Hoti: U vremenu „imperijalnih nostalgija“ Evropa ne želi nove nacionalističke tenzije na Balkanu

Predavač na Mediteranskom univerzitetu u Tirani Dritan Hoti izjavio je da je izostavljanje nacionalnih elemenata iz izveštaja o napretku Severne Makedonije svojevrsna poruka da Evropa u novim geopolitičkim okolnostima i „imperijalnim nostalgijama“ ne želi nove nacionalističke tenzije na Zapadnom Balkanu.

„Nalazimo se u situaciji u kojoj se vratila nacionalistička i imperijalna nostalgija. Rusija nastoji da sačuva imperijalnu logiku zasnovanu na svom etničkom sastavu i svom pravoslavnom elementu. Takve tendencije, koje imaju za cilj ne samo da redimenzionišu Rusiju kao 'imperijalni pol', već i da rekonceptualizuju svetski poredak zasnovan na tradicionalnim istorijskim, etničkim i verskim odnosima, i trenutnim interesima Rusije, mogu imati uticaj, kao i u prošlosti, na Jugoistočnu Evropu i Balkan“, kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Objašnjava da su ključne političke partije unutar Evropskog parlamenta zbog te „zabrinutosti“ odlučile i da izostave termine vezane za nacionalni identitet Severne Makedonije.

„Oni su tu odluku doneli pragmatično, da bi sprečili ponovo pokretanje nacionalističke debate u ovom delu Balkana, ali i da bi sprečili osećaj ugroženosti država koje su deo EU“, naglasio je Hoti.

Naglašava da je Severna Makedonija i nastanak ove države „kombinacija geostrateških ciljeva“ vezanih za region.

„Jedan od ciljeva bio je zaustavljanje ratova nacionalnog karaktera u onome što nazivamo centralnim i jugoistočnim delom Balkana. Pod tim uslovima izgrađena je država, zemlja koja je priznata kao akter međunarodnog prava pod imenom Makedonija, koja je bila mešavina, etnički amalgam slovenskog stanovništva koje govori jezik koji nije blizak srpskom, a drugi deo koji je državotvorni element je albanski deo“, precizirao je Hoti.

Dodaje da istovremeno odluku Evropskog parlamenta treba tumači i kao pokušaj „izbegavanja debate“ i sukobe koji bi uključili Bugarsku i Grčku.

„Bugarska ima stalne pretenzije u vezi sa makedonskim identitetom, koji smatra veštačkim i suprotnim istorijskim interesima Bugarske. Makedonski jezik vide kao derivat jezika koji se govori u Bugarskoj. Slično tome, sukob bi uključio i Grčku, koja polazi sa istorijskog i kulturnog stanovišta. Čini se da je ovo odluka diplomatske prirode kako bi se izbegla debata ili sukob tradicionalne nacionalističke prirode, što bi moglo doneti pretnju vetom od Grčke ili od Bugarske kako bi se obuzdao proces integracije Severne Makedonije u Evropsku Uniju i Zapadni Balkan“, smatra Hoti.

Upitan koliko da li bi na ovaj način mogao da bude ugrožen i nacionalni identitet drugih država Zapadnog Balkana Hoti naglašava da je EU stvorena na osnovu „kombinacije elemenata“, ali da svaka zemlja ima pravo da očuva svoj nacionalni ili kulturni identitet.

„Evropska Unija je stvorena na osnovu kombinacije elemenata, kao nadnacionalna organizacija evropskih država, ali države imaju pravo da očuvaju ono što se naziva njihovim nacionalnim i kulturnim identitetom, koji se formirao tokom mnogih vekova, od srednjeg veka do stvaranja Evropske Unije. Makedonski identitet, posebno zato što je mala zemlja, relativno je nov, a odluke vlade u Skoplju da predstavi ovaj identitet sa nekom vrstom veličine, a kojoj se protive Sofija i Atina, stvorile su ovaj problem koji ostaje konstantan“, smatra Hoti.

Zbog toga smatra i da slučaj Severne Makedonije ne treba generalizovati ili praviti pararele sa drugim zemljama, uključujući i Kosovo.

„To je specifičan slučaj koji počinje od nastanka Severne Makedonije kao države u jugoistočnoj Evropi i to je slučaj koji pokazuje ne veštačku prirodu ove države, već kao poseban slučaj ove države, koja je mala zemlja u regionu. Ne možemo stvarati sličnosti sa identitetima istorijskih evropskih država, ali ni balkanskih zemalja, koje su stvorile nacionalne države tokom 19. veka, a u slučaju Albanije 1912. godine. Imamo i slučaj Kosova gde se albanski identitet najnovije države u jugoistočnoj Evropi ne može dovesti u pitanje ili ne može stvoriti takvu tendenciju razmimoilaženja ili reakcija“, zaključio je Hoti.