RSE: Izgradnja fabrike municije na Kosovu - još uvek daleka ambicija

Ovih dana digla se velika „buka“ oko sporazuma Prištine i Ankare za izgradnju prve fabrike municije na Kosovu. I dok kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci poručuje da je to važan korak u jačanju KBS-a, stručnjaci za bezbednost su, s druge strane, rezervisaniji - jedni kažu da će biti potrebne godine da se ova ambicija ispuni, a drugi da će ona podići na viši nivo saradnju sa zemljama regiona i Natoa, piše Radio Slobodna Evropa.

Municija "Made in Kosovo" - još uvek daleka ambicija

U vreme regionalne nesigurnosti i globalnih tenzija, Kosovo je sebi postavilo cilj - izgradnja fabrike za proizvodnju municije.

Za ministra odbrane Ejupa Maćedoncija ovo će biti veoma važan korak ka jačanju vojnih kapaciteta Kosova. Najavljena fabrika municije, prema njegovim rečima, stvoriće ne samo sopstvene odbrambene sposobnosti, već i izvozne mogućnosti.

Sporazumom potpisanim 16. decembra sa turskom kompanijom za oružje, MKE, Kosovo ima za cilj da izgradi prvu fabriku municije različitih kalibara.

Maćedonci ne iznosi detalje o tome gde i kada se očekuje početak proizvodnje, navodeći da su takve informacije poverljive, ali izražava uverenje da njenom primenom Kosovo više neće zavisiti od municije.

„Mi, inače, ne možemo da postanemo 100 odsto nezavisni, ali možemo da smanjimo svoju zavisnost od drugih zemalja, proizvodnjom municije ili oružja, koje je skuplje i teže obezbediti“, rekao je on za Radio Slobodna Evropa.

Maćedonci ukazuje da će se u početku proizvoditi municija 5,56 milimetara i 7,62 milimetara, koju koriste i KBS i kosovska policija.

On kaže da će fabriku voditi Kosovo, ali da je „važno da imamo i privatne investitore, da povećamo proizvodnju“.

„Na taj način ćemo obezbediti stabilno snabdevanje za unutrašnje potrebe, ali ćemo moći i da izvozimo u zemlje partnere, u zavisnosti od njihovih zahteva“, kaže ministar odbrane Kosova.

Neki predstavnici opozicije izražavaju sumnju da će ovaj projekat biti realizovan.

Za člana Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Kosova Rašita Kaljaja, sporno je samo potpisivanje ugovora sa jednom turskom kompanijom.

„Mislim da za sve što ima veze sa naoružanjem i municijom treba da se rukovodimo našim strateškim partnerom: SAD“, kaže on.

Međutim, Maćedonci uverava da u svim ovim koracima Kosovo ima podršku Natoa, uključujući i SAD.

Bivši zvaničnik Natoa Džejmi Šej kaže da ispunjenje ove ambicije zavisi od najmanje tri faktora – što nije moguće postići u kratkom roku.

Prvo, kaže on, Turska treba da pristane da prenese svoju tehnologiju i licence na Kosovo, kako bi ono moglo da razvije svoje odbrambene sposobnosti.

Zatim se, dodaje, mora obezbediti nezavisni lanac snabdevanja, što može potrajati godinama.

„Zato što su municiji potrebne eksplozivne hemikalije, specijalni metali i sirovine, koje često dolaze iz Kine i drugih zemalja“, rekao je Šej za RSE.

Stvari mogu postati još komplikovanije ako municija koja se proizvodi uključuje granate i rakete koje zavise od mikroprocesora i drugih sofisticiranih elektronskih uređaja, kaže on.

Kao treći važan faktor koji Kosovo treba da uzme u obzir, Šej navodi prednosti.

On kaže da bi Kosovo svakako moralo da izvozi municiju, kako bi taj kapital uložilo u podršku svojoj odbrambenoj industriji.

Potencijalno tržište za izvoz, prema njegovoj oceni, mogla bi biti sama Turska, posebno ako fabrika na Kosovu posluje kao njena struktura u stranoj zemlji.

„A kada počnete da proizvodite velike količine municije, njihovo bezbedno skladištenje postaje još jedan veliki problem, ali i potencijalna slabost. Da li se sećate velike eksplozije skladišta municije u Tirani, pre nekoliko godina? Taj događaj je doveo do političke krize u toj zemlji“, priseća se Šej.

U najnovijem izveštaju Instituta za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja Jugoistočne i Istočne Evrope (SEESAC), 2021, ističe se da je Srbija glavni izvoznik oružja i municije u regionu, jer čini 65,79 odsto ukupnog izvoza.

Nakon nje dolazi Bosna i Hercegovina, koja čini 31,75 odsto ukupnog izvoza regiona.

Prema podacima samih balkanskih zemalja, Albanija izvozi municiju, Bosna i Hercegovina i Crna Gora izvoze topove 12,7 mm i automatsko oružje, municiju, bombe i rakete, Severna Makedonija uglavnom izvozi municiju i bombe, dok Srbija izvozi municiju šireg asortimana i oružje, uključujući: bombe, granate, mine, rakete itd.

Bivši ministar odbrane Albanije Fatmir Mediu kaže da je postizanje samoodrživosti u odbrani teško, što zbog visokih standarda koji se traže, što zbog cene koju ova industrija ima.

„Ne radi se samo o proizvodnji i kupovini. Najvažnije je održavanje koje ima poprilične troškove“, ukazuje Mediu.

On predlaže da Kosovo poveća saradnju sa državama članicama Natoa u regionu Balkana – uključujući Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju – i time poveća svoj operativni nivo.

Ova strategija se, kaže, zove „pametna odbrana„ i stvara veću sigurnost kroz veću saradnju.

Među zemljama koje ga koriste, Mediu pominje baltičke države: Litvaniju, Letoniju i Estoniju.

„Pitanje nije samo u proizvodnji i kupovini. Najvažnije je održavanje, koje ima znatne troškove. Stoga bi regionalna saradnja bila višestruko vrednija od razmišljanja o izgradnji nečeg samoodrživog“, kaže Mediu za Radio Slobodna Evropa.

Poslanik u Parlamentarnoj skupštini Natoa, kaže da bi se ovakav pristup Kosovu isplatio, s obzirom na njegove težnje da uđe u Alijansu i visok nivo saradnje koji ona zahteva.

„U ovom planu, mislim da ima puno prostora za zajedničke nabavke i 'pametnu odbranu'“, ocenjuje Mediu.