IKP: Poslednjim političkim potezima prekršene brojne odredbe kosovskog ustava

Ocenjujući da su poslednjim političkim potezima prekršene brojne odredbe Ustava, Kosovski institut za pravosuđe (IKP) zatražio je hitno konstituisanje Skupštine, prestanak obavljanja ministarskih funkcija od strane poslanika i poštovanje ustavnih ograničenja u vršenju funkcije predsednika.

Nakon što je predsedavajući konstitutivne sednice Avni Dehari nastavak zakazao za sutra, dan nakon isteka ustavnog roka, IKP je saopštio da institucije ne mogu funkcionisati na osnovu političkih tumačenja ili nepostojanja sankcija.

Navode da neuspeh da se Skupština ponovo sastane danas, 30 dana nakon overavanja izbornih rezultata, predstavlja kršenje Ustava, Poslovnika Skupštine i presuda Ustavnog suda, prenosi Koha.

„Rok od 30 dana počeo je da teče overom izbornih rezultata 8. jula. U tom roku Skupština mora da završi konstitutivnu sednicu izborom predsednika i potpredsednika. Sednica od 6. avgusta prekinuta je nakon zahteva vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija za dodatno vreme za pregovore o izboru predsednika. Međutim, izbor predsednika je poseban proces i ne može biti uslov za konstituisanje Skupštine. Na konstitutivnoj sednici se ne vodi rasprava. Politički pregovori moraju se odvijati van nje i ne mogu suspendovati ispunjavanje ustavne obaveze. Iako je rok prekršen, Ustav ne predviđa automatsko raspuštanje Skupštine, ponavljanje izbora niti bilo kakve neposredne posledice po predsedavajućeg sednice. Nepostojanje sankcije ne legalizuje kršenje, ali ne sprečava nastavak procesa“, navodi se u reakciji.

IKP je ocenio da bi poslanici ipak trebalo da sutra, bez daljeg odlaganja, završe konstituisanje Skupštine.

„Zbog toga bi poslanici svih stranaka trebalo da učestvuju na sutrašnjoj sednici, glasaju za predsednika i potpredsednike Skupštine i završe proces konstituisanja bez daljeg odlaganja. Kršenje roka ne bi trebalo koristiti kao izgovor za novi bojkot ili blokadu. Ako poslanici smatraju da su prekid sednice i probijanje roka prekršili Ustav, to pitanje treba uputiti Ustavnom sudu“, navodi se.

IKP je kao ozbiljan problem ocenio i istovremeno obavljanje ministarskih funkcija od strane izabranih poslanika.

„Vrhovni sud je u presudi PAnr. 09/2025 utvrdio da se od trenutka overe izbornih rezultata izabrano lice smatra poslanikom i da ne može istovremeno obavljati funkciju ministra. Ministri u tehničkom mandatu koji su izabrani za poslanike trebalo je da okončaju svoje izvršne funkcije pre overe rezultata. To se nije dogodilo ni pre overe rezultata, ni pre polaganja zakletve 6. avgusta. Nastavak obavljanja dve nespojive funkcije suprotan je članu 72 Ustava, principu podele vlasti i standardu koji je postavio Vrhovni sud“, navodi se u saopštenju.

Kao najhitnije pitanje, IKP je izdvojio status predsednice Skupštine iz prethodnog saziva Aljbuljene Hadžiju, koja od 4. aprila obavlja i funkciju vršioca dužnosti predsednika zbog položaja predsednice parlamenta. Prema oceni IKP-a, sazivanjem konstitutivne sednice njen mandat je okončan i zemlja se sada nalazi u „ozbiljnom institucionalnom problemu“.

„U praksi, mandat predsednika Skupštine prethodnog saziva traje samo do konstitutivne sednice. Sazivanjem i početkom konstitutivne sednice novog saziva mandat Aljbuljene Hadžiju kao predsednice Skupštine je prestao. Prestankom tog mandata prestao je i ustavni osnov po kojem je obavljala funkciju predsednika države. Ustav ovu nadležnost priznaje predsedniku Skupštine, a ne njegovom prethodniku. Predsedavajući konstitutivne sednice nije predsednik Skupštine i ne može automatski preuzeti funkciju predsednika države. Dok Skupština ne izabere novog predsednika, zemlja se nalazi u ozbiljnom institucionalnom problemu. Čak i kada bi se tvrdilo da vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju može nastaviti da obavlja tu funkciju, član 90 Ustava ograničava taj period na najviše šest meseci. Shodno tome, ni pod kojim okolnostima ne može obavljati ovu funkciju nakon 5. oktobra 2026. godine“, navodi se u reakciji.

IKP ocenjuje da bi svaka odluka koju Aljbuljena Hadžiju eventualno donese kao vršilac dužnosti predsednika mogla biti predmet ustavne kontrole pred Ustavnim sudom.