Ivanov: Rezolucije EP neobavezujuće, za mere protiv Srbije potreban konsenzus, a Mađarska je protiv

Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o dijalogu Srbija-Kosovo i o situaciji u severnim opštinama na Kosovu, koja je u nekim delovima poprilično kritički nastrojena prema Beogradu, a tim povodom Helena Ivanov, naučni saradnik u Istraživačkom centru Henri Džekson, kaže za Kosovo onlajn da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, dok za moguće mere koje se pominju u ovom dokumentu ukazuje da za njihovo usvajanje u EU postoji prepreka, a to je činjenica da je Mađarska prilično jasna da njihovo uvođenje neće podržati.

Evropski parlament, naime, u svojoj rezoluciji poziva Evropsku komisiju i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije "ukoliko istrage budu otkrile da je država Srbija direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine" ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju. U tom kontekstu, EP poziva Evropsku komisiju da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć, ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.

Komentarišući ove pozive EP, Ivanov kaže da je težina onoga što kaže EP uvek nešto manja nego kada nešto isto kažu evropski zvaničnici.

“Znamo da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće i da je u prošlosti EP pozivao EU da na ovaj ili onaj način sankcioniše ili uvede mere protiv Srbije zbog neuvođenja sankcija Rusiji, a do toga nije došlo još uvek. Tako da je težina onoga što kaže EP uvek nešto manja nego ako to kažu evropski zvaničnici. Ono što dodatno stoji kao prepreka za EP u ovom trenutku je činjenica da je Mađarska bila prilično jasna da uvođenje ovakvih mera neće podržati, a što bi sprečilo EU da takve mere uvede. Sa duge strane, rekla bih da ova rezolucija u odnosu na neke prethodne ima malo veću težinu jer smo posle incidenta u Banjskoj mogli da čujemo drugačije poruke upućene Vladi Srbije i kritičniji ton prema srpskoj poziciji generalno, tako da misilim da bi EP u ovom slučaju imao dosta veću podršku ako bi se dokazalo da je Srbija bila umešana ili ako bi odbila da omogući da se adekvatna istraga sprovede”, kaže Ivanov.

Put od rezolucije EP do uvođenja mera EU Srbiji, objašanjava naša sagovornica, podrazumevao bi jednoglasnu podršku svih zemalja članica.

“Sve bi zavisilio i od toga koje bi tačno mere bile predložene. Moglo bi da se desi da oko nekih mera imamo jednoglasnost a da je oko drugih ne bude. Ponavljam, činjenica da je Mađarska rekla da ne bi podržala mere, jako bi otežalo usvajanje ovakvih mera protiv Vlade Srbije”, ističe Ivanov.

Na pitanje ko će da procenjuje da li je srpska strana bila voljna da učestvuje u istrazi, Ivanov kaže da veruje da će EU biti ključna u procenjivanju u kojoj meri su srpska ili kosovska strana bile voljne da učestvuju u istrazi i da će se od Beogarada i Prištine verovatno očekivati da omoguće pristup određenim dokumentima ili da se omogući da neki ljudi daju izjave.

“Međutim, upitno je da li ćemo uopšte imati objektivnu istragu jer nisam sigurna koja bi strana bila u stanju da objektivnu istragu sprovede. Čak i da se pojavi taj neutralni akter, ukoliko ne bude objektivnog i neutralnog aktera koji će procenjivati da li su strane bile voljne da sarađuju, bojim se da će ovo biti disfunkcionalan proces. Ključno je da EU preuzme ulogu neutralnog posmatrača i vođe ove istrage. Glavna stvar ovde je ko će da vodi istragu i da li je ova rezolucija doneta da bi se - eto pokazalo da EU nekako reaguje na situaciju u Banjskoj ili zaista postoji jasan plan kako će se istraga sprovesti i jasan plan da li će se mere sprovoditi protiv onih koji nisu učestvovali u istrazi ili protiv onih koji su namerno učestvovali sa lošim namerama u incidentima u Banjskoj”, zaključuje Ivanov.

Naša sagovornica, kao važnu stvar koja se pominje u Rezoluciji ističe poziv Kosovu da formira Zajednicu srpskih opština.

“Ono što je takođe pomenuto u Rezoluciji i što je glavni pritisak koji EU pokušava da izvrši na Aljbina Kurtija je osnivanje Zajednice srpskih opština  i to je glavna tačka zbog koje možemo čuti kritike prema Aljbinu Kurtiju koji se vidi kao prepereka da se ZSO uspostavi”, ukazuje Ivanov.

U Rezoluciji se, između ostalog, izražava i žaljenje što je Srbija “nastavila kampanju” za povlačenja priznanja Kosova, ali se ne pominju lobiranja Prištine za dobijanje novih priznanja iako u samoj EU ne postoji jednoglasnost oko statusa Kosova. Takođe, pozivaju se srpske vlasti i mediji da se uzdrže od "širenja laži o 'etničkom čišćenju' i 'pogromima' na Kosovu, za šta nema dokaza". Istovremeno, o retorici zvaničnika Prištine koji gotovo svakodnevno govore o “genocidu” koji je navodno počinila Srbija, a za šta nema nikakvih pravnih osnova, nema opominjućih reči, što nameće pitanje objektivnosti rezolucije EP.

“Generalno je pristup EU kompleksan kada su odnosi Prištine i Beograda u pitanju. EU ima tog velikog slona u sobi, činjenicu da nisu sve članice priznale Kosovo, a najzanačajnija među njima je u ovom momentu Španija, i to od starta stavlja problem pred EU kada se ona obraća po ovom pitanju i kada iznosi neke poruke. Možemo da primetimo da se u određenim situacijama neke stvari više zameraju Vladi Srbije nego što je to slučaj sa Vladom Kosova i to može biti kritika retorike u Beogradu, a nedostatak kritke retorike koja se čuje na Kosovu”, kaže Ivanov.

EP u Rezoluciji, takođe, poziva i Srbiju i Kosovo da u potpunosti sprovode, istinski i u dobroj veri, Briselski sporazum od 27. februara 2023. i njegov Aneks za implementaciju (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023, kao i sve prethodne sporazume, i izražava žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum.

Takođe, poziva Srbiju i Kosovo da se uzdrže od jednostranih akcija koje bi mogle da ugroze mir i stabilnost u regionu, i da umesto toga aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog koji omogućava EU.