Hodžaj: Odnosi sa SAD „nula“, Briselski i Ohridski sporazum Srbima daju proširenu autonomiju

Poslanik Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj ocenio je da se u odnosima Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama ništa ne dešava i da su oni „nula“, a kritikovao je i Briselski sporazum i njegov aneks iz Ohrida, ocenjujući da su ti dogovori naneli veliku štetu Kosovu jer Srbima na Kosovu daju proširenu autonomiju.

Hodžaj je rekao da je spoljna politika direktno povezana sa unutrašnjom politikom, ocenjujući da Kosovo od 2019. godine nije imalo dovoljno ambicija da unapredi svoj međunarodni položaj.

„Pre svega, imamo političku situaciju u kojoj nemamo unutrašnju stabilnost. Mi smo zemlja koja nema unutrašnju političku jasnoću. Spoljna politika je samo produžetak unutrašnje politike. Ako nema unutrašnje politike, nema ni spoljne. Ali sve vlade od 2019. godine nisu pokazale volju, interesovanje i političku ambiciju da dobiju priznanja, da dobiju članstvo u međunarodnim organizacijama, da ojačaju naše odnose sa SAD, da dobijemo status kandidata. Zato Kosovo u ovih poslednjih sedam godina, od 2019. godine do danas, ne samo poslednjih godina, realno nije imalo spoljnu politiku i ovo stanje pokazuje političku bedu u kojoj se Kosovo nalazi“, izjavio je Hodžaj za Ekonomiju onlajn.

Hodžaj je bio kritičan prema aktuelnim odnosima Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Mislim da Kosovo nema nikakav odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama u kojem bi mogla da važi reč ‘odnos’. Šta to znači, mi u tom odnosu nešto dajemo i nešto dobijamo. Jer se ništa ne dešava. U prošlosti su naši odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama bili posebni, izuzetni odnosi. Mi smo bili politička klasa koja je sarađivala sa njima, a oni su podržavali Kosovo na putu njegove slobode, na putu njegove nezavisnosti, na putu međunarodnog priznanja, članstva u međunarodnim organizacijama. Sada se ništa ne dešava“, rekao je.

On je pomenuo i strateški dijalog sa SAD, koji bi trebalo da služi kao platforma za razgovor o strateškim pitanjima Kosova.

„Strateški dijalog, koji je prekinut, ipak bi trebalo da razmatra ove teme. U strateškom dijalogu sednete sa partnerima i kažete koje su važne teme koje imate tokom 2027. godine, na primer. To su priznanja, članstva, ministarstvo, oblast odbrane, oblast bezbednosti, može biti sajber bezbednost, može biti borba protiv ruskog uticaja, borba protiv političkog islama i druge stvari koje su u prošlosti bile tabu. Pošto nema političkog dijaloga, nema ni takvih tema o kojima bi se razgovaralo za stolom, a pošto se o tim temama ne razgovara za stolom, to znači da nema odnosa – nula odnosa“, izjavio je.

Govoreći o dijalogu sa Beogradom, Hodžaj je kritikovao Briselski sporazum i njegov aneks o primeni iz Ohrida, navodeći da su ti sporazumi naneli štetu Kosovu.

„Ono što se dogodilo u poslednje tri godine jeste delovanje Aljbina Kurtija u vezi sa Briselskim sporazumom, koji je pregovaran u tajnosti. Jer mi ne znamo kada su održani sastanci o tom Briselskom sporazumu, a zajedno sa Ohridskim sporazumom, koji predstavlja aneks za sprovođenje Briselskog sporazuma, o kojem su pregovori u Ohridu trajali jedan dan, da bi sporazum uveče bio objavljen, naneta je najveća šteta državi Kosovo“, smatra on.

Prema Hodžajevim rečima, Briselski i Ohridski sporazum stvorili su prostor za funkcionisanje dva politička sistema na Kosovu.

„Ako je bilo udarca koji je prelomio kičmu, koji je udario u srž države Kosovo, to je Briselski i Ohridski sporazum, koji Srbima na Kosovu daje proširenu autonomiju, Srpskoj pravoslavnoj crkvi daje crkvenu autonomiju, a srpsku zajednicu realno postavlja na nivo autonomne, nezavisne samouprave. Zapravo su stvorena dva paralelna politička sistema: politički sistem Republike Kosovo i sve ono što je predviđeno Briselskim i Ohridskim sporazumom. Mislim da je to jedna od velikih šteta“, objasnio je Hodžaj.

On je rekao da je u poslednje dve godine bilo jednostrane primene pojedinih elemenata sporazuma, uprkos tome što nije bilo redovnih sastanaka u Briselu.

„A šta se dogodilo tokom ove poslednje dve godine, a posebno tokom poslednje godine, jeste da su mnogi elementi ovog sporazuma primenjeni jednostrano. Nije bilo sastanaka u Briselu, ali je bilo primene na terenu. Kao primer imate Zakon o strancima, koji nije ništa drugo nego politika rekоlonizacije Kosova. Ako je tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka postojala politika srpske kolonizacije Kosova kako bi se promenila demografska struktura Kosova, Zakon o strancima ima isti cilj, iste ciljeve i isti duh politike koju su u prošlosti sprovodili najbrutalniji srpski režimi prema Kosovu kako bi promenili demografsku strukturu Kosova. I to se dogodilo jednostrano, dakle, bez uvida u sastanke u Briselu, već promenom stanja na terenu nagore“, izjavio je poslanik DPK.

Govoreći o bezbednosti Kosova i uticaju koji bi stanje odnosa sa SAD moglo da ima, Hodžaj je rekao da je zabrinut zbog napada u Banjskoj, ocenjujući da on treba da bude prekretnica za politiku Kosova prema Srbiji.

„Zabrinut sam od kada se dogodio napad u Banjskoj, koji pokazuje potpuni nedostatak strateške vizije, ali i ozbiljne analize bezbednosnih rizika Kosova i razumevanja onoga što može da se dogodi. Jer kada se dogodio napad u Banjskoj, mi smo bili za stolom u dijalogu sa Srbijom. Zato mislim da je posle agresije u Banjskoj i imajući u vidu da se svet preokrenuo, krajnje vreme da Republika Kosovo ponovo razmotri svoj odnos sa Srbijom“, izjavio je Hodžaj.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa sa Srbijom ne bi trebalo da bude prioritet pre garantovanja bezbednosti i jačanja međunarodnog položaja Kosova.

„Ne može biti normalizacije odnosa sa Srbijom pre bezbednosti. Dolazi bezbednost, dolazi odbrana, dolazi energetska nezavisnost, dolazi članstvo Kosova u Nato, a tek onda negde dolazi pitanje dijaloga sa Srbijom. Jer dijalog sa Srbijom nije proizveo bezbednost za našu državu, nije proizveo međunarodna priznanja. I dok su bili u dijalogu, oni su poslali paravojnu grupu sa Radoičićem na čelu da anektira deo teritorije Kosova“, naveo je Hodžaj.

Ocenio je da napad u Banjskoj treba posmatrati kao trenutak koji menja pristup Kosova dijalogu sa Srbijom i komunikaciju sa međunarodnim partnerima.

„Mislim da bi ovaj događaj trebalo da vidimo kao prekretnicu u tome kako da gledamo odnos, i tako treba da se govori o odnosu sa Srbijom i tako treba da se govori našim američkim i evropskim partnerima“, dodao je Hodžaj.