Hoti: Dijalog da se fokusira na postizanje konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju

Poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti poručio je da je dijalog jedini mehanizam za rešavanje odnosa Kosova i Srbije, ali i da svi problemi koji se rešavaju u okviru briselskog dijaloga, proističu iz nepostojanja međusobnog priznavanja.

Hoti je to izjavio u njegovom govoru u Evropskom parlamentu na zajedničkom sastanku parlamentarnog odbora EU za stabilizaciju i pridruživanje i Kosova.

„Dobrosusedstvo i dijalog su evropske i civilizacijske vrednosti u međudržavnim odnosima. Ne postoji drugi put osim implementacije evropskih standarda dobrosusedstva i dijaloga, koji su neophodni za evropsku integraciju Zapadnog Balkana. Samo kroz dobrosusedstvo i evropske integracije otkloniće se politička neizvesnost koja za taoce drži demokratski i ekonomski razvoj čitavog regiona“, rekao je Hoti u govoru čiju je sadržinu odjavio na Fejsbuku.

Dodao je da dobrosusedstvo daje rezultate samo kada ga sprovode sve strane.

„Tri su akcije Srbije koje i dalje ostaju nekažnjene od EU, sa izuzetkom političkih izjava koje su date s vremena na vreme: umešanost državnih institucija Srbije u terorističke napade na severu Kosova koji su u toku, o čemu svedoči, između ostalog, nepreduzimanje mera protiv osoba za koje se jasno zna da su umešane u ove napade, kontinuirani pritisak Srbije na srpsku zajednicu na Kosovu da se ne integriše u institucije kosovske države, kao i kontinuirano brisanje adresa stanovanja iz matične knjige za Albance u Preševskoj dolini“, naglasio je Hoti.

Dodao je da, što se tiče dijaloga Kosovo-Srbija, kao stranka smatraju da je dijalog jedini mehanizam za rešavanje nesuglasica.

„Kosovo je pokazalo spremnost za dijalog od 2011. Od tada do 2017. godine postignuti su mnogi sporazumi, iako mnogi od njih nisu sprovedeni. Ti sporazumi koji su sprovedeni poboljšali su živote građana u obe zemlje. 2020. godine u prethodnoj vladi počeo je dijalog za konačni sporazum o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa dve zemlje. Ali, nažalost, taj okvir dijaloga je napušten 2021. godine.
Dijalog tokom perioda 2021-2024 nije dao nikakve konkretne rezultate. U tom periodu pregovaračke strane su se dogovarale na zatvorenim sastancima, a čim su se pojavile u javnosti, sve su negirale. To je bio stalni pristup srpske strane u dijalogu u kome je posredovao Brisel, ali se u poslednje vreme na isti način ponaša i kosovska strana. Čvrsto verujemo da dok se ne reši glavni problem između dve zemlje, a to je međusobno priznanje, odnosi između dve zemlje ne mogu da se normalizuju“, poručio je političar.

Naglasio je da „svi problemi u odnosima Kosova i Srbije, koji se rešavaju u okviru briselskog dijaloga, proističu iz nepostojanja međusobnog priznavanja“.

„Stoga je imperativ da se dijalog fokusira na postizanje konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa. Kao opozicija, nastavljamo da podržavamo dijalog. Ali već je svima jasno da ovakav format dijaloga ne donosi rezultate. Nema transparentnosti za dijalog ni za građane ni za opoziciju. Posrednik EU je zadovoljan činjenicom da se strane sastaju u Briselu i da se postižu dogovori za nastavak sastanaka. Neophodna politička pažnja za dijalog sa visokih nivoa EU dolazi tek kada se pojave problemi na terenu, čime se dijalog pretvara u mehanizam za rešavanje problematičnih situacija, a ne za rešavanje glavnog problema među državama – a to je međusobno priznanje“, kazao je Hoti.

Dodao je da očekuje i obavezuje se da će dijalog Kosovo-Srbija reformisati novi lideri institucija EU.

„Nadamo se da ćemo videti novu energiju u ovom procesu i orijentaciju ka postizanju konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju. Imperativ je da se dijalog postavi na staze koje vode do međusobnog priznavanja. Svaki drugi pristup samo odlaže evropsku integraciju regiona, stvarajući političku neizvesnost sa ozbiljnim ekonomskim, socijalnim i bezbednosnim posledicama za ceo region. Održavanje regiona Zapadnog Balkana van EU bez ikakve jasnoće o vremenskom okviru integracije doprinosi ekonomskom i demografskom kolapsu svih zemalja, što može biti posledica nedostatka investicija i razvoja, kao i migracije radne snage, stvarajući začarani krug političkih i ekonomska nestabilnost“, zaključio je poslanik DSK.