Ivanov: Sijartova izjava o otvaranju poglavlja sa Srbijom politička, EU nema želju da se širi

Mađarsko predsedavanje Savetu EU neće u velikoj meri promeniti trenutnu politiku Unije prema Srbiji, kaže za Kosovo onlajn naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov. Ocenjuje da je izjava Petera Sijarta o otvaranju poglavlja više politička, jer EU, kako navodi, trenutno nema nijedan razlog zbog kojeg bi želela da se širi.

“Svakako možemo reći da je dobra stvar to što će Mađarska predsedavati i da će to ići u korist Srbiji, pogotovo jer sa nekim drugim zemljama EU Srbija možda ima malo zategnutije odnose u odnosu na Mađarsku. Ipak, sa druge strane, ne bih tome davala neki veliki značaj, ako ni iz jednog drugog razloga, onda zbog načina na koji se odluke unutar EU donose, a to je jednoglasno ili makar većinom”, objašnjava naša sagovornica.

Samim tim, ocenjuje, iako Mađarska može imati pozitivniji stav prema Srbiji u odnosu na neke druge zemlje, i dalje će biti neophodno da postoji neki kompromis među svim zemljama članicama EU da se bilo koja politika progura ili otkaže.

“Iako će na neki način biti povoljno, ne mislim da će predsedavanje Mađarske u ne znam koliko velikoj meri promeniti trenutnu situaciju ili trenutnu politiku EU prema Srbiji”, podvlači ona.

Najavu mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta, da će tokom predsedavanja EU otvoriti nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom Ivanov ocenjuje više kao političku izjavu, nego zasnovanu na nekim činjenicama.

“Da bi se bilo koje poglavlje ili bilo koji klaster otvorio za bilo koju zemlju, a ne samo za Srbiju, tu je potrebna podrška svih zemalja članica EU. Tako da Mađarska, čak i kao zemlja koja predsedeva, ne može tako nešto da obeća, a da nema neke garancije od drugih zemalja. Problem je što makar u ovom trenutku ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg bi EU želela da se širi”, kaže Ivanov.

Podseća da je Makron jasno naveo da trenutno nije moment za proširenje, ali da ni druge zemlje nisu pokazale neki veliki apetit za širanjem.

“Nakon izbora za Evropski parlament u kojima je desnica imala relativno pozitivne rezultate u odnosu na neke druge opcije, mislim da se taj apetit za širanjem dodatno smanjio. Tako da, uprkos Sijartovim obećanjima, nisam preterano optimistična da će se puno poglavlja u skorijoj budućnosti otvoriti ili da će zemlje Zapadnog Balkana u skorijoj budućnosti pristupiti EU”, navodi ona.

Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine veruje da će se Mađarska baviti tim pitanjem zato što se svi pregovori o normalizaciji dešavaju pod pokroviteljstvom EU, ali da će tok “manje, više i dalje biti onakav kakav jeste”.

“Odnosno da će EU organizovati različite sastanke koje će imati manje ili više uspeha i da će EU nastaviti da insistira da se obaveze koje su prihvaćene ranijim dogovorima implementiraju. Verujem da će i dalje pominjati da će različite finansijske pomoći biti uslovljene time da se odredbe iz dogovora koji se postižu tokom pregovora o normalizaciji ispune”, kaže Ivanov.

Glavno pitanje je, ocenjuje, kako EU potencijalno može naterati Beograd i Prištinu da ispuštuju ono što su prihvatili.

“Treba podsetiti da je prošlo više od deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji i dalje nije ispunjen i mi i dalje nemamo Zajednicu srpskih opština, tako da je upitno da li će možda EU u tom smislu nešto promeniti u narednim mesecima ne bi li privolela obe strane da umesto što samo postižu verbalno neke dogovore, da zapravo implementiraju ono što su se ili dogovorili usmeno ili čak u nekim slučajevima i pre više od deset godina potpisali”, zaključuje Ivanov.