institucije biti formirane čak i ako dođe do dogovora između Samoopredeljenja i DSK.

Suština celog problema formiranja institucija, prema njegovim rečima, ostaje izbor predsednika Kosova.

Pačarizi naglašava da treba uzeti u obzir činjenicu da Samoopredeljenje ima 53 poslanika, kojima bi u glasanju moglo da se pridruži devet ili deset poslanika iz nevećinskih zajednica.

„Kada na to dodamo 18 poslanika DSK, može se doći do broja od 80 poslanika. Ali, veoma je teško obezbediti svih 18 glasova DSK za rešenje koje ne bi bilo maksimalno povoljno za ovu stranku. Mislim da ni najoptimalnija rešenja ovde neće funkcionisati“, naglašava Pačarizi.

Analitičar Artan Muhadžiri takođe kaže da, uprkos ponovnom izboru Abdodžikua na čelo stranke, sukobi unutar DSK pokazuju da eventualni dogovor sa Samoopredeljenjem neće imati podršku svih 18 poslanika ove stranke u Skupštini.

On dodaje da, ipak, ne očekuje da će Abdidžiku promeniti pristup i postati fleksibilniji prema svojim protivnicima unutar stranke.

„Zato, uzimajući u obzir niz drugih činjenica, čini se da će jedina opcija biti novi izbori. U ovakvoj političkoj klimi potpuno je nemoguće obezbediti 80 poslaničkih glasova, što je ključno za rešavanje problema i sprečavanje novog izbornog procesa“, zaključuje Muhadžiri.