Ivanov: Posle evropskih izbora Kosovo i dalje u agendi, ali neizvesno proširenje EU

Izbori za Evropski parlament su na neki način tektonski udar za Evropu, ocenila je za Kosovo onlajn naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov, navodeći da se to neće puno odraziti na dijalog Beograda i Prištine, ali da bi proces pridruživanja EU mogao biti gurnut po strani.

“Ovi izbori su svakako na neki način tektonski udar za Evropu, u smislu da je performans desničarskih i ekstremno desničarskih partija zaista bio nepredvidivo visok do nivoa da je Makron osetio potrebu da raspiše vanredne parlamentarne izbore s obzirom na performans njegove stranke u odnosu na stranku Le Penove. Tako da mislim da ćemo svakako videti desniju Evropu, jer činjenica da su desničarske stranke ovoliko dobro prošle na ovim izborima će svakako uticati na to kako se i trenutne vlasti, koje su možda bliže centru, ponašaju kako bi zadržale popularnost među glasačima”, navodi Ivanov.

S druge strane, kaže, treba naglasiti da tri najveće stranke u Evropskom parlamentu ostaju iste kao i ranije, tako da iako desničari jesu jako dobro prošli, to ipak nije apsolutna pobeda u svakom smislu.

“Verujem da će biti dosta onoga što smo videli do sada, ali s druge strane, sigurno ovaj performans desnice neće proći nezapaženo i svakako ćemo osetiti posledice istog”, kaže ona.

Što se tiče pristupa Zapadnom Balkanu, ne očekuje puno promena po kada je u pitanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

“Stvari su već ustanovljene, taj put je jasan i verujem da će očekivanja biti ista i da će se ona suštinski zasnivati na tome da se od obe strane očekuje da implementiraju ono što su prethodno dogovorile. Mislim da će u principu sve ostati manje više kako je bilo do sada, u smislu da će se na obe strane vršiti pritisak da se ispoštuje pre svega Briselski sporazum koji je potpisan pre više od decenije. U tom smislu nadam se da će se nastaviti insistiranje da Kosovo ispuni svoju obavezu vezanu za Zajednicu srpskih opština, ali isto tako mislim da i poslednja dva sastanka, dakle jedan u Briselu, potom u Ohridu, će takođe biti nešto što će biti na agendi”, ocenjuje Ivanov.

Međutim, s druge strane, smatra da jedna od osetnih posledica za Zapadni Balkan može biti pridruživanje i pristupanje Evropskoj uniji, jer, nakon ovakvih izbora, veruje “da će apetit za proširivanje biti manji, nego što je bio do sada”.

“Kada je u pitanju proširivanje i pristupanje Evropskoj uniji, mislim da će tu vrlo slične posledice biti i po Srbiju i po Kosovo, u smislu da će se s jedne strane generalno apetit za proširivanjem umanjiti, ali sa druge strane mislim da će i taj uslov da se odnosi između Beograd i Priština normalizuju, da će to i dalje biti uslov za bilo kakvo substantivno razmatranje da se priključimo Evropskoj uniji”, navodi ona.

Ideju američkog profesora i analitičara Edvarda Džozefa da bi SAD trebalo da imenuju specijalnog izaslanika za priznanje Kosova Ivanov vidi kao očekivanu, s obzirom na trenutnu situaciju na globalnoj političkoj sceni koja je poprilično komplikovana.

“Ruska invazija na Ukrajinu sa jedne strane, rat na Bliskom istoku sa druge strane, sve komplikovanija situacija unutar Evropske unije, upravo i jačanje desnice koje smo mogli da vidimo po rezultatima evropskih izbora… Verujem da u tom smislu Amerika zaista želi da se poglavlje Zapadnog Balkana zatvori i da je to zapravo ideja tog izaslanika. Veliki problem da se to poglavlje zatvori jeste i činjenica da nisu sve zemlje Evropske unije priznale nezavisnost Kosova, što onda komplikuje tu ideju da se Kosovo u potpunosti prizna i tretira kao nezavisno. Tako da verujem da bi to bila neka funkcija tog izaslanjika, da on prosto na međunarodnoj sceni pokušava da ubedi sve one aktere koji nisu priznali Kosovo da to urade”, kaže ona.

Ipak, ne veruje da bi jedan takav izaslanik urodio plodom.

“Sumnjam, s obzirom na to da većina zemalja koja nije priznala Kosova, na primer Španija, to nisu uradile ne samo zbog toga što imaju određen stav prema pitanju Srbije ili prema pitanju Kosova, već i zbog nekih svojih unutrašnjih pitanja. Konkretno u slučaju Španije bi to bila Katalonija. Tako da ne vidim kako bi taj izaslanik nekoga kao što je Španija mogao da ubedi da prizna Kosova s obzirom na implikaciju koju bi to imalo po unutrašnju politiku Španije u ovom konkretnom slučaju”, zaključuje Ivanov.