IFIMES: Srbija do 2027. postaje najveća ekonomija jugoistočne Evrope

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je nove projekcije prema kojima bi Srbija do 2027. godine mogla da preuzme vodeću poziciju najveće ekonomije u jugoistočnoj Evropi, prestigavši Hrvatsku i Sloveniju.

U analizi pod nazivom „Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova“ procenjuje se da će Srbija već tokom 2024/2025. godine dostići Hrvatsku po nominalnom BDP-u, dok se za 2027. godinu predviđa da će postati najveća privreda regiona.

Prema navodima instituta, očekuje se da Srbija do 2030. dodatno uveća razliku u odnosu na Hrvatsku i značajno nadmaši Sloveniju po ukupnoj ekonomskog snazi, čime bi učvrstila poziciju „centralnog ekonomskog stuba“ zapadnog Balkana.

Održivi rast kao ključni izazov

Autori studije upozoravaju da će dugoročna održivost takvog ekonomskog rasta zavisiti od sposobnosti Srbije da ga pretvori u inkluzivan razvoj i zadrži fokus na tri ključna segmenta: makroekonomskoj stabilnosti, energetskoj bezbednosti i jačanju institucija.

Pozivajući se na projekcije Međunarodnog monetarnog fonda, IFIMES navodi da se za 2026. očekuje realni rast BDP-a od tri do četiri odsto, uz inflaciju između 3,2 i 4 odsto. Stopa nezaposlenosti, prema tim procenama, trebalo bi da ostane stabilna – između 8,4 i 8,8 odsto.

MMF predviđa i da će fiskalni deficit biti ispod tri odsto BDP-a, dok bi javni dug trebalo da se zadrži u rasponu od 46 do 47 odsto. Tekući račun, kako se navodi, biće u minusu od oko pet do šest odsto, što odražava visok nivo uvoznih ulaganja i trgovinski deficit.

Geopolitički rizici i potreba za reformama

IFIMES prenosi i ocenu MMF-a da su makroekonomske politike Srbije pokazale otpornost u uslovima globalne neizvesnosti, ali upozorava na rizike povezane sa međunarodnim političkim prilikama, spoljnim šokovima i potrebom ubrzanog sprovođenja strukturnih reformi – posebno u segmentima investicione klime i političke stabilnosti.

U analizi se navodi da ekonomska snaga Srbije ne počiva samo na kratkoročnim ciklusima, već na kombinaciji demografskog i tržišnog potencijala, razvijene industrije, izvozne orijentacije i strateških infrastrukturnih i energetskih projekata, kao i stabilnog priliva stranih investicija.

Energetika i ulaganja kao pokretači

U izveštaju se posebno ističu izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o značaju energetske sigurnosti, razvoju nuklearnih i modularnih elektrana, kao i reformama u sektoru odbrane i policije. Navodi se i da su strane investicije tokom 2025. godine premašile 3,5 milijardi evra.

Institut ukazuje da stabilizacija energetskog sistema i zaključivanje ključnih ugovora, među kojima i kupoprodaja NIS-a, imaju veliku ulogu u finansiranju povećanja penzija i unapređenju životnog standarda.

Najpovoljnija pozicija – ali u složenijem okruženju

Prema IFIMES-u, 2026. godina predstavljaće najpovoljniju ekonomsku poziciju Srbije u modernoj istoriji, iako će istovremeno globalni okvir biti sve nepredvidiviji. U takvim uslovima, konsolidacija ekonomske moći uz ulaganja u bezbednost i otpornost institucija smatra se racionalnim odgovorom na međunarodne procese koje sve više određuje odnos moći, a sve manje formalna pravila.

U studiji se ističe i da Srbija, uprkos rastu ukupnog BDP-a, i dalje zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom po BDP-u po glavi stanovnika. Ipak, ukazuje se da je infrastrukturna ekspanzija u protekloj deceniji – uključujući izgradnju oko 650 kilometara brzih saobraćajnica i autoputeva – dala značajan doprinos ekonomskom napretku.

Zaključak analize je da će ključni izazov Srbije u narednom periodu biti da kvantitativni privredni rast pretoči u održiv i inkluzivan razvoj, uz nastavak strukturnih i institucionalnih reformi i usklađivanje spoljne politike sa promenljivim međunarodnim okolnostima.