Ivković: Ostavka Mišela bez uticaja na dijalog Beograda i Prištine 

Beograd_240109_Aleksandar Ivković 05
Izvor: Kosovo Online

Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike kaže za Kosovo onlajn da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel odlukom da se kandiduje na izborima za Evopski parlament skratio sebi mandat, što je, ukazuje, odluka bez presedana od kada postoji ova funkcija. Ova kadrovska kombinatorika, kako smatra, neće imati značajnijeg uticaja na dijalog Beograda i Prištine.

Takođe, on ocenjuje da su male šanse da Mišela na mestu Evropskog saveta zameni mađarski premijer Viktor Orban, što se pojavilo kao mogućnost, s obzirom na to da Budimpešta u julu preuzima predsedavanje Evropskom unijom.

"Suština je da je Evropski savet telo u kojem sede predsednici i premijeri država članica EU i on donosi političke odluke, zaključke o tome u kojim pravcima EU treba da se kreće u narednom periodu u svim važnim pitanjima spoljne, ekonomske politike... A uloga predsednika Evropskog saveta jeste da predsedava tim sednicama i da pokušava da dođe medijacijom do nekih konsenzusa i zajedničkih zaključaka o svim tim pitanjima. Ono što je bitno u kontekstu ove odluke jeste da predsednik Evropskog saveta nema neku vrstu pravnih ovlašćenja da nametne svoju volju predsednicima i premijera EU. Njegova uloga je da posreduje u sastancima", navodi Ivković.

Kako objašnjava, to znači da i ukoliko Viktor Orban postane predsedavajući Evropskog saveta on neće moći neke svoje politike da sprovede na taj način. 

"Njegova uloga bi trebalo da bude da samo predsedava tim sastancima. Ukoliko bi on pokušao da sprovede neke svoje politike koje bi bile nepopularne za politički centar EU, to bi lideri odbili. I to bi samo povećalo disfunkcionalnost tog tela. Ali, ponavljam, on ne bi mogao da sprovede neke svoje politike koje ne bi imale konsenzus na nivou cele EU. Njemu bi ta funkcija pre svega značila u kontekstu prestiža za Mađarsku i njega lično i mislim da mu to i zbog toga verovatno neće biti omogućeno. Zato što njegove politike u brojnim oblastima odudaraju od onoga što je politički centar EU. Mislim da neće postojati saglasnost među liderima da mu dozvole da preuzme tu ulogu i zbog tog razloga", kaže Ivković. 

Ukazuje da postoje načini da se izabere novi predsedavajući Evropskog saveta nakon što Šarl Mišel podnese ostavku - ili da se odmah izabere novi predsednik u punom mandatu ili da se promene pravila pa onda da se izabere privremeni predsedavajući dok se ne izabere stalni predsednik Evropskog saveta krajem godine.

Kada je reč o mogućim efektima ostavke Mišela na dešavanja na Zapadnom Balkanu i pre svega dijalog Beograda i Prištine, ali i evropski put Srbije i Kosova, Ivković podseća da je ovo izborna godina za EU kada su svi procesi usporeni.

"Obično kad je izborna godina ne treba očekivati mnogo šta u vezi sa politikom proširenja, dijalogom Beograda i Prištine. Jer, EU će biti okupirana izborima i formiranjem institucija. Izbori se održavaju u junu, novi predsednik Evropske komisije se obično bira u julu i onda do novembra-decembra traje formiranje Evropske komisije. Kada se vratimo, recimo, na 2019. godinu kada se to poslednji put dešavalo, nije bilo nekih posebnih odluka u vezi sa Balkanom, Srbijom, dijalogom Beograda i Prištine. Taj period je, ako se setimo, bio obeležen tarifama od 100 odsto na robu iz Srbije koju je uvelo Kosovo. U tom periodu nije čak bio moguć ni pritisak EU na vladu u Prištini da ukloni tu odluku, već se to desilo tek 2020", ističe naš sagovornik.

Po tom iskustvu Ivković ne očekuje, ko god da bude predsedavao Evropskim savetom, bio to Viktor Orban ili neko drugi, da EU posle proleća, kada krene kampanja za Evropski parlament, pa sve do kraja godine, donosi neke bitne odluke u vezi sa Kosovom.

"Posebno jer se ove godine, u novembru, održavaju i predsednički izbori u SAD. EU pokušava da se usklađuje sa SAD po pitanju politike prema Kosovu i s obzirom na to da će se čekati ishod američkih predsedničkih izbora, mislim da verovatno neće biti pravljene bilo kakve bitne odluke pre svega u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine", uveren je on. 

Ono što se očekuje od Beograda i Prištine je jasno - sprovođenje Ohridskog sporazuma iz marta prošle godine, smatra Ivković.

"Koliko će toga biti sprovedeno do, recimo, marta, kada se raspusti Evropski parlament - videćemo. Verovatno se ne očekuje puno od strane Beograda s obzirom na to da je sada sprovedena odluka o tablicama i time na neki način kupljeno vreme, pa pretpostavljam da se sada više ne očekuju dalji ustupci u dijalogu sa beogradske strane. Prištinska strana će naravno osećati i dalje pritisak oko uspostavljanja Zajednice srpskih opština, ali opet, do sada evropske institucije nisu imale puno uspeha u sprovođenju tog koraka. Gospoda Borelj i Lajčak će ostati na svojim funkcijama barem do kraja ove godine, ali oni će od proleća biti u tehničkom mandatu i zbog toga ne treba očekivati dalje pomake u tom smislu", zaključuje Ivković.