Hoti: Smanjenje administracije u Briselu može da uspori integracije Zapadnog Balkana

Predavač na Mediteranskom Univerzitetu u Tirani i Univerzitetu u Beču Dritan Hoti izjavio je da najavljene reforme unutar EU mogu da proizvedu „trenutno usporavanje integracija u bloku zemalja Zapadnog Balkana“.

„Ako dođe do smanjenja, to znači da može doći do trenutnog usporavanja procesa integracije u bloku zemalja Zapadnog Balkana. To bi bilo nešto kontradiktorno. S jedne strane, Ujedinjena Evropa kaže da ima za cilj da ubrza integraciju zemalja Zapadnog Balkana polazeći od geopolitičkih imperativa, posebno zbog rata Rusije i Ukrajine i uticaja koji ovaj rat ima na evropski kontinent, sa glavnim uticajem na Centralnu Evropu i Balkan, koji su tradicionalna područja vitalnih interesa ruske spoljne politike“, izjavio je Hoti za Kosovo onlajn.

Reforme pre svega vidi u svetlu jačanja vojnih kapaciteta Unije.

„Možda postoji pritisak desničarskih snaga u EU, ali sada se prioritet daje vojnoj gotovosti. Vojna spremnost je povećana u Evropi i u tom kontekstu doći će do smanjenja birokratskih troškova, dajući prednost investicijama vojne prirode koje se odnose na jačanje nacionaln vojski, što donekle ima veze sa povećanjem kolektivne evropske bezbednosti“, uveren je Hoti.

Podseća da se proces rekonstrukcije: smanjenja tehničkog i birokratskog osoblja unutar institucija EU dešava od početka procesa formiranja Unije, ali da još nije jasno da li će ovim poslednjim biti „pogođeno“ i ono osoblje koje sa biva „tehničko-pravnim procesima integracija“ država kandidata za članstvo u EU.

„Smanjenje broja zaposlenih moglo bi dovesti do trenutnih usporavanja i pitanje je šta će se uraditi sa osobljem nekih tela koja čine glavni aparat EU. To ostaje da se vidi“, precizira Hoti.

Ističe i da ukoliko unutar EU postoji „strategija i volja“ tada bi reforme mogle da doprinesu ubrzanom učlanjenju kandidata sa Zapadnog Balkana.

“Ako postoji strategija i volja da se ima ubrzani i proces integracije 'u bloku', uzimajući u obzir trenutni geopolitički imperativ vezan za rat između Rusije i Ukrajine, možda je izvodljivo da naše zemlje budu u EU 2029. ili 2030. godine“, naglašava Hoti.

Dodaje da države kandidati moraju da ispune „pravne, društvene, ekonomske i institucionalne kriterijume“, ali da u tom slučaju neće biti „nepopustljivog stava EU“ o proširenju.

Kao primere navodi talas proširenja koji se prvo odnosio na Poljsku i Sloveniju, zatim Rumuniju i Bugarsku i na kraju Hrvatsku.

„Nisu bili potrebni isti kriterijumi kao za razvijene zemlje EU“, kaže Hoti.

Objašnjava da je „geopolitički imperativ“ uvek bio ključan motiv u procesu proširenja EU.

„Najvažniji element za proširenje EU uvek je bio geopolitički imperativ, kao podsticaj za integraciju određenih zemalja bivše komunističke Evrope u Evropsku uniju. Ovaj imperativ je danas još važniji”, poručuje Hoti.

Kao drugi ključan momenat vidi u kombinaciji „volje i motivacije“ samih država kandidata sa Zapadnog Balkana za što skorijim članstvom u EU, što podrazumeva izbegavanje „dubokih društvenih i političkih potresa“ koji bi usporili taj proces.

„Unutrašnja politička stabilnost zemlje je važnija od brze integracije u EU. Dakle, strategija brze integracije je prioritet, ali je i politička stabilnost veoma važna, a to zavisi od onoga što se naziva lokalnim, regionalnim akterima, odnosno vladama tih zemalja i određenim društvima“, smatra Hoti.

Rešenje je, konstatuje, u „simetriji“.

„Mora postojati neka vrsta simetrije, neka vrsta saradnje ili 'dvosmerne hemije'“, precizira.

Upozorava da sve i ukoliko dođe do integracije Zapadnog Balkana u EU do 2029. ili 2030, kao što evropski zvaničnici najavljuju, to ne znači da će one do kraja uskladiti svoju spoljnu politiku, već će nastaviti sa „stavovima kontroverzne politike“ koji su povezani sa njihovim „tradicionalnim stavovima u spoljnoj politici“.

„Vidimo zemlje poput Slovačke ili čak Mađarske koje iako jesu članice EU i Natoa, to ih ne sprečava da imaju diferenciran pristup ruskom pitanju u poređenju sa drugim zemljama Unije. Dakle, mehanizmi prinude nisu funkcionisali, iako je bilo nekih upozorenja za Mađarsku, ili čak za Slovačku. Istu tendenciju, isti fenomen možemo videti i sa određenim zemljama na Zapadnom Balkanu, gde integracija u EU neće definitivno rešiti probleme i neće promeniti istorijsku orijentaciju spoljne politike određenih zemalja. Ovo će biti neka vrsta dvostruke političke i institucionalne koegzistencije“, zaključuje Hoti.