Istraživanje Juronjuza: Za većinu Evropljana prioriteti su odbrana i dodatna ulaganja u vojsku

 Vojska Srbije
Izvor: Ministarstvo odbrane Srbije

Skoro polovina Evropljana saglasna je da Brisel treba da zaoštri svoju vojnu strategiju, budući da se Unija, kako piše Juronjuz na engleskom, suočava sa "ratobornom Rusijom i pokolebljivim SAD".

Više od jedne trećine najevroskeptičnijih glasača veruje da bi EU trebalo da da prioritet zajedničkoj odbrambenoj politici, pokazuje ekskluzivna anketa sprovedena za potrebe Juronjuza.

Istraživanje Ipsosa koje je obuhvatilo 26.000 ispitanika EU pokazalo je da skoro polovina ide u prilog udruživanju vojnih ovlašćenja – rezultat koji će verovatno biti uteha predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja je odbranu postavila kao centralnu tačku svoje kampanje za reizbor.

Anketa, koja je ispitala stavove u zemljama koje predstavljaju 96 odsto stanovništva EU uoči izbora u Uniji koji će se održati u junu, pokazala je da su glasači najviše zabrinuti zbog inflacije, nejednakosti i migracija.

Ipak, kako je pokazalo istraživanje, jačanje odbrane i dalje je popularnije od slanja pomoći ratom zahvaćenoj Ukrajini ili zaštite manjina.

Mnoge države EU počinju da jačaju svoje vojne snage nakon što je u Ukrajini izbio rat i zbog, kako navodi Juronjuz na engleskom, naznaka da bi Sjedinjene Američke Države, predvođene Donaldom Trampom ukoliko bude izabran na narednim izborima, mogle da pokažu manje posvećenosti Nato Alijansi.

Iako je više ekonomska i regulatorna supersila nego vojna, EU je počela da traži efikasniju nabavku oružja, a evropski komesar za jedinstveno tržište Tijeri Breton čak je predložio fond za odbranu od 100 milijardi evra.

Jača odbrana EU posebno je popularna u zemljama kao što su Finska i Poljska, navodi se u istraživanju - možda zato što su susedi Rusije zabrinuti zbog njene povećane ratobornosti.

Ali daleko je manja podrška u Mađarskoj, čija je vlada više puta blokirala sankcije Rusiji i podršku Ukrajini – i u Austriji, čiji ustav štiti neutralnost.

Istraživanje je pokazalo da je podrška najveća među biračima starijim od 50 godina i u centrističkim partijama, koje će verovatno podržati kandidaturu Fon der Lajen za drugi mandat.

Ali ona je takođe iznenađujuće jaka među onima koji su inače oprezni da prenesu ovlašćenja Briselu. Skoro polovina (45 odsto) birača evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i više od jedne od tri pristalice nacionalističke grupe Identitet i demokratija (ID) podržavaju oštriju odbrambenu politiku.

"Zajednička odbrana evropskih granica i interesa jedna je od retkih stvari za koje je Evropska unija korisna", rekao je Nikola Prokačini, italijanski poslanik iz desničarske partije Braća Italije tokom februarske debate.

Ali obećanja Fon der Lajen da će evropeizovati potrošnju na odbranu mogla bi da se suoče sa preprekama, jer su u prošlosti uvek bile države članice koje su jačale vojsku.

"To što Evropa postaje odbrambena velesila je direktan napad na suverenitet naših nacija", rekao je Žan Pol Garo, francuski poslanik iz Nacionalonog okupljanja u Evropskom parlamentu tokom iste debate, dodavši da "vojnici nisu spremni da umru za Evropu".

Taj skepticizam dele i oni koji planiraju da glasaju za krajnju levicu, čiji se manifest iz 2024. godine - za savez koji uključuje brojne komunističke partije i nemačku stranku Levih (Die Linke) - obavezuje na smanjenje vojnih troškova i oslobađanje Evrope od nuklearnog oružja.