Hoti: Vadeful u regionu u ime evropske ideje

Poseta ministra spoljnih poslova Nemačke Johana Vadefula Zapadnom Balkanu važna je jer kombinuje dva motiva - ideju o ubrzanoj integraciji regiona u EU, ali i motiv Berlina kao glavnog aktera sa rastućom vojnom moći, koji je uključen u međudržavne odnose u Jugoistočnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, ali i na severu kontinenta, izjavio je profesor međunarodnih odnosa i geopolitike na Mediteranskom Univerzitetu u Tirani Dritan Hoti.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful je ovih dana na turneji u regionu. Posetu je započeo u Sarajevu, nastavio u Podgorici i Tirani, odakle je poslao poruku da Berlin ostaje snažan partner u podršci regionu na putu ka EU. Trenutno je u Beogradu, odakle odlazi u Prištinu, a zatim u Skoplje.

Hoti ukazuje da Vadeful dolazi u ime evropske ideje u, kako primećuje, vanrednoj situaciji za integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„Glavna stvar je da u region dolazi ministar spoljnih poslova sile koja je istorijski bila uključena u definisanje ‘fizionomije’ nacionalnih država u jugoistočnoj Evropi. Nemačka je bila uključena u definisanje granica ne kao druge evropske sile krajem 19. veka, već tokom 20. veka, i to je bila sila koja je uticala na granice istočne Evrope u uslovima ratova koji su vođeni. Govorim u geopolitičkom smislu rata. Prisustvo nemačkih vojski definisalo je nekoliko različitih granica od onih koje su postojale pre rata i moramo reći da je taj uticaj bio povoljan za albanske nacionalne ciljeve. Međutim, treba naglasiti da ovaj ministar dolazi u ime evropske ideje. Govorimo o vanrednoj situaciji koja se često ističe, za integraciju šest zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju“, rekao je Hoti za Kosovo onlajn.

Napominje da je Vadeful u kratkoj izjavi koju je izrekao u avionu, podvukao je da su zemlje Zapadnog Balkana sastavni deo Evrope ne samo geografski, već i kulturno, istorijski i geopolitički, pominjući pre svega uspehe koje su postigle Albanija i Crna Gora.

„Izdvojio je ove dve zemlje i govorio o brzoj perspektivi njihovog članstva i podršci Nemačke ovoj perspektivi, odnosno njihovoj integraciji u EU. Takođe, podvukao je kao glavni uslov - sprovođenje reformi, a reforme uključuju ne samo one sadržane u klasterima, već i više od toga, kako bi naše zemlje bile spremne za integraciju u EU“, rekao je Hoti.

Smatra, ipak, da Vadefulova poseta ima i drugi „sadržaj“, jer je on šef diplomatije zemlje koja je postavila ciljeve stvaranja konsolidovane vojske, možda i najjače vojske na kontinentu prema rečima kancelara Fridriha Merca, koja će, pojašnjava Hoti, u sadašnjim uslovima funkcionisati u odbrani evropske ideje i onoga što se smatra evropskom demokratijom.

„Nemačka je zemlja koja je uključena u jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, u ime evropske ideje, ali i kao pojedinačni akter. Nemačka je takođe uključena u severnu Evropu,  govorim o uticaju rata između Rusije i Ukrajine, odnosno o geopolitičkim posledicama u tom delu kontinenta. Dakle, govorimo o važnoj poseti u kojoj se kombinuju dva motiva, ideja o ubrzanoj integraciji šest zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali i motiv Nemačke kao glavnog aktera i sa rastućom vojnom moći, koja je uključena u međudržavne odnose u Jugoistočnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, kao i u severnoj Evropi. Možemo videti da postoji simetrična veza rata između Rusije i Ukrajine sa emocionalnim i ideološkim dešavanjima u pojedinim zemljama Jugoistočne Evrope, a to je motiv koji se direktno ne pominje“, kaže Hoti, koji je studije završio na Univerzitetu u Gracu i u Beču.

Kada je reč o ratu Rusije i Ukrajine, Hoti procenjuje da će se Rusija, ako izađe kao pobednik, pretvoriti u stub moći koji neće biti ideološki prijateljski nastrojen prema Zapadu, već će biti sila zasnovana na ideji veličine Rusije.

Uveren je da bi se prve posledice takvog završetka rata odrazile na sistem međunarodnih odnosa u Evropi, budući da je Rusija evroazijska, ali više evropska sila.

To bi, dodaje, imalo i direktne reperkusije u određenim zemljama Zapadnog Balkana, gde je Rusija, kako kaže, uvek imala tradicionalne platforme za svoj uticaj, i nastavlja da ih ima, ali u izmenjenim oblicima.

„Dakle, poseta šefa nemačke diplomatije sadrži ovu složenost - i evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i ono što se naziva geopolitički aspekt. Ovde dolazi ministar zemlje poput Nemačke koji ima svoje poruke za naše zemlje. Ne govorimo o Albaniji, koja u ideološkom aspektu nema nikakvih problema prema Zapadu, već govorimo o zemljama poput Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije. Nemačka, s obzirom na prirodu svoje diplomatije i način funkcionisanja države, u nekom trenutku će tražiti konačno određivanje ideološke orijentacije ovih zemalja. Tu pre svega govorim o slučaju Srbije, a donekle i Crne Gore, koja je lakša za administriranje i članica je Natoa“, rekao je Hoti.

Prema njegovoj oceni, ekonomski aspekt nije ključan u poseti nemačkog zvanicnika.

„Nemačka je velika zemlja, sa konsolidovanom ekonomskom moći, jedna od zemalja sa najvećom spoljnom trgovinom na svetu, ali mislim da ekonomski aspekt, iako ima ulogu, nije presudan u ovoj poseti“, rekao je Hoti.