IFIMES: Nastaviti dijalog bez uključivanja novih učesnika, primeniti i Briselski i Vašingtonski sporazum

IFIMES
Izvor: wikimapia.org

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) pohvalio je u izveštaju Srbiju za odgovor na pandemiju i ocenio da je potrebno nastaviti dijalog između Beograda i Prištine za pronalaženje kompromisnog rešenja bez uključivanja novih učesnika, kao i sprovođenje do sada potpisanih sporazuma Briselskog i Vašingtonskog, prenosi Tanjug.

IFIMES primećuje da je veliki broj građana ušao u Srbiju početkom 2020. godine, što je zahtevalo brze odluke vlasti kako ne bi došlo do kolapsa zdravstvenog sistema i zdravstvene katastrofe poput one u Bergamu.

Analitičari smatraju da je Srbija pravilno postupila, jer je u savlađivanju pandemije potrebno pokazati širu solidarnost, pošto se nije moguće izolovano boriti protiv pandemije kovid-19.

„Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić tokom pandemije utvrdio je poziciju regionalnog lidera za čiju su se naklonost nadmetale ključne države, a istovremeno je pravovremenim i odlučnim merama uspeo da spreči zdravstvenu katastrofu enormnih razmera”, stoji u izveštaju.

Što se tiče dijaloga vlasti i opozicije, IFIMES ocenjuje da je napravljen pomak, ali da opozicija treba da izvrši pregrupisanje u vlastitim redovima odnosno da pronađe nove lidere i obogati svoj politički program kako bi se suprotstavila aktuelnim vlastima.

Učesnici izbornog procesa moraju biti podjednako zastupljeni u medijima za vreme izborne kampanje, dodaje se, uz konstataciju da je najveća greška opozicije načinjena bojkotom prošlih parlamentarnih izbora.

Srpska napredna stranka u izveštaju je opisana kao „jedna od najorganizovanijih političkih stranaka u Evropi“, koja se poslednjih godina nalazi u učestalim političkim previranjima. Ona su izazvana turbulentnim okruženjem, ali i uticajem stranog faktora, koji računa na već isprobani recept rušenja stranke iznutra, navodi IFIMES.

U izveštaju se dodaje da je predsednik Vučić u fokusu i da stoga ne iznenađuju informacije o tajnom prisluškivanju.

Analitičari IFIMES-a smatraju da bi te informacije trebalo da uznemire javnost i alarmiraju bezbednosno-obaveštajni aparat, ali i „skrenu pažnju na mogući krajnji cilj tih aktivnosti”.

„Pošto je u nedavnoj prošlosti izvršen atentat na prvog demokratski izabranog premijera te zemlje Zorana Ðinđića postoji opravdana bojazan zbog upućenih pretnji aktuelnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Povećano delovanje stranih bezbednosno-obaveštajnih agencija u Srbiji je potvrda da se radi o planiranim i sinhroniziranim aktivnostima”, navodi se u izveštaju.

Analitičari smatraju da je od izuzetne važnosti da su pokrenuti procesi diferencijacije unutar SNS-a, koji će dovesti do „političkog ozdravljenja stranke i suočavanja sa devijantnim pojavama i pojedincima“. Slični procesi preporučuju se i opozicionim strankama, jer samo tako mogu konsolidovati stanje u svojim redovima i adekvatno se pripremiti za predstojeće izbore, poručuje IFIMES.

Povodom dijaloga Beograda i Prištine, navodi se da su posle Vašingtonskog sporazuma intenzivirane aktivnosti na destabilizaciji Srbije. Okončanje dijaloga, dodaje se, ne odgovara pojedinim političkim snagama, pre svega jednom delu unutrašnjeg faktora u Srbiji, koji u sprezi sa međunarodnim faktorom pokušava da destabilizuje Srbiju.

U izveštaju se IFIMES dotiče i pitanja imovine, za koje kaže da predstavlja jedno od ključnih sporenja između zvaničnog Beograda i Prištine i osvrće se na Preševsku dolinu.

Zaključuje se da analitičari smatraju da je potrebno nastaviti dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine za pronalaženje kompromisnog rešenja bez uključivanja novih učesnika, a istovremeno raditi na realizaciji dosada potpisanih sporazuma, Briselskog i Vašingtonskog.

Pomenute su i sporne privatizacije, uz poruku da treba popraviti posledice Koštuničinog režima - oduzimanje i pljačkanje privatne imovine. Kao najilustrativniji slučajevi navode se kompanije Mobtel, BK Televizija i Astra banka i konstatuje da Vojislav Koštunica i Boris Tadić još nisu odgovarali pred pravosudnim organima.

Konačno, postavlja se pitanje duplih standarda EU, koja vrši pritisak na Srbiju zbog “neusklađenosti spoljne politike”, dok, kako se dodaje, u isto vreme Nemačka vodi drugačiju i poprilično netransparentnu i solo spoljnu politiku u odnosu na onu koju EU vodi prema Rusiji.