Hoti: Zahtevi Kosova poznati i javni, tražimo otvaranje arhiva

Predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade Andin Hoti izjavio je, povodom prvog sastanka Zajedničke komisije za nestale koji je nedavno održan u Briselu, da su zahtevi Kosova poznati već dugo i da su javni, posebno oni koji se odnose na pristup srpskim vojnim arhivama, prenela je Ekonomija onlajn.

„Zahteve smo podneli od 15. januara prošle godine, pa smo ih u junu i u septembru ponovili. Plus postoje i oni drugi javni zahtevi za koje znate da smo poslali pismo Vučiću za arhive 37. brigade. Dakle, naši zahtevi su jasni, javni su, nisam imao razloga da ih krijem, odnosno napisao sam ih u svom statusu na Fejsbuku i više puta sam ih izrazio putem medija. Zahtevi su veoma jasni, očekuje se samo da će u okviru sledećeg sastanka Srbija reći da li je spremna da sprovede naše zahteve, odnosno da li je spremna da nam dozvoli pristup poverljivim arhivama vojske, posebno, između ostalog, srpskim ratnim arhivama“, rekao je Hoti.

Tvrdi da je Srbija stalno pokušavala da oslabi političku moć Zajedničke komisije.

„Imamo Radnu grupu kojom posreduje Međunarodni komitet Crvenog krsta. Imamo i regionalnu grupu kojom posreduje Međunarodna komisija za nestala lica. U ovom slučaju, moj cilj je bio da uključim Evropsku uniju u ovo pitanje kako bi postojao neki pritisak ili veće uslovljavanje na Srbiju u vezi sa sudbinom nestalih lica. Sada Srbija to nije prihvatala. U svakom formatu, tih sedam sati koliko smo bili tamo, Srbija je pokušavala da oduzme moć ovoj Zajedničkoj komisiji i ostavi je u okviru radne grupe ili nekih drugih mehanizama koje imamo. Naravno, moj stav je bio da se tako nešto ne može dogoditi jer smo se složili 2024. u decembru i da je glavna svrha zašto smo toliko godina dolazili u Brisel bila ovo. I konačno su se složili“, rekao je Hoti za Ekonomiju onlajn.

Dodaje da će se sastanci nastaviti i da će Priština ponavljati svoje zahteve.

„Ali šta se sada dešava sledeće - koliko je EU spremna kada vidi da se oni ne sprovode, jer se plašim da će Srbija ponovo odbiti da sprovede ispuni naše zahteve, a to je otvaranje arhiva. Ono što EU preduzima, to je važno. Mislim da ako EU zaista iskoristi svoju moć, što bi trebalo, onda ostaje da se vidi u budućnosti“, dodao je Hoti.

Preneo je i kako je tekao sastanak u Briselu.

„Proveli smo oko sedam sati na sastanku o osnivanju ove komisije, a sada u roku od mesec dana Evropska unija ima obavezu, na osnovu uslova, da sazove još jedan sastanak i predstavi zahteve obe strane“, pojasnio je Hoti.

Dodaje da je njegov cilj od 2021. godine, kada je počeo da ide u Brisel, bio da uključi EU u pitanje nestalih lica, zbog, ponavlja, „nevoljnosti Srbije da sarađuje“.

„Sada je, naravno, potreban rad, jer EU treba da preuzme ulogu koju zaslužuje kao predsedavajuća. U okviru obaveza, jedna od tačaka kaže da ukoliko strana ne sarađuje ili se ne slaže oko aktivnosti koje ima, obaveza koje preuzima, predsedavajući obaveštava 27 zemalja članica Unije o neslaganju ili nesaradnji, u ovom slučaju Srbije. Zato mislim da je ovo ovde važno. Da li će se sudbina nestalih odlučiti ovime - neće. Ali, danas imamo mehanizam i dokument EU koji bi trebalo da izvrši još veći pritisak na Srbiju da dobije verodostojne informacije koje mi i dalje tražimo“, dodao je Hoti.