Hil o napadu na kanal Ibar-Lepenac: Ne vidimo dokaze koji vode ka Beogradu

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je pitanje prava Srba koji žive na Kosovu jedan od centralnih stubova procesa dijaloga, kao i da je pitanje Zajednice srpskih opština ključno, prenosi RTS.

Hil je izjavio da je činjenica da Srbija i SAD imaju različite stavove o Kosovu, ali da ne smeju da dozvole da ih ta činjenica ometa u drugim stvarima.

„Moramo se saglasiti da se ne slažemo u nekim stvarima. Mislim da je jedna od najvažnijih stvari koju možemo uraditi nastavak ekonomske saradnje. Već ste vodeća zemlja u pogledu investicija u oblasti tehnologije. Zapošljavamo mnogo mladih Srba i Srbija je naš vodeći partner u pogledu trgovine u regionu i to je veoma važno, ali odnos se ne može zasnivati samo na ekonomiji, mora se zasnivati i na političkom razumevanju i da vidimo šta možemo da uradimo zajedno“, rekao je Hil.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Hil je rekao da je SAD drago što je Srbija podržala proces dijaloga.

„Veoma je teško, ali moram reći da Srbija dolazi pripremljena na ove razgovore. U tim razgovorima se ponekad ne postiže napredak, ali mislim da niko ne krivi Srbiju zbog toga što proces ne vodi boljem razumevanju. Ja smatram jednim od centralnih stubova procesa dijaloga pitanje prava Srba koji žive na Kosovu“, rekao je Hil.

Napomenuo je da pitanje Zajednice srpskih opština apsolutno ključno, i da ona mora biti osnovana.

„Podržali smo to otkako je prvi put dogovoreno pre oko 12 godina i to mora biti implementirano. Iako su to ljudi čuli hiljadu puta i frustrirani su činjenicom da to nije primenjeno, to ne znači da ne treba govoriti o tome. Mislim da moramo biti veoma fokusirani na to da se to pokrene“, istakao je Hil i dodao.

"Jedan od važnijih elemenata je da SAD i EU moraju da sarađuju. Evropska unija to vodi, jer na kraju, Srbija je u Evropi. To mora da se shvati, ali mi ne želimo situaciju u kojoj bilo ko misli da postoji razlika između EU i SAD. Moramo biti veoma bliski sa EU i mislim da to dobro radimo ovde u Srbiji".

Dodao je da se dugoročno mora videti normalizacija odnosa, kao i da mora biti mnogo manje incidenata.

"Srbi moraju shvatiti kakva je njihova budućnost na Kosovu i mi to izuzetno podržavamo, tako da preostaje mnogo posla. Mislim da smo ostvarili neki napredak, ali jasno je da to nije dovoljno i to je jedna oblast na kojoj moramo raditi mnogo više", naveo je Hil.

Evropska unija je nedavno uvela neku vrstu sankcija Prištini zbog ponašanja, dok je su iz Vašingtona sankcije izostale. Kristofer Hil je objasnio da postoje neke razlike u taktici, kao i da je proces donošenja odluka drugačiji.

"U Evropskoj uniji postoji 27 država koje moraju da se dogovore. Mi nemamo tu situaciju i očigledno je da će postojati neke taktičke razlike, ali govorimo u ukupnom cilju da postignemo neku vrstu normalizacije, da to prestane da bude krizna tačka i mislim da normalizacija počinje sa razumevanjem da Zajednica srpskih opština na Kosovu mora da zna kakva je njihova budućnost i da se osećaju dobro tamo gde žive", rekao je Hil.

Govoreći o napadu na kanal Ibar-Lepenac, Hil je rekao da misli da postoji želja sa svih strana da se sazna istina ko je to uradio.

"Mi svakako ne vidimo dokaze koji bi vodili ka Beogradu, ali neko to jeste uradio i mora da se sprovede temeljna istraga i mislim da je dobro što pružamo preko FBI-a podršku toj istrazi i mislim da je to važno. Ali to govori o činjenici da postoji nedostatak poverenja i tendencija za međusobno optuživanje", rekao je Hil.

On je naveo da nema najava da će biti uvedene sankcije protiv kompanije NIS. Istakao je da konačna odluka o tome neće uticati na srpsku privredu.

„Mogu vam reći da, otkako su Rusi kupili NIS, postojala je velika zabrinutost oko toga, jer je to jedina rafinerija u Srbiji i otkada se nalazi u ruskom većinskom vlasništvu, brinulo je mnoge ljude godinama. Ta zabrinutost je još veća zbog činjenice da Rusija nastavlja da sprovodi varvarski rat protiv Ukrajine. Nema druge reči kojom bi se to opisalo osim varvarski u smislu toga da je ovo 21. vek, a to i dalje traje“, rekao je Hil.

Dodao je da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.

„Videćemo šta će biti ishod. Želim da vas uverim da ni na koji način konačna odluka neće uticati na srpsku privredu. Veoma smo zainteresovani da Srbija nastavi da ima veoma uspešnu privredu, dobru stopu rasta koja je postignuta i želimo da se to nastavi“, istakao je Hil.

Govoreći o odnosima Beograda i Vašingtona, Hil, kojem je sutra hiljaditi dan na mestu ambasadora u Srbiji, rekao je da su odnosi dobri i da je stvorena dobra platforma za dalji razvoj.

„Mislim da je veoma važno što shvatamo kako možemo da idemo napred u oblasti energije, što je ključno pitanje u Srbiji jer će energetske potrebe ove zemlje rasti. I mislim da povećavamo kapacitet za razgovor o strateškim pitanjima, ne samo o bilateralnim“, rekao je Hil.

Dodao je da ima mnogo tema za razgovor, a jedna od njih je i mir u Evropi i činjenica da Srbija ima veze širom sveta.