U 2024. izbori u 40 država sveta: Kako će se glasanje od SAD i EU, preko Rusije do Tajvana odraziti na kosovsko pitanje?

Na međunarodnom planu 2024. godinu obeležiće čak 70 izbora u 40 država, a neki od njih, poput predsedničkih u SAD i Rusiji, onih u Evropskoj uniji, ali i na Tajvanu, mogli bi da odrede buduće geopolitičke trendove, trasiraju odnose među vodećim svetskim silama, pa i da imaju značajnu refleksiju kada je reč o regionu Zapadnog Balkana i posebno kosovskom pitanju. 

Dok kod predsedničkih izbora u Rusiji, koji će se održati 17. marta, nema mnogo nepoznanica, jer se očekuje da će Vladimir Putin osvojiti još jedan šestogodišnji mandat, sagovornici Kosovo onlajna slažu se da će rezultati glasanja za šefa Bele kuće i novi saziv institucija EU biti, kako stvari stoje, mnogo neizvesniji, a za sada se ne zna ni da li će 5. novembra biti repriza izborne trke od pre četiri godine između aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i Donalda Trampa. 

U Evropskoj uniji, od 6. do 9. juna biraće se novi sastav Evropskog parlamenta. Biraju se 720 poslanika iz 27 zemalja, a izbornoj godini u EU prethodilo je jačanje desničarskih partija koje u mnogim evropskim državama ostvaruju sve bolje rezultate na izborima, čak i formiraju vlade, a nedavno je najavljena i mogućnost njihovog okupljanja i zajedničkog nastupa na izborima za EP. S obirom na to da većina ovih stranaka zastupa kritički stav prema politici međunarodne zajednice po pitanju Kosova, a neke čak traže i da njihove matične zemlje povuku odluke o priznanju njegove nezavisnosti, već duže vreme aktuelno je i pitanje da li bi ove stranke, u slučaju dobrog rezultata za briselske institucije donele i značajnije promene u politici Unije prema rešavanju kosovskog pitanja i dijalogu Beograda i Prištine.

U Evropi se ove godine održavaju izbori i u Velikoj Britaniji, Portugaliji, Belgiji, Hrvatskoj, a u našem regionu još i u Rumuniji, Severnoj Makedoniji i BiH. Prema nekim prognozama, u Velikoj Britaniji bi laburisti mogli, nakon 14 godina u opoziciji, da se vrate na vlast, a mesto premijera da preuzme njihov lider Keir Starmer, koji se zalaže za tešnje odnose sa EU. Predsednički izbori biće održani i u Finskoj i Slovačkoj, u kojima aktuelni predsednici ne ulaze u izbornu trku. 

U Ukrajini na proleće ističe mandat predsednika Volodimira Zelenskog, ali ukrajinski ustav zabranjuje izbore u vreme rata, pa bi njegov mandat mogao biti produžen. Takođe, kako je najavljeno, na izborima za predsednika Rusije po prvi put će glasati i građani ukrajinskih teritorija pod ruskom kontrolom.

Prvi izbori ove godine koji se ocenjuju kao sudbinski za pravac u kom će krenuti svet biće održani na Tajvanu, i to već 13. januara. Prema nekim procenama, ukoliko se na predsedničkim izborima potvrdi kurs nezavisnosti, svet bi posle rata u Ukrajini i Pojasu Gaze, mogao  potencijalno da uđe još jedan veliki sukob sa globalnim posledicama. Ako opozicija pobedi, tenzije između Tajvana i Kine mogle bi kratkoročno da se smanje. Vašington priznaje Tajvan kao deo Kine, ali istovremeno ima brojne ugovore o savezništvu sa tim ostrvom. 

Ova godina izborna je i u Indiji, Meksiku, Bocvani, Banladešu, Mongoliji... U 40 država u kojima će se ove godine održati izbori živi oko 4,2 milijarde ljudi, što je više od polovine globalne populacije.

Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da kada je reč o našem prostoru i pitanju Kosova najveću težinu mogli da imaju rezultati glasanja na predsedničkim izborima u SAD, ali i za Evropski parlament.

"Američki izbori će svakako imati najveću težinu. Pre njih dolaze na red ruski predsednički izbori, izbori za Evropski parlament, čiji će se sastav, ali i mnogi evropski zvaničnici promeniti. Da li će se promeniti politika EU, pre svega Nemačke, koju takođe čeka niz važnih pokrajinskih izbora, ostaje da se vidi. Tu vidimo jačanje desnice, koja u ovom momentu faktički najracionalnija snaga u političkom spektru ove zemlje. To može da bude kretanje u pozitivnom trendu, ali ipak na srednji i dugi rok, a ne tako brzo, gledano na nekakve rokove koji su nam postavljeni i koji su izmišljeni da tobože januara, februara tu treba da se stvari razreše i vrši se zbog toga izuzetan pritisak na nas", navodi Mitrović za Kosovo onlajn.

Kada je reč o američkim predsedničkim izborima u novembru, ukazuje da se oni već veoma komplikuju sudskim odlukama koje onemogućavaju unutarstranačko takmičenje kandidata Donalda Trampa koji prednjači u Republikanskoj stranci. 

"I kada bi Tramp pobedio na ovim izborima, svakako bi američka spoljna politika bila manje intervencionistička. Međutim, teško da bi se strateški kurs postavljen na duži rok promenio. Moguće je očekivati po nas pozitivne promene na dugi, ali na kraći i srednji ne, s tim što bi svakako barem donekle zvaničnici bili zamenjeni i viđali bismo manje neprijateljska i kompromitovana lica. Ali, kao što znamo, u prošlom mandatu Trampova administracija ostavila je silna mesta u Stejt departmentu nepopunjenim, a ova Bajdenova je povukla i mnoge penzionisane kadrove koje mi znamo po zlu. Dakle, u tom smislu bi bilo nešto povoljnije", smatra Mitrović.

Nekadašnji ambasador Srbije u SAD, profesor Ivan Vujačić veruje da se sada vrši pritisak da se neke stvari u dijalogu Beograda i Prištine završe pre predsedničkih izbora u Americi, ali i ukazuje da se u ovom trenutku još ne zna ni ko će biti kandidati u izbornoj trci za šefa Bele kuće, pa je samim tim teško i davati prognoze o tome kako će se i kampanja i rezultati izbora odraziti na politiku Vašingtona prema regionu Zapadnog Balkana, a posebno pitanju Kosova.

"Ukoliko bi bila repriza između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, i ako Tramp pobedi, to bi imalo uticaja ne samo na dijalog, nego na ceo svet. Jer, Tramp je pokazao da je van uobičajene američke politike, unutrašnje, pa i spoljne. Ali suviše je rano da se o tome govori. Obojica kandidata su u ozbiljnim godinama, pitanje je kako će dalje ceo taj proces da ide. Pitanje je i da li će Tramp moći da se kandiduje, to zavisi od odluke Vrhovnog suda", kaže Vujačić za Kosovo onlajn.

On ne očekuje da kosovsko pitanje bude visoko na agendi predsedničke kampanje u SAD.

"Ne očekujem da tema Kosova bude deo kampanje. Mi smo sebi najvažniji, to je normalno, ali ipak smo jedan mali deo sveta. Mnogo su krupnije stvari u igri, odnosi sa Kinom, rat u Ukrajini, Gaza i Izrael, klimatske promene... To su sve jako krupne teme. Mi bismo u kampanji bili jako nisko, pogotovo što ovde postoji neki tip stabilnosti, a u odsustvu nekog velikog konflikta nismo visoko na agendi", ističe Vujačić. 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković kaže za Kosovo onlajn da je Srbija uspostavila dobru saradnju i sa republikancima i sa demokratama u SAD i da bez obzira čiji kandidat pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine neće biti drastičnih promena u politici Vašingtona.

 "Ranije je postojala jedna vrsta mantre da su republikanci blakonaklono nastrojeni prema Srbiji, a da demokrate nisu. Pre svega iz konzervativnih vrednosti koje baštini Republikanska partija i neke anti-Klintovske logike koja je zaista postojala kod nas, rekao bih, sasvim utemeljeno. Međutim, poslednjih godina ta mantra se menja, zato što, kako možemo videti, država Srbija ima dosta uspešnu saradnju i sa demokratama i sa republikancima. Tako da mislim da promene, ako bi se i desile u SAD, ne bi drastično uticale na politiku koju bi SAD imale prema Srbiji", smatra Nedeljković.

Nastavlja da bi, ako Republikanska partija i njen kandidat, ko god to bio, pošto je u ovom trenutku to nepoznanica, odneli pobedu na predsedničkim izborima, to moglo da znači nešto iznijansiranije bolji pristup prema Srbiji, imajući u vidu, navodi Nedeljković, dobre kontakte koje država Srbija ima i sa Ričardom Grenelom, ali i sa brojnim drugim političarima iz SAD koji dolaze iz ove partije. 

"Sa druge strane, ako pogledamo odnos gospodina Eskobara ili ambasadora Hila prema Srbiji, vidimo da je to sve samo ne neki loš odnos koji pamtimo iz 90-ih godina. Znatno je više razumevanja za interese, za poziciju Srbije i ono što su, čini mi se, vrlo dobro prepoznali, ugled i prestiž Srbije. Ako Srbiji nanesete zlo, ona se oseća vrlo ranjeno i to može drastično da pogorša odnose između Srbije i SAD", navodi Nedeljković. 

Na pitanje da li se SAD žuri da se pre izbora postigne neko rešenje ili značajniji pomak u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da li se može očekivati da tema Kosova bude visoko u fokusu predsedničke kampanje, Nedeljković odgovara da misli da ne. 

"Ako pravimo analogiju sa 2020. godinom, videli smo da je Donald Tramp i te kako hteo da iskoristi kosovsko pitanje za svoju kampanju. Rekao bih, ničim utemeljeno, da je opsesija Donalda Trampa bila, a verujem da i sada jeste, da dobije Nobelovu nagradu za mir. S druge strane, ako pratimo spoljnopolitičke tokove administracije Džozefa Bajdena, ne bih rekao da će kosovsko pitanje biti prioritet u izbornoj godini. U izbornoj godini, pogotovo kada aktuelni predsednik trči trku, a u ovom trenutku Džozef Bajden se bori za nominaciju svoje partije, a kasnije naravno za pobedu na predsedničkim izborima, ne verujem da će puno snage i vremena uložiti u nešto što bi bilo konačno rešavanje kosovskog pitanja, šta god to značilo", ističe Nedeljković.

Dodaje da se mi u ovom trenutku još "natkrivamo nekom mantrom da je to normalizacija" i smatra da će i 2024. godine SAD davati punu podršku normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

"Naravno, to ne znači da se u toj godini može očekivati neka vrsta konačnog rešenja. Imali smo neka rešenja i 2023, francusko-nemački plan i Ohridski sporazum, pa vidimo da se malo toga implementira u ovom trenutku. Ali ono što je važno, i što je važno za SAD, jeste da postoji stabilnost. Prioritet SAD kada je reč o Srbiji jeste davanje značaja i davanje doprinosa Srbije stabilnosti na Zapadnom Balkanu. I druga stvar je konstruktivnost kada je reč o dijalogu sa Prištinom. To su dve stvari ključne stvari na osnovu kojih SAD mere svoju politiku prema Srbiji", napominje naš sagovornik. 

Kada je reč o izborima koji slede za institucije EU, bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič smatra da jačanje esktremne desnice u Evropi ne bi imalo pozitivan uticaj na rešavanje kosovskog pitanja, jer, kako ističe, samo umerena politika može doneti kompromis i uspeh.

"Vidimo i u Srbiji da ekstremna desnica nije ostvarila uspeh na izborima, a nadam se da ni na evropskim izborima neće imati veći uspeh", rekao je Petrič za Kosovo onlajn.

Ističe da to govori ne samo zato što je lično uveren da jedino umerena politika, politika kompromisa može doneti uspeh, već i zato što ekstremna desnica ima, kako navodi, "samo sopstvene interese, a ne i interes za evropskim rešenjem tog problema".

"Reč je o tome da Srbija brže napreduje u pristupnim pregovorima, a taj napredak u Briselu mogu da garantuju samo umerene snage, socijaldemokratske, liberalno-konzervativne, a ne ekstremni nacionalisti", dodao je Petrič.

Predsednički izbori koji se naredne godine održavaju u Rusiji neće ništa promeniti kada je reč o politici Moskve prema Zapadnom Balkanu i pitanju Kosova, jer su rezultati tih izbora poznati, kaže novinar Momir Turudić, urednik portala OKO Radio televizije Srbije.

"Do neke drastične promene politike Rusije, i u odnosu na Zapadni Balkan i u odnosu na sva druga goruća žarišta u svetu, sigurno neće doći. Ona će gotovo sigurno biti potpuno ista kakva je i danas. Ono što jeste zanimljivo to je šta bi se desilo, teorijski, kada bi se održali izbori u Ukrajini, ali mislim da je verovatnoća za tako nešto zaista minimalna, ne samo što je predsednik Volodimir Zelenski već najavio da izbora neće biti dok je zemlja u ratnom stanju, a taj rat će sigurno potrajati i sledeće godine, nego što to zaista ne bi bilo realno. Ne samo što je zemlja u ratu, nego su i milioni njenih građana u izbeglištvu, kako bi se u takvim okolnostima organizovali izbori i koliko bi uopšte bili verodostojni rezultati takvih izbora, to je veliko pitanje", navodi Turudić za Kosovo onlajn.

Od izbijanja sukoba Rusije i Ukrajine i u taj kontekst je stavljeno kosovsko pitanje - od toga da li će Kijev koji ne priznaje Kosovo promeniti taj stav, do toga da li Rusija može da iskoristi ovaj slučaj kao argument u svojim pretenzijama na delove ukrajinske teritorije.

"Moj utisak je da je o tome više bilo reči na početku rata Rusije i Ukrajine, kada je zaista to bila vest koja je zbrisala sve druge. Preko noći je nestala pandemija kovida koja je okrenula svet naglavce, i sve druge teme. U to vreme se dosta pričalo i o slučaju Kosova u odnosu na sve ono što se dešava u Ukrajini. Međutim, s druge strane, moramo da budemo svesni da su se stvari toliko ubrzale, da kada događaji 'jedu' jedni druge, i medijski i politički, da je i rat Rusije i Ukrajine nekak pao u drugi plan", priča Turudić.

Ukazuje da se to desilo i pre izbijanja rata Izraela i Hamasa. To ne znači, dodaje, da je za Rusiju i Ukrajinu taj rat na bilo koji način drugačiji. 

"Ali za ostatak sveta nekako je ta tenzija splasnula, vesti su postale rutinske i sve ono što se dešava u tom kontekstu se mnogo manje prati. Da ne govorimo o tome šta se desilo kada je 7. oktobra Hamas napao Izrael i Izrael odgovorio. Rat Rusije i Ukrajine je na neki način 'potonuo'. Ne znači da je njegov značaj manji, ali u kontekstu onoga što se u svetu dešava, a kako stvari stoje, videli smo da preko noći može da dođe do izbijanja nekog potpuno novog žarišta, nije nemoguće da će u sledećoj godini odnos Rusije i Ukrajine i kako se to reflektuje i na Zapadni Balkan i na sve drugo biti na neki način na još nižem nivou. Neka vrsta, ne zamrznutog konflikta, nego rata za ostatak sveta niskog intenziteta u kome se malo toga na terenu, a i politički pomera", smatra naš sagovornik.

I profesorka Mitrović, kada je reč o izborima za predsednika Rusije, očekuje kontinuitet na unutrašnjem i spoljnom planu.

"Nastaviće se podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše države, što je za nas suštinski bitno, u međunarodnim telima i generalno", navodi profesorka. 

Prvi izbori koji slede u svetu ove godine biće održani na Tajvanu, čiji građani 13. januara biraju predsednika, a oni bi, ukazuje Mitrović, mogli da utiču na na podizanje tenzija pre svega u odnosima između SAD i Kine.

"Obe strane želeće da protežiraju po njih poželjne pobednike na ovim izborima što će, pretpostavljam, pogoršati ionako loše američko-kineske odnose. Međutim niko zapravo na Tajvanu ne želi nikakav sukob sa centralnom Kinom niti će po mom mišljenju doći do bilo kakvih krupnih promena koja god opcija da dobije ove izbore, bilo Kuomintang, koji je tradicionalno okrenut ka ujedinjenju sa centralnom Kinom, ili Napredna demokratska partija, koja je više proamerička i pronezavisna. U svakom slučaju, ko god da dobije ove izbore niko se neće usuditi da izazove NR Kinu, proglašavajući ili pozivajući formalno na nezavisnost, što je njena 'crvena linija'. Dakle, ne mislim da će doći do nekog velikog zaoštravanja, nekog velikog žarišta, a još manje da će se to preneti na nas i na pitanje Kosmeta", ističe Mitrović.

Da je problem Tajvana i Kine problem neke druge vrste, ističe novinar Momir Turudić.

"I SAD i države koje su najviše 'u klinču' sa Kinom priznaju njen teritorijalni integritet, odnosno da je Tajvan njen sastavni deo. To je tako još od onog otopljavanja između Amerike i Kine 70-ih godina prošlog veka. To što na terenu baš i nije tako ne znači mnogo za samu Kinu, koja ne dozvoljava da se taj integritet dovodi na bilo koji način u pitanje i to je taktika korak po korak, kao što Hong Kong posle 99 godina ponovo postao deo Kine. Isto je važilo i za Makao, bivšu portugalsku koloniju. Kineska politika jeste da je Tajvan deo Kine i da će jednog dana doći do potpunog ujedinjenja sa maticom", kaže Turudić.